text size
Prinos na 30-godišnje američke državne obveznice vratio se na nivo na kojem je bio neposredno pre nego što je američki ministar finansija Scott Bessent proširio program otkupa obveznica, u pokušaju da smanji dugoročne troškove zaduživanja.
Taj potez je nakratko dao rezultate, sve dok rasprodaja koja se širi globalnim tržištima nije ponovo podigla troškove zaduživanja američke vlade. Do utorka su prinosi na 30-godišnje američke državne obveznice porasli na 5,27 odsto, odnosno na nivo koji je zabeležen neposredno pre nego što je Bessent 19. avgusta najavio tu meru. Prinos na 10-godišnje obveznice, ključni reper za troškove različitih vrsta kredita, sada je za više od 10 baznih poena viši nego tada i iznosi oko 4,8 odsto.
Opširnije
Da li rast prinosa na obveznice ugrožava globalni rast akcija?
Prinosi na dugoročne državne obveznice približili su se najvišim nivoima u poslednje dve decenije, ali snažna korporativna dobit i otporna ekonomija za sada štite tržište akcija.
pre 12 sati
Američke 30-godišnje obveznice u najgoroj seriji od 2006.
Prinosi od najdugoročnijih američkih državnih obveznica nisu bili ovako dugo visoki još od 2006. godine, dok ogroman budžetski deficit, novi talas korporativnog zaduživanja i potencijalno presudan sastanak Federalnih rezervi u narednim nedeljama drže investitore opreznim prema američkom dugu.
pre 18 sati
Rasprodaja obveznica širom sveta podigla prinose najviše od 2008.
Investitori povećavaju očekivanja o rastu kamatnih stopa u SAD, Japanu i Australiji.
01.09.2026
Vikend esej: Najmoćniji izum čovečanstva nije novac, nego dug
Dug pokreće i ruši ekonomije, gradi bogatstvo, vodi do prosjačkog štapa, ali i inspiriše velika dela. Svi želimo da ga se oslobodimo – ali može li svet uopšte bez njega?
29.08.2026
Bloomberg
Kretanja na tržištu šalju jasnu poruku sa najvećeg svetskog tržišta obveznica: biće potrebno više od vanredne izmene programa otkupa američkih državnih obveznica kako bi se umirili investitori zabrinuti zbog rasta državne potrošnje, snažnog rasta kapitalnih ulaganja i uporno visoke inflacije.
"Tržište kamatnih stopa nije uspelo da zadrži bilo kakav značajniji pad prinosa", rekao je Mark Cabana, šef strategije za kamatne stope u SAD u Banci Amerike. "Investitori traže veću naknadu za ulaganje na tako dug rok."
Bloomberg
Troškovi zaduživanja država širom sveta naglo rastu jer investitori traže veću naknadu kako bi bili spremni da drže dugoročnije obveznice. Prinos na referentne 10-godišnje američke državne obveznice porastao je na 4,80 odsto, najviše od januara 2025. godine, neposredno pre nego što se predsednik Donald Trump vratio u Belu kuću.
Prinosi na dvogodišnje obveznice, koji su najosetljiviji na kratkoročna očekivanja u vezi sa monetarnom politikom Federalnih rezervi, u utorak su porasli za šest baznih poena, na 4,40 odsto. Trgovci sada procenjuju na oko 70 odsto verovatnoću da će centralna banka na sastanku ovog meseca prvi put od 2023. godine povećati kamatne stope. Prinos na 30-godišnje obveznice u sredu ujutru u Aziji iznosio je 5,29 odsto, blizu 19-godišnjeg maksimuma dostignutog pre intervencije Ministarstva finansija SAD.
U međuvremenu, prinos na 30-godišnje nemačke obveznice dostigao je najviši nivo od 2011. godine, dok je odgovarajući britanski prinos porastao na nivo poslednji put zabeležen 1998. godine. Prinosi na australijske obveznice dostigli su novi rekord u podacima koji sežu do 2016. godine, dok je prinos na Bloombergov indeks globalnih državnih obveznica porastao na najviši nivo za gotovo dve decenije.
"Otkupi ne mogu da zamene mere koje su neophodne za strukturno smanjenje prinosa. Razvijena tržišta ulaze u režim viših realnih kamatnih stopa, podstaknut snažnijim nominalnim rastom, višom neutralnom kamatnom stopom, ogromnim ulaganjima povezanima sa veštačkom inteligencijom i rastom produktivnosti, kao i sve većom ponudom obveznica privatnog sektora koja se takmiči sa američkim državnim obveznicama. Zbog toga se otkupi suočavaju sa prilično snažnim protivvetrom", rekao je Brendan Fagan, makroekonomski strateg u Markets Live.
To, međutim, ne znači da mere Ministarstva finansija SAD nisu imale nikakav uticaj. Prošireni program otkupa trebalo bi da počne tek 9. septembra, a i dalje nije poznato koliko će obveznica ministarstvo finansija na kraju otkupiti. U saopštenju ministarstva navedeno je da će obim operacija biti "najmanje udvostručen", ali konkretan iznos nije preciziran.
Različiti tržišni pokazatelji takođe ukazuju na to da bi dugoročni troškovi zaduživanja SAD bez ove intervencije bili viši nego što su sada. Američke državne obveznice, na primer, ostvarile su bolje rezultate od svopova sa odgovarajućim rokom dospeća od objave mere, dok su prinosi na dugoročnije obveznice porasli manje nego na obveznice sa kraćim rokom dospeća.
Bessent je svoje poteze opisao kao pokušaj da utiče na tržište koje je, kako smatra, izgubilo vezu sa osnovnim ekonomskim pokazateljima.
"Ne mislim da mogu da promenim ravnotežnu kamatnu stopu. Ali ono što mogu jeste da usporim stvari", rekao je Bessent u intervjuu za Newsmax u utorak. "Vodim računa da ne dođe do velikog nepovoljnog ishoda i da sve što se radi bude zasnovano na činjenicama."
Ipak, najnovija rasprodaja pokazuje sa kakvim se izazovom suočava Bessent, koji je isticao da Ministarstvo finansija ima "veliki set alata" na raspolaganju za držanje troškova zaduživanja pod kontrolom. Snižavanje prinosa, a samim tim i troškova hipotekarnih i drugih kredita, jedan je od ciljeva administracije Donalda Trumpa još od početka prošle godine. Međutim, investitori ocenjuju da su državna potrošnja, smanjenje poreza i rat protiv Irana imali upravo suprotan efekat.
"Jedini način da blef uspe jeste da niko za pokeraškim stolom ne zna da blefirate", rekao je Dan Morehead, osnivač i izvršni partner kompanije Pantera Capital Management, za Bloomberg TV. "Mislim da se to jednostavno obilo o glavu."
.webp){kind=icon}
