Klimatske promene vratiće nas u kamene kuće i zemunice

Ljudi bi u budućnosti mogli da žive u kućama koje podsećaju na dom prodice Kremenko ili Hobita iz filma "Gospodar prstenova". Kamene kuće i zemunice nameću se kao dobro rešenje za nove klimatske izazove.

Klimatske promene ne znače da se drastično menja samo vreme. Nagla promena vremena primorava i ljude da se prilagode i zaštite od novih vremenskih izazova. To znači da će od visokih temperatura i obilnih padavina ljudi morati da se zaštite kvalitetnijom i drugačijom gradnjom. Pravila gradnje koja su važila pre 20, 30, 50 i više godina, sada više ne važe.

Depositphotos

Ovog leta u kućama, stanovima i kancelarijama bilo je gotovo nemoguće preživeti bez klima-uređaja. U odnosu na prošlo leto, u Srbiji je ovog juna i jula prodaja klima-uređaja porasla od 70 do 1.205 odsto, u zavisnosti od prodavca. Klimatolozi upozoravaju da će biti još toplije, kao i da će obilne padavine i poplave biti učestalije.

Zbog drastično veće potrebe za hlađenjem, u junu i julu potrošeno je i 30 odsto više struje nego prošlog leta. Razlog je to što građevinski objekti u Srbiji nisu predviđeni za tako visoke temperature, pa upijaju i zdržavaju mnogo više toplote.

Dugoročno gledano, ovakav način funkcionisanja društva nije održiv, jer su količine energije ograničene. Energetski kolapsi, odnosno iskakanje sistema zbog prevelike potrošnje, koje je region doživeo ovog leta, u budućnosti bi mogli postati trend.

Rešenje postoji i nalazi se u energetski efikasnoj gradnji koja može da odgovori na sadašnje i buduće klimatske izazove.

Kamene kuće i zemunice – učimo od prošlosti na moderan način

Bivša evropska komesarka i aktuelna direktorka organizacije Ekocivilizacija Violeta Bulc izjavila je nedavno na skupu u Beogradu posvećenom klimatskim promenama da bi trebalo da građevinari počnu da razmišljaju o korišćenju materijala koji štite od ekstremnih nepogoda i štede energiju. Kao primere navela je kamen, vunu, pa čak i konoplju koja se, kako kaže, pokazala kao dobra za izolaciju.

Bivša evropska komesarka i aktuelna direktorka organizacije Ekocivilizacija (Bloomberg)

Ispričala je da ona ovog leta nije imala potrebu da kupi klima-uređaj, s obzirom na to da je njena kuća izrađena od kamena i da je taj materijal izuzetno otporan na visoke temperature. Bulc je otkrila da se ljudi u Sloveniji i širom Evrope sve više interesuju za zemunice, koje su takođe odličan izolator od vrućina i hladnoće.

"Klimatske promene vratiće nas zemunicama, a to nije ništa novo i nepoznato, ljudi su već živeli i funkcionisali u takvim objektima. Mi treba da učimo od prošlosti i da to prilagođavamo modernom načinu života", rekla je Bulc.

Moderne zemunice nisu novitet na tržištu, već godinama se u svetu grade ovakvi objekti, a pojedine zemunice podsećaju na kuće Hobita iz filma "Gospodar prstenova".

Depositphotos

Druge su pak dosta modernije, jer se prozori i vrata prave od recikliranog stakla, a poseduju i bazene. Zanimljivo je da i u Srbiji postoje moderne zemunice i obično se koriste za turizam, pa se mogu naći u ponudi na Bookingu ili Airbnbju.

Zemunica je jedan od najstarijih tipova kuće. To je tradicionalna građevina koju su ljudi gradili ukopane u zemlju ili delimično ukopane, obično sa krovom prekrivenim travom ili zemljom. Zemunice pružaju odličnu toplotnu izolaciju, jer je zemlja dobar izolator, što ih čini pogodnim za hladne, ali i tople klimatske uslove.

Rešenja urbane zelene gradnje

Izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica ističe da je već sada kod planiranja gradnje potrebno uzeti u obzir predikciju budućih klimatskih promena, jer ekstremi, samo u vidu visokih temperatura i udarnih kiša, već narušavaju otpornost naše izgrađene sredine. Suština je, kako kaže, da i regulativa blagovremeno uzme u obzir predikciju klime, odnosno da se očekivana klima uvede kao parametar prilikom planiranja, projektovanja zgrada i kasnije u fazi korišćenja.

"Trenutno u Srbiji kada se projektuje objekat, on se projektuje samo kao dizajn, ne uzimaju se u obzir klimatski izazovi. Zbog budućih klimatskih izazova veoma je važno da se prilikom projektovanja uzme u obzir kakva će klima biti za 15, 20 ili 30 godina, i to je ključno da postane deo regulative", rekla je Korica za Bloomberg Adriju.

Pojedini sistemi za sertifikaciju zelene gradnje već uzimaju u obzir klimatski aspekt, a Savet zelene gradnje doprineo je tome da se u okviru Zakona o planiranju i izgradnji uvede i zelena gradnja, što je korak na putu da predikcija klime bude prepoznata kao inicijalni input, ukazala je Korica.

Pojasnila je da zelena gradnja nudi rešenja koja, između ostalog, mogu doprineti otpornosti i navela primer zelenog krova koji može rasteretiti kišnu infrastrukturu u gradovima.

Depositphotos

Kako je Korica navela, nekada smo strepeli samo od poplava reka, a sada se klima toliko promenila da strepimo od ulične poplave usled obilnih padavina u kratkom vremenskom period u urbanim sredinama, a koje kišna infrastruktura ne može da prihvati.

"Jedno od rešenja koje zelena gradnja na nivou zgrade u ovom slučaju može da ponudi jesu zeleni krovovi koji mogu u prvih 20 minuta da zadrže 60 odsto kiše i time rasterete uličnu kišnu infrastrukturu. Imaju važnu ulogu i kada je reč o zašititi od visokih temperatura, a ujedno prečišćuju zagađeni gradski vazduh", ispričala je Korica.

Postoji i opcija da se kišnica skuplja i lokalno, kada se ne odvodi u kišnu kanalizaciju, već se kasnije najčešće koristi kao tehnička voda. Korica kaže da takav sistem ima zgrada Delta House.

Još jedno od rešenja problema obilnih padavina u gradskim sredinama, o kome se dosta priča, mogu biti takozvani "sunđer gradovi". Korica je pomenula da takav sistem postoji u Asprenu, kod Beča, koja je bila pilot projekat zelene i održive gradnje. Sistem je napravljen tako da upija vodu, ne ispušta je u kišnu kanalizaciju, nego je ta voda namenjena zelenilu. 

Aspern, oblast u predgrađu Beča (Depositphotos)

Aspern je nekada bio livada po kojoj su šetale krave, kaže Korica, a danas je deo grada sa održivim i zelenim rešenjima. "Vlasti su odredile određenu površinu u Aspernu, dovele metro do nje i svu neophodnu infrastrukturu i raspisali konkurs sa uslovom da se ponude samo rešenja zgrada koja su zelena i održiva."

Pomenula je i da u Londonu postoji regulativa koja ograničava staklene površine na fasadi, kao parametar energetske efikasnosti. Kada je reč o energetskoj efikasnosti kod nas, Korica navodi da je ona regulisana zakonom koji kaže da u Srbiji postoje određeni koeficijenti prolaznosti toplote kada se projektuje zid ili krov, odnosno koja je termoizolacija ili debljina te termoizolacije u zavisnosti od zida.

"Sada bi trebalo u regulativu uvesti kako će vreme biti u narednih 20 godina, a očigledno da mi više nećemo imati ovu temperaturu i da će biti potrebno ili povećanje debljine izolacije ili da se pronađe novi ekološki materijal koji će biti tanji, a koji će biti otporniji na toplotu", rekla je Korica.

U Srbiji građevinarstvo problem jer prati klimatske izazove stare 50 godina

I klimatolog Vladimir Đurđević rekao je nedavno u intervjuu za Bloomberg Adriju da u Srbiji postoji veliki problem po pitanju građevinarstva, upravo zbog toga što se prilikom planiranja izgradnje uračunavaju klimatski rizici iz prošlosti.

"Kada se pravi neka zgrada ili put, onda se rizik za plavljenje te zgrade ili puta procenjuje na osnovu onoga što se desilo u poslednjih pedesetak godina sa klimom, a mi znamo da će klima biti dodatno promenjena u budućnosti", izjavio je Đurđević.

Prilikom svake izgradnje trebalo bi da se koriste podaci o tome koliko će klima još da se promeni i da se prave objekti koji su otporni na poplave u budućnosti, sušu u budućnosti, na toplotne talase u budućnosti, jer će oni biti intenzivniji nego što su danas, savetuje Đurđević.

Klimatolog Vladimir Đurđević (Lična arhiva)

"Ako sad napravite put koji je siguran od trenutnih poplava, on verovatno neće biti siguran od poplava koje će biti moguće za 30 godina", objašnjava klimatolog.

Smatra da novac koji se u Srbiji trenutno ulaže u izgradnju infrastrukture predstavlja "neku vrstu lošeg ulaganja". Objašnjava da to što je država uložila novac u izgradnju objekata koji nisu otporni na buduće klimatske izazove, znači da će u nekom trenutku biti izdvojeno još novca kako bi se ti objekti unapredili.

Zbog toga naglašava da zakon treba da igra glavnu ulogu. Ističe da zakoni, posebno koji se tiču izgradnje velikih infrastrukturnih objekata, trebalo bi da se promene i da podaci o uračunavanju buduće klime budu obavezni.

I druga komponenta važna za zidarstvo jeste energetska efikasnost, kaže Đurđević. Ističe da treba praviti objekte koji troše manje energije i za hlađenje i za grejenja, da bismo bili energetski efikasniji u budućnosti i da ne bismo trošili resurse.

Bivša evropska komesarka Bulc je nedavno u intervjuu za Bloomberg Adriju ukazala da postajemo polako zapušteni kada je reč o infrastrukturi i da izbegavamo dobra pravila izgradnje.

"Takođe, naša elektromreža, telekomunikaciona mreža, čak i vodovodna mreža nisu dovoljno dobro izgrađene i nije postavljena dodatna zaštita. Dakle, kada se dogode oluje, one najpre pogode površinski deo zemlje i s obzirom na to da ova infrastruktura nije dovoljno duboko ukopana u zemlju, poplave odnesu sve."

Stolarija, izolacija, solarni paneli, toplotne pumpe, pasivne kuće

Ukoliko ne razmišljate o izgradnji nove kuće koja bi bila od kamena ili ukopana u zemlju, postoji još načina kako možete da se zaštitite od visokih ili niskih temperatura, a da ispunite standarde energetske efikasnosti i uštedite novac.

Jedan od prvih načina jeste zamena stolarije i izolacija kuće ili zgrade. Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić izjavio je ranije da objekat koji je izolovan i sa dobrom stolarijom troši 50 odsto manje energije za grejanje.

Dodatan benefit ostvaruje se ukoliko ta kuća ili zgrada ima solarni panel. Prema Šćekićevim rečima, solarne elektrane najviše se isplate onima koji imaju veliku potrošnju, odnosno koji su često u crvenoj ili plavoj zoni.

Depositphotos

Iskustva kupaca-proizvođača (prozjumeri) u Srbiji kažu da se postavljanje solarnih panela na krovu porodične kuće isplati i da se na računima za struju može uštedeti i do 70 odsto, a da se investicija može povratiti za šest do sedam godina.

Tokom letnjih meseci proizvodnja struje je veća, pa se za hlađenje kuće može koristiti obnovljiv izvor energije, odnosno sunce, umesto povlačenja struje iz sistema. Osim toga, solarni paneli služe i kao štit tokom obilnih padavina i grada, pa iskustva pojedinih prozjumera kažu da krov uprkos nepogodama ostane netaknut.

Sledeći način jesu toplotne pumpe. One omogućavaju efikasno zagrevanje ili hlađenje prostora uz minimalnu potrošnju struje. Toplotne pumpe mogu koristiti toplotu iz različitih izvora, kao što su vazduh, zemlja ili voda. Tokom zime, preuzimaju toplotu iz spoljašnjeg vazduha, zemlje ili vode i prenose je unutar kuće. Tokom leta, proces se može obrnuti, i pumpa prebacuje toplotu iz unutrašnjosti kuće napolje, hladeći prostor.

Njihova prednost je što mogu proizvesti tri do četiri puta više toplote nego što je potrebno energije da rade i smanjuju emisije ugljen-dioksida jer koriste obnovljive izvore energije iz okoline.

U poslednje vreme sve se više govori i o pasivnim kućama. Proračuni pokazuju da pasivne kuće mogu uštedeti do 90 odsto energije.

Depositphotos

Priličan je broj argumenata u korist pasivnih kuća: savremena izolaciona tehnologija, mali utrošak energije i leti i zimi, inovativan dizajn, posedovanje sertifikata koji garantuje da kuća ne sme propuštati više vazduha od 0,6 puta njene zapremine na sat.

Pasivne kuće, pritom, nisu vezane samo za privatno vlasništvo, već se princip gradnje odnosi na sve vrste objekata, što podrazumeva komercijalne i stambene prostore. 

Kod pasivnih kuća, prednost su sami materijali od kojih su izrađene, prilagodljivi vremenskim uslovima. Otud i pojam "pasivno hlađenje", koji znači da se ne koristi kompresor, odnosno ne troši se energija za postizanje efekta rashlađivanja. Shodno tome, hlađenje je maltene besplatno, jer je jedina potrebna energija - pogonska energija za cirkulacione pumpe.

Postoje razni sistemi za pasivno hlađenje, a među njima su: noćno hlađenje (upotreba plafonskih ventilatora), debljina izolacije zgrade, hlađenje zgrade vodom na krovnoj konstrukciji (toplotno opterećenje može biti smanjeno do 40 odsto, a temperatura unutar jedinice redukovana za tri do šest stepeni Celzijusa).