Nijedan stan u Srbiji neće moći da se proda bez energetskog pasoša

Energetski pasoš postaje obavezan i bez njega niko neće moći da proda stan. Tek pedesetak zgrada u Srbiji poseduje sertifikat o energetskim karakteristikama, a među prvima pre deset godina dobila ga je Blue house, poslovna zgrada iz Novog Beograda.

Energetski pasoš na slikovit i razumljiv način daje energetsku ocenu zgrade. Njegova svrha je da svim korisnicima pruži informaciju o energetskim karakteristikama zgrade. Često je ta ocena povezana sa troškovima za energiju i energente u objektu.

Još od 2009. godine je obavezan prilikom dobijanja upotrebne dozvole za nove zgrade. Novina je da će sve zgrade, bez obzira na starost, ubuduće morati da dobiju ovaj dokument. U njemu će se nalaziti informacije o termo-tehničkim sistemima koji se koriste u zgradi, svojstvima termičkog omotača zgrade, energetskim potrebama zgrade i gubicima toplote.

Prema Nacrtu izmena zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri, zgrade u vlasništvu države imaju rok od tri godine da pribave sertifikat. Vlasnici poslovnih zgrada za dobijanje ovog dokumenta imaju pet godina. Duplo duže je predviđeno vreme za stambene zgrade. Posle isteka ovog roka sertifikat postaje sastavni deo kupoprodajnih ugovora.

Da bi zelena agenda zaista bila sprovedena, propisane su kazne. Za sve tri kategorije će se kretati od 25.000 do 100.000 dinara ukoliko ne ispune ovu obavezu u zakonskom roku.

Zelena agenda poskupljuje gradnju za dva odsto

Depositphotos  Sertifikat o energetskoj efikasnosti donosi uštedu u potrošnji energije 

 

U obrazloženju zakona je navedeno da se povećava zainteresovanost investitora u Srbiji za zelenu gradnju i očekuje se rast tog sektora. Ona je važna jer je udeo zgradarstva u emisiji ugljen-dioksida na svetskom nivou veći od 30 odsto. Podaci o sertifikovanim zelenim zgradama u Srbiji pokazuju da je prva zgrada registrovana za sertifikaciju 2010. godine po sistemu LEED, dok je prvi zeleni sertifikat dobila zgrada „Bluecenter“ u Beogradu 2013. godine po sistemu BREEAM.

"Od tada se uočava konstantan rast broja sertifikovanih zgrada, tako da ih danas ima između 40 i 50. Do pre nekoliko godina, većina ovih zgrada je bila locirana na Novom Beogradu, ali se u poslednje vreme uočava njihov trend i u drugim gradovima", navode iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i dodaju da je 2020. godina bila rekordna i tada je uručeno 12 sertifikata.

U januaru 2022. godine uručeno je osam novih sertifikata. U Srbiji je interesovanje za zelene zgrade krenulo sa komercijalnim poslovnim zgradama i tržnim centrima. Danas je sve više industrijskih projekata koji idu na sertifikaciju, i time su, pokrivene tri glavne grupe koje su zaslužne za razvoj modernih zelenih zgrada u Srbiji. Kada se govori o zelenim zgradama, neizostavna tema su troškovi i da li je investicija veća.

 

Činjenica je da postoji dodatni trošak za sertifikaciju zelenih zgrada. Potrebno je pokriti troškove registracije, sertifikacije, konsultanata i investicije na unapređenju objekta, kako bi se zadovoljili standardi dobre prakse. Ipak, dugoročno posmatrano, uštede tokom perioda eksploatacije mogu brzo da otplate inicijalne investicione troškove. U tom kontekstu, uvećana investicija se praktično vrati već u prvoj godini. Postoje primeri iz prakse gde se primenom principa zelene gradnje grade zgrade koje manje koštaju i imaju niže eksploatacione troškove, obrazlaže zakonodavac.

 

U proseku, izgradnja zelene zgrade koštaće dva odsto više, ali će investitoru doneti od 14 do 19 odsto uštede operativnih troškova zbog manje potrošnje energije i ostalih resursa. Osim navedenog, zelena gradnja sa sobom nosi i druge finansijske prednosti kao što su veća vrednost imovine, veći prihod od zakupnine, stopa popunjenosti objekata zbog tražnje je veća i generalno produktivnost je veća.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam izdaje, odnosno potvrđuje sertifikate zelene gradnje. Vlada podzakonskim aktom, prema klasi i nameni objekta, propisuje vrstu međunarodnih komercijalnih sistema sertifikacije zelene gradnje koje je moguće primeniti, vrstu objekata i rok u kome je obavezno pribavljanje i priznavanje sertifikata zelene gradnje, sadržinu zahteva za utvrđivanje ispunjenosti tih uslova, postupak priznavanja sertifikata zelene gradnje, kao i izgled i sadržinu rešenja kojim se priznaje sertifikat zelene gradnje.

Izbor građevinskog materijala, energetska efikasna stolarija, uređaji, rasveta i druga oprema takođe doprinose uštedi i održavanju mesečne potrošnje energije na niskom nivou.

Ovo je usaglašavanje s Direktivom o energetskim performansama zgrada EU. Srbija se 2005. godine obavezala na uvođenje evropskih direktiva koje se odnose na energetsku potrošnju u nacionalno zakonodavstvo. Tada je potpisan Ugovor o osnivanju energetske zajednice. Među tim direktivama je i ona koja se tiče energetskih karakteristika zgrada. Donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji 2009. uvedena je obaveza unapređenja energetske efikasnosti u oblasti zgradarstva.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar