Sećate li se Ukrajine?

Početkom 2022. godine, ceo svet je i dalje bio uplašen od kovida. Radili smo PCR testove za putovanja, nosili maske i plašili se svakoga ko se zakašlje oko nas. Vesti iz sveta su punile analize da li će Rusija napasti Ukrajinu, a Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekla je da čeka od zapadnih medija informaciju kada će Rusija napasti Ukrajinu kako bi mogla da ode na godišnji odmor. 

Godišnji odmor se nije desio. Rusija jeste stvarno napala Ukrajinu, a svet je zaboravio na kovid u trenutku. Nova briga je nadvladala staru i svet je krenuo više da se pita da li će biti dovoljno nafte i gasa nego koliko će trajati kašalj i temperatura. 

Rat je nestao sa naslvnih strana, ali i iz evropske realnosti

Od tada do danas prošlo je više od četiri godine. Rat u Ukrajini traje duže nego što je Sovjetski Savez bio direktno uključen u Drugi svetski rat. Tokom čitavog sukoba Rusija je zauzela oko 70.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, računajući i Krim, koji je zauzet još 2014. godine. To je velika površina, ali manja od površine Srbije, i predstavlja rezultat koji je daleko od prvobitnih ambicija Moskve.

 

U međuvremenu, rat u Ukrajini je doživeo sudbinu kovida. Postao je delimično zaboravljen. Pažnju sveta su preuzeli sukob u Gazi, rat sa Iranom, zatvaranje Ormuskog moreuza i nova geopolitička preslagivanja. Protok vremena je učinio svoje i pomalo smo zaboravili da se u našem neposrednom susedstvu vodi najkrvaviji rat u Evropi od 1945. godine. Međutim, činjenica da je rat nestao sa naslovnih strana ne znači da je postao manje važan. Tokom 2026. godine postalo je sve jasnije da se priroda ovog sukoba promenila.

Beta/AP Stefan Rousseau

 

Rusija je osvojila teritoriju, ali nije ostvarila ključne političke ciljeve

Ono što je počelo kao pokušaj Rusije da za nekoliko dana promeni političku realnost Ukrajine, pretvorilo se u rat iscrpljivanja koji menja samu Rusiju. Moskva i dalje zauzima određene delove teritorije, ali tempo napredovanja meri se kilometrima, a ne desetinama ili stotinama kilometara kao na početku rata. Za državu koja raspolaže najvećom teritorijom na svetu, višestruko većom ekonomijom od ukrajinske i ogromnim vojnim resursima, cena svakog novog osvajanja postala je izuzetno visoka.

Najveća zabluda u vezi sa ovim ratom jeste pokušaj da se on posmatra kroz jednostavnu kategoriju pobede ili poraza. Rusija nije doživela vojni slom koji su mnogi očekivali nakon neuspeha operacije kod Kijeva 2022. godine. Naprotiv, uspela je da reorganizuje ekonomiju, poveća proizvodnju oružja i prilagodi svoju vojsku novoj realnosti ratovanja u kojoj dominiraju dronovi, elektronsko ratovanje i artiljerijski dueli. Ali isto tako, Rusija nije ostvarila političke ciljeve zbog kojih je rat počeo. Ukrajina nije postala neutralna država pod kontrolom Moskve, ukrajinska država nije nestala, a NATO je danas veći nego pre rata.

Rusija je uspela da zauzme teritoriju, ali nije uspela da ostvari strateški cilj promene bezbednosnog poretka u Evropi. Paradoks ovog rata jeste da je Moskva vojno proširila svoju kontrolu nad delovima Ukrajine, ali je istovremeno ubrzala širenje NATO-a, što je upravo želela da spreči. Evropa je znatno povećala svoja izdvajanja za odbranu, delom zbog Trumpovog pritiska, a delom i zbog podizanja svesti da bezbednost sopstvenih građana nije nešto bogom dato, već se mora braniti.

Kako je prošla ruska ekonomija

Najveća promena tokom 2026. godine jeste činjenica da cena rata sve više prelazi ukrajinske granice i ulazi u samo rusko društvo. Moskva je uspela da izbegne ekonomski kolaps koji su mnogi očekivali nakon zapadnih sankcija 2022. godine. Prihodi od energenata, preusmeravanje trgovine ka Kini i Indiji i ogromna državna potrošnja sprečili su scenario finansijske krize.

Andrey Rudakov/Bloomberg

 

Međutim, stabilnost nije isto što i prosperitet. Ruska ekonomija danas sve više liči na ratnu ekonomiju u kojoj vojna industrija raste, dok drugi sektori plaćaju cenu. Inflacija, nedostatak radne snage i demografski problemi postaju sve ozbiljniji izazovi. Stotine hiljada ljudi su mobilisane, poginule, ranjene ili napustile zemlju. Rusija, koja se već decenijama suočava sa padom broja stanovnika, dodatno produbljuje problem koji će osećati godinama nakon završetka rata. Najveći trošak ovog sukoba možda se neće videti na mapi fronta, već u ruskom društvu za deset ili dvadeset godina.

Istovremeno, rat više nije ograničen samo na teritoriju Ukrajine. Udari ukrajinskih dronova, koji prvenstveno gađaju ruski energetski sektor, doveli do redova za energente u naftom bogatoj Rusiji. Asimetričnim vojnim pristupom, Ukrajina pokušava da proizvede socijalne nemire unutar same Rusije, suštinski priznajući svoju nemoć da je vojno pobedi.

Godinama je jedna od najvećih strateških prednosti Rusije bila dubina sopstvene teritorije koja je omogućavala da se rat vodi daleko od svakodnevnog života njenih građana. Danas to više nije potpuno moguće. Napadi na energetsku infrastrukturu ne mogu sami po sebi promeniti tok rata, ali imaju važan psihološki i politički efekat. Rat koji je Kremlj predstavio kao ograničenu vojnu operaciju više nije nešto što se događa negde daleko na ukrajinskom frontu. Postaje deo realnosti ruskih građana. Za Vladimira Putina najveći izazov zato možda nije vojni poraz, već neodređeni kraj rata bez jasne pobede. Njegova pozicija i dalje deluje nepoljuljano, ali postaje sve teži objasniti svojim građanima da je neophodno da podnesu velike troškove sukoba koji je zašao u svoju petu godinu bez skorih izgleda za kraj i bez ikakvih izgleda za pobedu koja je obećana. 

Četiri i po godine nakon početka rata, sukob u Ukrajini postao je manje vidljiv, ali njegove posledice postaju sve dublje. Možda je najveći paradoks ovog rata upravo to što je svet naučio da živi s njim. Kao i kod kovida, odsustvo sa naslovnih strana ne znači da je problem nestao. Rat se nastavlja, Rusija se menja, a odluke koje budu donete u narednom periodu oblikovaće evropsku bezbednost decenijama. Zato pitanje nije samo šta se dešava u Ukrajini. Pravo pitanje je: sećate li se još zašto je taj rat počeo i kakav će svet postojati kada se završi? 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.