SB: Zapadni Balkan zbog promene klime treba da uloži bar 37 milijardi dolara

Region Zapadnog Balkana je poslednju deceniju na udaru velikih klimatskih promena. Poplave su, prema podacima Svetske banke, za 10 godina neposredno pogodile dva miliona ljudi, a sve veću pretnju predstavljaju i šumski požari jer je njihov broj porastao za 21 odsto.

Suše takođe negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a toplotni talasi doprinose zagađenju vazduha i tako na Zapadnom Balkanu izazivaju hiljade prevremenih smrti godišnje.

"Klimatske promene jasna su pretnja za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana", rekla je Xiaoqing Yu, direktorka za Zapadni Balkan u Svetskoj banci. "Troškovi investiranja u prilagođavanje su značajni. Međutim, dobra vest je da su koristi od tih ulaganja još veće. Ako se pripremimo za klimatske rizike, možemo spasti živote, sačuvati lokalne zajednice i podstaći privredni rast", dodala je ona.

Inače, prema regionalnom Izveštaju o klimatskim promenama i razvoju (CCDR) Svetske banke koji je objavljen u sredu, ekonomije Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena.

Depositphotos

Sprovođenje odgovarajućih mera donelo bi ogromnu korist Zapadnom Balkanu, regionu koji čine Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora. Ova ulaganja pomogla bi, navodi Svetska banka, da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast.

Takođe, prema proceni Svetske banke, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene donose značajne prinose, i to naročito u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde se za svaki uloženi dolar ostvari korist u vrednosti od oko četiri dolara.

Ciljevi koje treba ispuniti do 2050.

Pored toga, region Zapadnog Balkana treba da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi ostao konkurentan, unapredio energetsku sigurnost i privukao više stranih ulaganja. Međutim, ističu u Svetskoj banci, postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, u skladu sa ciljevima Evropske unije (EU), zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.

"Emisije gasova sa efektom staklene bašte moguće je svesti na nulu na nivou čitave privrede do 2050. ako bi postrojenja na solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju mogla da proizvedu više od 95 odsto ukupne energije. To bi predstavljalo značajno povećanje u odnosu na sadašnji procenat od jedne trećine ukupne energije proizvedene iz ovih izvora", navodi se u saopštenju Svetske banke.

Depositphotos

Pored toga, neophodna je i dekarbonizacija sektora građevinskih objekata kroz ulaganja u energetsku efikasnost. Takođe, potrebna je i transformacija sektora saobraćaja, odnosno smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih vidova prevoza i prelazak na električna vozila.

U izveštaju se naglašava da značajan deo potrebnog novca za takva prilagođavanja privreda regiona može da dođe iz privatnog sektora. Da bi se to desilo, region mora da obezbedi stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakao kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.

"Prilagođavanje na klimatske promene od ključne je važnosti da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle što više da iskoriste svoj potencijal i podstaknu snažan, održiv razvoj", rekao je Nicolas Marquier, regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan.

On smatra da će tu presudno biti učešće privatnog sektora. "U ovom izveštaju prikazana je jasna i pravovremena putanja za ostvarenje nultog nivoa emisija uz istovremeno staranje o zaštiti lokalnih zajednica i ostvarenju ekonomskih koristi od ove zelene tranzicije."

Preporuke Svetske banke za region

U izveštaju CCDR za Zapadni Balkan predstavljeno je nekoliko preporuka koje će omogućiti ovom regionu da do 2050. ostvari klimatsku neutralnost, a podeljene su u tri kategorije.

• Horizontalne - uspešno prilagođavanje na klimatske promene i ublažavanje njihovih efekata zahteva povezivanje institucija u cilju sprovođenja aktivnosti u ovim oblastima. Primera radi, nužno je osnovati posebne državne organe ili komisije usredsređene na klimatske promene, a nacionalne obaveze u pogledu klimatskih promena trebalo bi da predstavljaju osnovu za rešavanje svih klimatskih pitanja.

• Prekogranične - saradnja između zemalja ključna je za otklanjanje klimatskih rizika koji nadilaze geografske granice. Jačanje regionalnih institucija neophodno je da bi se omogućila koordinacije na poljima kao što su sistemi za rano upozoravanje, zajedničko upravljanje resursima i harmonizacija energetskih sistema.

• Ciljane - odgovor na konkretne potrebe osetljivih zajednica neophodan je za delotvornu primenu rešenja i sprovođenje javnih politika. Tu su ključne reforme obrazovanja i obuke kako bi se unapredili mobilnost radne snage i aktivnosti na usvajanju klimatski pametnih praksi.

Inače, Svetske banke pomaže državama da ograniče emisije gasova sa efektom staklene bašte i izgrade otpornost na ekstremne vremenske prilike. Postavili su ambiciozan cilj da do 2025. namene 45 odsto svog finansiranja za klimatske aktivnosti, pri čemu će sredstva biti ravnomerno raspodeljena na ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje na njih. Tokom fiskalne 2023. i 2024. godine, Grupa Svetske banke obezbedila je skoro 1,2 milijarde dolara za finansiranje klimatskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu.