Klimatolog Đurđević: Snega i skijanja biće sve manje u Srbiji

Poplave, suše i zime bez snega biće sve češće u Srbiji u godinama koje dolaze, upozorava klimatolog Vladimir Đurđević. Klimatske promene mogle bi da budu i intenzivnije ukoliko globalno i lokalno nastavimo da zagađujemo životnu sredinu korišćenjem fosilnih goriva i ispuštanjem emisija ugljen-dioksida u atmosferu, rekao je Đurđević u intervjuu za Bloomberg Adriju.

"Zasad imamo mogućnosti i vremena da novonastale klimatske promene zadržimo na ovom nivou i da im se prilagodimo", ističe sagovornik Bloomberg Adrije. Najveće prilagođavanje trebalo bi da dožive tri sektora – poljoprivreda, građevinarstvo i turizam.

Klimatolog Vladimir Đurđević (Lična arhiva)

Procenjuje se, navodi Đurđević, da je Srbija od 2000. do danas zbog šteta nastalih kao posledica klimatskih promena izgubila između sedam i osam milijardi evra (donja granica), dodajući da bi šteta od suše u poljoprivredi samo ove godine mogla da iznosi milijardu evra.

Da bi troškovi od šteta posle vremenskih nepogoda bili što niži, Đurđević savetuje poljoprivrednicima da razmišljaju o gajenju otpornijih kultura na sušu i promeni vremena sadnje, a građevinskom sektoru da prilikom planiranja izgradnje razmotri aktuelne klimatske izazove. Dodaje da se objekti i putevi u Srbiji i dalje grade uzimajući u obzir izazove klimatskih promena koji su se dešavali u poslednjih pedesetak godina.

Skreće pažnju da bi i turistički sektor mogao da razmišlja o promenama. Smatra da na planinama u Srbiji ne bi trebalo da se planira izgradnja novih žičara, zbog manjeg snega koji se očekuje, već da više ulažu u letnje sadržaje.

Međutim, na sve ove nove promene ćemo se nekako navići, ali svakako ostaje žal za buduće generacije koje, najverovatnije, neće uživati u snegu kao deca osamdesetih, sedamdesetih i ranijih godina i decenija. Zbog toga smo svi krivi.

- Da li će poplave, suše i zime bez snega u Srbiji postati trend?

U principu da. Postalo je samo pitanje intenziteta tih promena. Znači, ukoliko Pariski sporazum bude bio implementiran i sve zemlje sveta zaista budu prestale da koriste fosilna goriva do 2050. godine, klima u Srbiji će se dodatno promeniti, ali neće se promeniti do nivoa da će biti jako teško da se prilagodimo na te promene. To znači da ćemo ipak ostati u nekim granicama koje nam omogućavaju da se prilagodimo tome što ćemo imati malo više toplotnih talasa, malo više suša, malo više poplava, malo manje snega i tako dalje.

Međutim, ukoliko se ne ispuni Pariski sporazum i ljudi nastave da emituju ugljen-dioksid i posle 2050. godine, onda klima u Srbiji može toliko da se promeni da prilagođavanje postane neka vrsta nemogućeg zadatka.

Najbolji primer ili jedan od najboljih primera je suša. Suša koja se dogodila 2012. godine ili ove godine, u prošlosti se dešavala jednom u deceniji ili čak nijednom. Trenutno se takve suše pojavljuju dvaput u deceniji zbog klimatskih promena. Intenzivne suše su postale duplo učestalije nego što su bile u prošlosti.

Depositphotos

Na kraju ovog veka, ukoliko se ne implementira Pariski sporazum, tako jakih suša biće osam od deset u deceniji, i tu više ne možemo da pričamo o prilagođavanju. Ako od 10 godina osam budu ekstremne suše, onda tu više ne postoji sistem za navodnjavanje koji može da nam pomogne, nego mora da se desi neka duboka promena funkcionisanja poljoprivrede da bismo uopšte mogli da pričamo o poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji.

I ideja priče o klimatskim promenama i Pariskom sporazumu jeste upravo da izbegnemo taj scenario, da nikad ne dođemo u tu vrstu rizika da ne možemo da se prilagodimo.

- Kada govorimo o prilagođavanju, sektori koji će biti najviše pogođeni i kojima će biti potrebno to prilagođavanje su poljoprivreda, građevinarstvo i turizam? Koji je Vaš savet za ove sektore, kako da se prilagode?

Kada je reč o poljoprivredi, kukuruz je veoma rizična vrsta za uzgajanje kod nas. Međutim, naš kukuruz je veoma otporan, jer je ukorenjen u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i mnogo njih koji se bave uzgajanjem kukuruza računaju na tu dugotrajnu proizvodnju.

Moj savet bi bio da svako razmisli da pronađe neku alternativu kukuruzu, a da, ako se ipak odluči za kukuruz, to bude ili neka promena u kalendaru setve, ili neka promena u smislu agrotehničkih mera, ili neka promena u smislu možda nekih hibrida koji su se pokazali da su otporniji na sušu, ili neka promena u vidu tretmana đubriva. Taj ceo set agrotehničkih mera treba da bude nekako adaptiran za to da očekujemo svake godine da bude suvlja nego što je bio prosek pre dvadesetak godina i da proizvodnju kukuruza treba tome da prilagodi.

Navodnjavanje je takođe veoma važno, s tim što je teško zamisliti sistem koji navodnjava celu Vojvodinu. Voćarska i povrtarska proizvodnja u Srbiji skoro da ne mogu da funkcionišu bez navodnjavanja, oni mogu da očekuju da će im u budućnosti trebati veće količine vode i zbog toga treba da planiraju kako da obezbede te veće količine vode.

Bloomberg

Kada govorimo o građevinarstvu, trenutno u Srbiji postoji veliki problem po tom pitanju. Naš planski deo rada na nekom projektu je definisan tako da kada se uračunavaju klimatski rizici, i oni koji grade i ono što zakon predviđa, jeste da se koriste podaci o klimi iz prošlosti. Tako da kada se pravi neka zgrada ili put, onda se rizik za plavljenje te zgrade ili puta procenjuje na osnovu toga što se desilo u poslednjih pedesetak godina sa klimom, a mi znamo da će klima biti dodatno promenjena u budućnosti.

Tako da prilikom svake izgradnje trebalo bi da se koriste podaci o tome koliko će klima još da se promeni i da se prave objekti koji su otporni na poplave u budućnosti, sušu u budućnosti, na toplotne talase u budućnosti, jer će oni biti intenzivniji nego što su danas. Ako sad napravite put koji je siguran od trenutnih poplava, on verovatno neće biti siguran od poplava koje će biti moguće za 30 godina.

I druga komponenta važna za zidarstvo jeste energetska efikasnost. Treba praviti objekte koji troše manje energije i za hlađenje i za grejanje, da bismo bili energetski efikasniji u budućnosti i da ne bismo trošili resurse.

- A kada je reč o turizmu? Da li će skijanje u Srbiji uopšte biti moguće?

To je komplikovano pitanje. I turistički sektor bi trebalo da razmišlja o nekoj vrsti svoje transformacije, da se možda manje oslanjaju na skijanje, a da možda više razvijaju neke ponude koje ne uključuju skijanje, nego neke druge aktivnosti i aktivnosti u drugom delu godine.

Ako je ovog leta bilo jako toplo u Beogradu i ostalim gradovima, možda bi Kopaonik i ostale planine u Srbiji trebalo da imaju bolju turističku ponudu u toku leta gde ljudi mogu da potraže spas od vrućine.

Problem sa zimskim turizmom kod nas je u tome što mi polako gubimo sneg, ali se povremeno dese godine kada bude malo više snega. Tako da većina radnika tada pomisli: "Evo sve je bilo dobro ove godine, sve se vratilo na staro". Mi koji se bavimo klimatskim promenama znamo da ne znači da će svake godine da padne manje snega nego prethodne, ali dugoročno gledano, za 10 godina biće manje snega nego što je bilo prethodnih 10 godina, a onih tamo 10 godina biće još manje. Tako da ako se desi pojedina godina sa više snega, to je samo privremeni predah od gubitaka, koji se u stvari dugoročno očekuju.

Depositphotos

S te strane, planiranje zimskog turizma treba da prati te dugoročne trendove. Očigledno više ne treba da se grade dodatne žičare i dodatna infrastruktura koja je povezana sa skijanjem, jer vidimo i u Alpima mnogo skijaških centara koji uklanjaju žičare koje su na nižim nadmorskim visinama zato što ne očekuju dovoljno snega.

Povremeni povratak snega biće podsetnik kako to treba da izgleda, a toga će biti sve ređe i ređe.

- Koliko novca Srbija gubi zbog klimatskih promena?

Procena je da je od 2000. godine do danas izgubljeno oko sedam milijardi evra zbog raznih ekstremnih događaja u Srbiji i to je verovatno donja granica procene. Ove godine smo imali jaku sušu i procenjuje se da će šteta samo u poljoprivredi iznositi blizu milijardu evra.

Klimatske promene utiču i na rast BDP-a. I u pojedinim godinama jasno se vidi da je rast BDP-a u našoj zemlji bio manji nego što bi potencijalno bio da se nije desio neki od tih velikih ekstrema, kao što je suša 2012. godine ili poplave 2014. godine. Te štete su bile toliko velike da su se direktno odrazile na međugodišnji rast BDP-a.

- Da li ćemo moći da živimo bez fosilnih goriva?

Sve analize i istraživanja pokazuju da ćemo moći da živimo bez fosilnih goriva i da je u ovom trenutku više pitanje odluke da krenemo u tom pravcu nego što je pitanje tehnologije. Ne nedostaje nam tehnologija ili znanje kako da restrukturiramo svet, a da ne koristimo ugalj, naftu i gas, već nam nedostaje odluke i hrabrosti.

Razumljivo je da je to teška odluka i da je teško krenuti u tom pravcu zato što je energetika jedan od osnovnih temelja društva, i društvo funkcioniše zato što ima lak pristup velikim količinama fosilnih goriva.

Bloomberg

I ja bih isto, da sam donosilac odluka, bio pomalo uplašen da izvučem taj energetski temelj koji je trenutno postavljen i da ubacim temelj koji je baziran na zelenoj energiji. To nije posao za ljude koji oklevaju, koji su nesigurni. Ljudi koji su na tim pozicijama koji mogu da donesu takve odluke treba da pokažu odlučnost, vizionarstvo, spremnost da donose odluke koje u prvom trenutku nisu možda atraktivne.

Koliko je pitanje klimatskih promena postalo važno, da sam ja donosilac odluke, tražio bih da svako ministarstvo ima odeljenje za klimatske promene i da ministarstvo finansija ima poseban budžet za ovu namenu.

- Što se tiče Srbije i energetike, koji je najbolji izvor energije?

Međunarodna istraživanja koja su se bavila globalnom transformacijom energetskih sistema izučavala su tu transformaciju i za pojedinačne zemlje, odnosno njihove energetske miksove u budućnosti koji bi bili bazirani na obnovljivim izvorima energije.

Jedno od tih istraživanja pokazuje da bi Srbija uz pomoć hidro, solarne i vetro energije mogla da podmiri sve svoje potrebe za energijom u budućnosti, pri čemu bi isto važna komponenta bila i energetska efikasnost.

Trebalo bi da koristimo energiju na mnogo efikasniji način nego što je danas koristimo. Srbija je najveći rasipnik energije, a to najbolje vidimo kada gledamo koliko mi danas emitujemo ugljen-dioksida po jedinici BDP-a. Po jedinici društvenog proizvoda koji stvorimo u toku godine emitujemo mnogo više ugljen-dioksida nego što emituju maltene sve zemlje Evrope. Umesto da gledamo na energiju kao nešto što je dragoceno i da iz nje izvučemo maksimum, mi se ponašamo kao da nam je to palo s neba.

Bloomberg

Znači, ukoliko bismo poradili na energetskoj efikasnosti, nama bi vetro, hidro i solar bili dovoljni da podmirimo sve potrebe. Naročito ako se u ovim oblastima udružimo sa ostatkom regiona. Obično se zamera vetru i suncu da ih nekad ima nekad nema, ali kada gledate širi region, negde će uvek da greje sunce ili da duva vetar, tako da ćemo moći da se dopunjujemo.

- Zašto se klimatske promene zovu klimatske promene? Pojedinci kažu da je to teorija zavere i da se klimatske promene svakako dešavaju i sa zagađenjem i bez njega. Da li koristimo pogrešan izraz? Da li je tačna terminologija globalno zagrevanje zbog kojeg su klimatske promene ubrzane?

Trenutno je prihvaćen naziv klimatske promene, ali inicijalno osamdesetih i devedesetih godina je dominantan termin za ovo u čemu danas živimo bilo globalno zagrevanje. Tako da su i naučnici i političari tada pričali o globalnom zagrevanju i tada je relativno mali broj ljudi pričao o toj temi, iako se o tome tada već puno znalo, tako da u široj javnosti i taj termin globalno zagrevanje nije bio toliko prisutan.

Ali početkom dvehiljaditih, medijski konsultanti u Americi su shvatili da u smislu odlaganja potrebne akcije za rešavanje klimatskih promena, odnosno globalnog zagrevanja u tom trenutku, da je termin klimatske promene manje zastrašujući za ljude nego globalno zagrevanje. Ti medijski konsultanti su to najviše uradili na zahtev političara koji su tada bili na visokim pozicijama u SAD i naftne industrije, zato što je ideja naftne industrije bila da što kasnije odloži potrebnu akciju da bi se zaustavilo zagrevanje planete, odnosno da bi se prestalo sa emisijama gasova staklene bašte.

Depositphotos

I onda su opet oni koji su na neki način zagovarali odlaganje akcije po ovom pitanju, optužili naučnike da su naučnici promenili naziv, a ne ovi medijski konsultanti. Oni su govorili da su naučnici promenili naziv zato što nisu bili sigurni da li će planeta da se zagreva ili da se hladi, pa ako su klimatske promene, šta god da se desi, biće promena. Tako da su opet mediji pokazali svoju moć koliko mogu da oblikuju i usmeravaju kolektivni odnos prema nekom problemu.

Globalno zagrevanje jeste tačniji naziv. Međutim, istina da je planeta bila u prošlosti i mnogo hladnija i mnogo toplija nego danas, ali je ta transformacija iz jednog stanja u drugo stanje trajala desetinama hiljada godina. Prirodna promena klime znači da se planeta zagreva 15.000 godina za pet stepeni, a danas pričamo o tome da su ljudi za 100 godina zagrejali planetu za jedan stepen i da potencijalno do kraja ovog veka možemo da je zagrejemo za dodatna četiri stepena. U prevodu, ljudi su u stanju za 200 godina da urade posao za koji je prirodi potrebno 15.000 godina.

- Kada su klimatske promene počele, a kada su postale vidljive?

Klimatske promene su počele da se dešavaju krajem 19. veka, kada je industrijska revolucija uzela zamaha i kada su ljudi počeli da emituju značajne količine ugljen-dioksida u atmosferu.

Tada su čak i naučnici prvi put procenili koliko ljudi treba da dodaju ugljen-dioksida u atmosferu da bi zagrejali zemlju do nivoa vidljivosti za običnog čoveka. I te procene su bile dobre u smislu količine ugljen-dioksida koji treba da se doda. Znači, naučnici su već počekom 20. veka znali koliko mi to treba ugljen-dioksida da dodamo u atmosferu da bi planeta postala toliko toplija da bismo to videli na svakodnevnom nivou.

Jedino u čemu su pogrešili, jer su mislili da će ljudima trebati oko 3.000 godina da emituju toliko ugljen-dioksida, a pošto su ljudi koristili znatno više od onoga što su oni očekivali, to se u stvari desilo za 100 i nešto godina.

Bloomberg Mercury

Znanje kako će buduća klima zbog dodavanja ugljen-dioksida izgledati je postalo vrlo detaljno već krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Naučnici su već tada znali prilično detaljno kako će buduća klima izgledati zbog dodavanja ugljen-dioksida.

Krajem osamdesetih godina smo mi izašli iz opsega koji zovemo prirodna varijabilnost, a to je opseg kako bi klima trebalo da izgleda ukoliko su samo na delu prirodne sile. Međutim, tada smo već mogli da kažemo da su ljudi toliko promenili klimu da smo mi izašli iz tog prirodnog opsega.

- Tada su posledice klimatskih promena postale vidljive?

Da, tada su posledice klimatskih promena za naučnike postale 100 odsto vidljive, a za opštu populaciju postale su vidljive negde početkom dvehiljaditih godina, zato što smo tada toliko izašli iz te prirodne varijabilnosti da su se počele dešavati stvari koje su bile nezamislive u prošlosti i čak su to naučnici na neki način predvideli.

Naime, jedan od najvećih klimatologa osamdesetih godina James Hansen rekao je da će ljudi u svakodnevnom životu osetiti klimatske promene počekom dvehiljaditih, jer će anomalije u temperaturama, padavinama, sušama biti toliko velike da neće biti uporedive sa nekim događajima koje oni znaju iz prošlosti i da će onda na osnovu toga znati da se sa klimom zaista nešto dešava.