Druckenmiller kritikuje Bessenta: Kupovina obveznica je greška

Milijarder i investitor Stanley Druckenmiller, koji je na početku karijere bio mentor sadašnjem američkom ministru finansija Scottu Bessentu, ocenio je da njegov nekadašnji učenik greši time što pokušava da utiče na tržište obveznica.

 

Bessent je nedavno najavio da će Ministarstvo finansija povećati otkup dugoročnih državnih obveznica, što se tumači kao pokušaj da se snize prinosi na najvažnijem svetskom tržištu duga.

Ako bi taj potez uspeo, mogao bi da smanji troškove finansiranja kompanija i podstakne privredni rast. Međutim, Druckenmiller je u autorskom tekstu za "Wall Street Journal" ocenio da bi kreatori ekonomske politike trebalo da puste tržište obveznica da radi svoj posao, podsećajući na lekcije koje je naučio tokom karijere menadžera hedž-fonda.

"Vlade koje brane cene suprotno osnovnim ekonomskim pokazateljima uvek gube", napisao je Druckenmiller.

Bio je to neuobičajeno javno suprotstavljanje Druckenmillera, koji je radio sa Bessentom i Georgeom Sorosom i koji je i dalje jedan od najuticajnijih glasova na Wall Streetu. Njih trojica bili su poznati po velikim opkladama na valutnim i stranim tržištima obveznica, a neke od najvećih dobitaka ostvarili su kada su se kladili protiv sposobnosti vlada i centralnih banaka da se suprotstave tržišnim trendovima.

Prinosi na 30-godišnje američke državne obveznice dostigli su nivoe koji nisu viđeni u poslednje dve decenije, što odražava zahtev investitora za većom naknadom za držanje dugoročnijeg državnog duga. Američki javni dug premašio je 40 biliona dolara, čime su ulozi za kreatore ekonomske politike koji pokušavaju da drže troškove zaduživanja pod kontrolom sve veći, a Vašington istovremeno nastavlja da emituje sve više hartija od vrednosti.

Druckenmillerovi komentari podstiču sumnje u Bessentovu nameru da snizi prinose na obveznice. Kritičari tvrde da taj potez nema mnogo ekonomskog smisla, da bi doneo samo privremene koristi i da ne rešava probleme u vezi sa fiskalnom potrošnjom koji su doveli do rasta troškova zaduživanja.

"Bessent bi možda trebalo da posluša svog mentora", rekao je Prashant Newnaha, makroekonomski strateg u TD Securitiesu. "Druckenmiller iznosi surovu istinu. U suštini kaže da nema jednostavnog rešenja."

Bessentov plan za tržište obveznica samo je poslednji u nizu pokazatelja da je bivši menadžer hedž-fonda i dalje najviše usmeren na tržišta. Nedavno je nadgledao prve kupovine japanskog jena od strane američkih vlasti u poslednje tri decenije, dok je Ministarstvo finansija koristilo takozvane provere kursa kako bi uticalo na trgovce valutama.

Rast prinosa

Prinosi na obveznice mogu direktno da utiču na to koliko kompanije plaćaju za zaduživanje, ali i na troškove hipoteka i drugih kredita. Korišćenjem svih raspoloživih alata za smanjenje tih troškova, Bessent bi mogao delimično da ostvari niže kamatne stope koje američki predsednik Donald Trump zahteva od Federalnih rezervi.

Međutim, Druckenmiller, koji sada vodi investicionu kompaniju Duquesne Family Office, ocenio je da je takav pristup pogrešan.

Umesto toga, naveo je kako spremnost Ministarstva finansija da direktno pokuša da snizi prinose pokazuje da ne obraća dovoljno pažnje na ono što prinosi govore o poverenju investitora u fiskalnu poziciju američke vlade, između ostalog.

Bloomberg

"Pet decenija trgujem na osnovu jednostavne pretpostavke: tržišta objedinjuju informacije koje nijedan odbor ne poseduje, a cene su način na koji te informacije stižu do donosilaca odluka", napisao je Druckenmiller. "Prinos na dugoročne američke državne obveznice najvažnija je cena na svetu. To je ujedno i jedini preostali fiskalni regulator SAD."

Mogućnost da Ministarstvo finansija prodaje više kratkoročnog duga kako bi finansiralo otkup dugoročnih obveznica podseća na takozvane operacije "twist", koje su Federalne rezerve povremeno koristile u periodima tržišnih potresa. Međutim, ovakvo upravljanje tržištem obveznica od strane Ministarstva finansija predstavlja širenje njegovih nadležnosti koje je uznemirilo investitore.

"Vlada ponekad može uspešno da podrži cenu jednog sredstva, ali se pritisak tada samo pojavi drugde", rekao je Gareth Berry, strateg kompanije Macquarie Group u Singapuru. "Potiskivanje prinosa na obveznice, na primer, može dovesti do slabljenja valute. To je analogno zakonu o održanju energije u fizici, prema kojem energija ne može biti ni stvorena ni uništena, već samo pretvorena iz jednog oblika u drugi."

Ministarstvo finansija navelo je da bi otkupi povećali likvidnost dugoročnih obveznica. Međutim, Druckenmiller je odbacio takvo tumačenje, rekavši da nije reč o upravljanju likvidnošću i da to nije potrebno, jer je tržište uređeno i funkcioniše bez većih poremećaja.

On je takođe ocenio da, nezavisno od šire rasprave o opravdanosti pokušaja Ministarstva finansija da utiče na prinose, taj potez nema mnogo smisla u trenutnim okolnostima. Prinos na 10-godišnje američke državne obveznice nalazi se približno na nivou nominalnog rasta privrede, što znači da su finansijski uslovi podsticajni, a ne restriktivni, rekao je.

"Tržište obveznica nije se ponašalo kao čuvar fiskalne discipline, kako neki tvrde", napisao je. "Bilo je popustljivo tržište koje je tek počelo da se oglašava, a Ministarstvo finansija pokušalo je da ućutka čak i taj glas."