Više od 20.000 zgrada u Srbiji ima energetski pasoš, ali glavni posao tek predstoji

U Srbiji je do sada izdato nešto više od 20.000 energetskih pasoša, što predstavlja tek početak u procesu koji bi, prema zakonskim rokovima, trebalo da obuhvati sve objekte u zemlji. Sve javne zgrade će do avgusta sledeće godine morati da poseduju ovaj sertifikat, dok su rokovi za poslovne i stambene zgrade nešto duži.

Iako se ovaj dokument do sada uglavnom odnosio na novogradnju, zakonodavni okvir je promenjen 2023. godine i uvedena je obaveza za sve javne, poslovne i stambene zgrade, bez obzira na datum njihove izgradnje. Energetski pasoš se od sada tretira ne samo kao formalni dokument, već kao indikator kvaliteta, održivosti i tržišne vrednosti nekretnine.

Ovaj pasoš predstavlja sertifikat koji pokazuje koliko je objekat energetski efikasan. On uključuje informacije o potrošnji energije za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu tople vode i osvetljenje, kao i procenu emisije ugljen-dioksida (CO₂).

Svi poslovni prostori (kancelarije, trgovinski, ugostiteljski i drugi poslovni objekti), moraće da pribave energetske pasoše do 2028, dok stambene zgrade imaju rok do 2033. godine. Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, do 5. juna 2025. godine izdato je ukupno 20.187 energetskih pasoša.

"Za nestambene zgrade, u koje spadaju upravne i poslovne zgrade, objekti obrazovanja, zdravstva, turizma i trgovine, izdato je 4.442 pasoša, dok je za stambene zgrade izdato 15.745", navode iz ministarstva za Bloomberg Adriju.

Ovi podaci pokazuju da je tek mali deo zgrada u Srbiji prošao proces sertifikacije, i da glavni posao tek predstoji.

Kazne i do 100.000 dinara

Zakon o planiranju i izgradnji, kao i podzakonski akti koji regulišu oblast energetske efikasnosti, sprovode se još od 2012. godine. "Posedovanje energetskog pasoša predstavlja uslov za dobijanje upotrebne dozvole, odnosno za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona", ističu iz Ministarstva, uz podsećanje da je za sve nove objekte od tada obavezna izrada elaborata energetske efikasnosti i pribavljanje pasoša. Minimalni dozvoljeni energetski razred za takve objekte je C, dok objekti koji se obnavljaju moraju unaprediti energetski razred za najmanje jedan stepen u odnosu na početno stanje.

Energetski pasoš postaje sve značajniji alat, kako u procesu planiranja i gradnje, tako i u prometu nekretnina. Iz specijalizovane agencije Energy Concept, koja se bavi izdavanjem ovog dokumenta, ističu da energetski pasoš nije samo administrativni zahtev, već i detaljna analiza kvaliteta zgrade.

Depositphotos

"Pasoš daje podatke o potrebnoj energiji za grejanje, vrsti ugrađenih materijala, termotehničkim sistemima i sadrži konkretne preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije", objašnjavaju iz agencije. "Svi novoizgrađeni objekti u fazi izdavanja upotrebne dozvole, kao i postojeći rekonstruisani objekti, moraju pribaviti energetski pasoš. Takođe, sve nekretnine koje se prodaju ili iznajmljuju moraju da imaju ovaj dokument."

Energetski pasoš je ujedno i indikator održivosti zgrade. Objekti koji spadaju u energetske razrede A ili A+ karakterišu se niskom potrošnjom energije i minimalnim emisijama CO₂, dok razredi E, F i G označavaju objekte sa slabim izolacionim svojstvima, visokim gubicima energije i nepovoljnim uslovima stanovanja. Za dobijanje građevinske dozvole minimalni uslov je da objekat pripada razredu C, dok za izdavanje upotrebne dozvole mora biti priložen gotov energetski pasoš.

Određene su i kazne za nepoštovanje ovih propisa. Pravna lica koja ne pribave pasoš na vreme mogu biti kažnjena iznosima od 50.000 do 100.000 dinara, dok su za fizička lica predviđene kazne između 25.000 i 50.000 dinara.

Na pasoš se čeka oko mesec dana

Kako navode iz Energy Concepta, procedura dobijanja pasoša traje oko mesec dana. Nakon što ovlašćena firma izradi pasoš, dokument se unosi u Centralni registar energetskih pasoša (CREP) gde se verifikuje od strane Ministarstva.

"Za izdavanje energetskog pasoša kod novogradnje neophodno je dostaviti građevinsku dozvolu, projekat arhitekture i mašinskih instalacija, kao i elaborat energetske efikasnosti. Kada je reč o postojećim objektima, proces uključuje detaljan energetski pregled i analizu projektne dokumentacije", navode.

Dodaju da se sadržaj energetskog pasoša prostire na pet strana, ali da se ključne informacije nalaze na prvoj, drugoj i četvrtoj. "Prva strana sadrži osnovne podatke o objektu i njegov energetski razred. Druga strana prikazuje sve o ugrađenim materijalima i sistemima, dok četvrta sadrži preporuke za poboljšanje efikasnosti, osim za zgrade koje su već u razredu A", navode iz ove agencije.

Depositphotos

Poseban značaj ima i prikaz očekivane potrošnje energije i emisije CO₂, što omogućava budućim korisnicima da još pre useljenja steknu uvid u buduće režijske troškove. Cena izrade energetskog pasoša zavisi od složenosti objekta i obima dokumentacije. "Za porodične kuće cena počinje od oko 15.000 dinara, ali se konačna ponuda formira individualno, na osnovu tipa objekta, površine i zatečenog stanja", objašnjavaju iz Energy Concepta.

U Srbiji se trenutno koristi nacionalni sistem sertifikacije, dok se na tržištima Zapadnog Balkana, za međunarodne projekte, primenjuju i standardi poput LEED i BREEAM. Ovi sertifikati dodatno podižu vrednost objekata na tržištu i pozicioniraju ih kao deo zelene gradnje – prakse koja dobija sve više na značaju, posebno među investitorima i kupcima koji traže održive i štedljive nekretnine.

Nemačka jedan od lidera u energetskoj efikasnosti 

Zemlje Evropske unije su odavno uspostavile sistem energetskih pasoša i kontinuirano ga unapređuju. Nemačka je jedan od lidera u oblasti energetske efikasnosti zgrada. Njihov energetski pasoš mora biti dostupan prilikom prodaje ili izdavanja nekretnine i jasno pokazuje energetski razred. U Danskoj zgrade sa lošom energetskom ocenom podležu porezima ili dodatnim taksama, dok se subvencionišu one koje primenjuju zelene tehnologije. Energetski pasoši su u Holandiji povezani sa državnim programima finansijske podrške. Vlasnici zgrada sa slabim ocenama dobijaju mogućnost da konkurišu za grantove ili povoljne kredite za modernizaciju objekata.

Na globalnom nivou, zgrade troše oko 40 odsto finalne energije i emituju približno isti procenat ukupne količine ugljen-dioksida. Energetski pasoši su, u tom kontekstu, alat koji omogućava precizno merenje i kontrolu tih parametara, čime direktno doprinose naporima za smanjenje štetnih emisija. Pored toga, omogućavaju potrošačima da, čak i pre kupovine ili useljenja, steknu jasnu sliku o režijskim troškovima, kvalitetu stanovanja i potencijalu za uštede.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar