Edvard Kardelj za poslanike koji su protiv ukidanja konverzije

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u Srbiji više se neće plaćati. Ova odredba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koja predviđa ukidanje naknade za konverziju, najviše je doživela kritika u Skupštini Srbije tokom dvodnevne rasprave o ovom propisu. Poslanicima opozicije, koji su uglavnom smatrali da država na ovaj način poklanja zemljište vlasnicima privatizovanih preduzeća, resorni ministar Goran Vesić darivao je nekoliko knjiga. 

Poslanica Dveri Tamara Milenković Kerković dobila je na poklon knjigu "Pravci razvoja sistema socijalističkog samoupljavljanja" Edvarda Kardelja zbog zalaganja za koncept socijalističkog upravljanja građevinskim zemljištem. Zeleni su dobili "Malu crvenu knjigu" Mao Cedunga zbog zalaganja da se strani investitori izbace iz Srbije. A poslaniku Milošu Parandiloviću iz POKS-a namenio je prvi primerak stripa "Alan Ford" zbog, kako je Vesić rekao u Skupštini, njegovog ponašanja u stilu junaka ovog stripa Sir Olivera.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, obrazlažući zakon, rekao je da se ukidanjem konverzije uz naknadu, što predviđaju izmene Zakona o planiranju i izgradnji, oslobađa zarobljeni potencijal srpske privrede, podstiče rast građevinske industrije i dalji ekonomski razvoj Srbije.

Kakve su posledice Zakona o konverziji, ilustrovao je primerom da Beograd ima 1,2 miliona kvadrata poslovnog prostora, a Sofija 2,6 miliona, Bukurešt 2,7 miliona, a Budimpešta čak 4,8 miliona kvadrata poslovnog prostora.

"To je tih 14 godina zabluda, zbog kojih smo u situaciji da nemamo dovoljno poslovnog prostora, što znači manje investicija", rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Srbija je od konverzije zaradila malo više od 30 miliona evra, a zarobljeno je više od 5.000 lokacija, ističući da bi država, da je samo jedna od tih lokacija iskorišćena, mogla da zaradi više od tih 30 miliona evra od poreza na imovinu, PDV-a, plata za ljude u građevinarstvu i drugih dažbina, objasnio je Vesić.

Pojasnio je da se i po još uvek važećem zakonu na zemljište ispod objekta i na zemljište za redovnu upotrebu, u većini slučajeva na plaća konverzija, pa je skoro 94 odsto konverzija urađeno bez naknade, jer je svaka firma dokazala da je zemljište ili za redovnu upotrebu ili da ima zemljište ispod objekta.

Istakao je i da su sve zemlje bivše Jugoslavije ukinule konverziju uz nadoknadu, odavno - Slovenija 1997, Hrvatska 1996, BiH pre skoro 20 godina, dok je u Severnoj Makedoniji to urađeno za jedan denar.

"U bivšim SFRJ republikama ovaj problem su rešili upravo na način kako ga mi predlažemo. Da je mogao da se reši drugačije, pa šta mislite, da oni ne bi hteli takođe da uzmu pare. Na tome ne mogu da se uzmu pare i to svi znaju, pa i oni koji nas kritikuju", rekao je Vesić i naglasio da institut konverzije koči razoj Srbije i ne donosi nikakve prihode.

Izmena ovog zakona znači napredak Srbije i nije tačno da se to odnosi samo na neke ljude koji su kupili fabrike. Činjenica je da je većina tih lokacija u stečaju, a da između ostalog desetine hiljada ljudi čeka da reši problem legalizacije upravo na zemljištu tih fabrika u stečaju, nabrajao je Vesić poslanicima.

Naveo je da je postojeći Zakon o planiranju i izgradnji donet kao "lična osveta" nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića prema privrednicima sa kojima nije bio u dobrim odnosima i dodao da je ovo nauk da ne treba da se donose zakoni ni u korist pojedinaca, a ni protiv pojedinaca.

Beta/Amir Hamzagić

 

"Zakon se ne donosi za pojedince, već za opšte dobro kako bi zemlja napredovala, a ovaj zakon je za opšte dobro i napustimo više to Kardeljevsko upravljanje građevinskim zemljištem", poručio je Vesić. Istakao je da je ove izmene i dopune čvrsto podržala EU i da ne može da veruje da neko ko se zalaže za to da Srbija uđe u EU bude protiv toga.

Ukidanjem konverzije uz naknadu završava svojinska transformacija u Srbiji, kao poslednjoj od bivših repubika SFRJ, naveo je Vesić.

Dodao je da će koristi imati i država, koja će prihodovati dodatni novac, privrednici koji će moći da rade i građani koji će imati niže cene nekretnina.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objasnio je da državno zemljište nije predmet konverzije i da ne treba obmanjivati javnost da će se ono prodavati ili davati nekome, kao što je bilo reči o Beogradskom sajmu.

Transparentnost Srbija traži precizne podatke o koristi od ukidanja konverzije

S druge strane, nevladina organizacija Transparentnost Srbija smatra da izmene Zakona o planiranju i izgradnji nose sa sobom visok koruptivni rizik jer se država odriče potencijalnih javnih prihoda u korist pojedinih firmi i istovremeno ugrožava pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom.

Izmene predviđaju besplatnu konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva nad građevinskim zemljištem. Pri tome nisu objavljeni podaci o koristi koju će ukidanje naplate za konverziju doneti pojedinim privrednim društvima.

U prilog ukidanju konverzije, Vlada je iznela argument o 5.000 lokacija na kojima će biti izgrađeno oko 15 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.

"Ovo ukazuje ili da je značajan deo tih lokacija i njihovih vlasnika već sada Vladi poznat ili da je reč o paušalnoj proceni čiji je cilj da se po svaku cenu dokaže da će izmene imati pozitivan efekat po javne prihode", smatraju u Transparentnosti Srbija.

Depositphotos

 

Međutim, kako dalje navode, informacije o „glavnim dobitnicima“ predloženog ukidanja naknade Ministarstvo i Vlada nisu saopštili, tako da ostaju nepoznati podaci o mogućim skrivenim uticajima na promene zakona koje nose veoma krupne posledice po javne resurse.

Odricanje od potencijalne naknade za konverziju, koju je sama vlada procenila na 287 milijardi dinara, pravda se dugoročnim prihodima po raznim osnovama (takse za buduće objekte, porez na promet nekretnina, dobit preduzeća, porez na zarade i slično).

"Obrazloženje zanemaruje činjenicu da bi ti posredni prihodi nastali i da je naknada za konverziju plaćena. Takođe je navedeno da dosadašnja konverzija nije donela očekivane efekte, jer je naplaćeno svega oko 3,6 milijardi dinara. Međutim, problem sa ovim argumentom jeste to što mnogi vlasnici verovatno nisu ni želeli da se izlože trošku i uđu u postupak konverzije, čekajući da to ostvare besplatno", naglašavaju u Transparentnosti Srbija.

Pored toga, kako ističu, ovakvo „regulisanje“ konverzije narušava pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom jer izričito isključuje pravo na povraćaj već plaćenih naknada onim firmama koje su verovale da će država poštovati uspostavljena pravila.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar