Početkom aprila, Hidrometeorološki zavod Srbije saopštio je podatak koji izaziva nelagodu - prethodni mart je bio najtopliji u Beogradu od 1888. godine, dok je isti mesec zabeležen kao najtopliji od 1952. godine na nivou Srbije. Nagli pad temperature sa letnjeg na jesenji nivo koji je usledio sredinom aprila svakako nije poboljšao ovu alarmantnu sliku. Ono što je pred našim očima nije prolazna greška u sistemu, već posledica normalnog vremenskog sistema koji je pogoršan klimatskim promenama. Date promene ubrzane su i pogoršane sveukupnim ljudskim aktivnostima.
Nekako su svet u istom trenutku zapljusnuli apokaliptični prizori obilatih kišnih padavina u emiratskom Dubaiju, gradu koji ne važi baš za kišovito mesto. Oko 25 centimetara kiše, otprilike dvostruko više od godišnjeg proseka UAE, palo je u jednom danu, ostavljajući veliki deo spoljne gradske infrastrukture pod vodom.
Neki od najvećih poremećaja dogodili su se na Međunarodnom aerodromu u Dubaiju, drugom po prometu na svetu, kroz koji se očekuje da će skoro 90 miliona ljudi, više od stanovništva Nemačke, proći 2024. godine. Državna avio-kompanija Emirates bila je prinuđena da tokom tog kobnog dana potpuno prestane da prima putnike u procesu čekiranja.
Opširnije
Uspon Francuske: Dok Berlinu ne smrkne, Parizu ne svane
U proteklih nekoliko godina, značajna transformacija se odvija u geopolitičkom pejzažu Evrope.
14.04.2024
Obavezni vojni rok u regionu – nova realnost?
Da li se vraća nazad? Koja zemlja će prva uvesti obavezni vojni rok?
07.04.2024
Trump - bogataš kome fali gotovine
Donald Trump značajno zaostaje za Bidenom u prikupljanju sredstava za predsedničku kampanju.
31.03.2024
Posledice tranzicije ruske ekonomije ka ratnom modelu
Invazija ruskih snaga na Ukrajinu 2022. godine predstavlja značajan preokret ne samo u geopolitičkim odnosima, već i u ekonomskom pejzažu Rusije.
24.03.2024
Ove nagle vremenske promene koje svako od nas može primetiti, predstavljaju tek vrh ledenog brega procesa koji se zove globalno zagrevanje. Klimatske promene su evoluirale iz udaljenog ekološkog problema u ključni faktor oblikovanja putanje globalne ekonomije današnjice.
Naše stoleće svedoči nezapamćenom ubrzanju negativnih efekata klimatskih promena, od ekstremnih vremenskih nepogoda do porasta nivoa mora i gubitka biodiverziteta. Kako se ove ekološki prevrati intenziviraju, njihove posledice se sve više osećaju u različitim sektorima svetske ekonomije.
Od poljoprivrede i sektora energetike, do finansija i sfere transporta, nijedan aspekt ekonomske aktivnosti nije imun na posledice volatilne promenljivosti klimatskih uslova.
Međutim, usred ovih izazova leži jedinstvena prilika za države širom sveta da se odluče za održive prakse i time podstaknu sopstvenu ekonomsku izdržljivost. Razumevanje složenih ekonomskih uticaja klimatskih promena ključno je za osmišljavanje efikasnih strategija ublažavanja i prilagođavanja istim kako bi bio obezbeđen održivi razvoj globalne ekonomije.
Jedan od vidljivijih ekonomskih rizika koje klimatske promene donose jesu prekidi u globalnim lancima snabdevanja, a koliko su oni važni za ekonomski rast, mogli smo se uveriti tokom pandemijskih ograničenja, kada je zbog usporavanja globalnog transporta pala ekonomska aktivnost čitave planete.
Ekstremni vremenske nepogode, pogoršane efektima klimatskih promena, dovode do kašnjenja u proizvodnji, nedostatka proizvodnih resursa i povećanih operativnih troškova. Događaji poput uragana, poplava i požara mogu naneti štetu ključnoj infrastrukturi, uključujući tu i transportne mreže i proizvodne pogone, što dovodi do remećenja protoka roba i usluga. Primera radi, poplave u Tajlandu 2011. godine ozbiljno su poremetile globalnu elektronsku industriju, dovodeći do opšte nestašice hard diskova za računare, što je ostvarilo negativna uticaj na globalne kompanije poput Western Digital i Toyote.
Slični poremećaji ne dovode samo do kratkoročnih ekonomskih gubitaka, već i podrivaju poverenje investitora, te dugoročnu tržišnu konkurentnost, pošto moramo imati u vidu da su određeni delovi zemljine kugle više pogođeni efektima klimatskih promena od drugih.
Naravno, poljoprivreda je sektor ekonomije koji je nezaobilazno pod uticajem klimatskih izmena. Promene u vremenskim obrascima, uključujući izmenjene nivoe padavina i temperature, predstavljaju značajne rizike za poljoprivrednu produktivnost.
One remete proizvodne procese hrane i pospešuju volatilnost cena datih proizvoda na globalnom tržištu. Suše, poplave i toplotni talasi mogu dovesti do propadanja useva, smanjenja stočnog fonda i prinosa, što dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poljoprivrednika i uskraćuje pristup hrani ranjivim delovima populacija širom sveta. Štaviše, poremećaji u poljoprivrednoj proizvodnji mogu imati kaskadne efekte u toku lanca snabdevanja prehrambenim proizvodima, što deluje negativno na proces prerade hrane, distribuciju proizvoda i sektor maloprodaje.
Negativni ekonomski uticaji klimatskih promena na propadanje useva posebno su izraženi u zemljama u razvoju, gde poljoprivreda igra centralnu ulogu u ekonomiji i gde se veliki deo populacije oslanja se na mala poljoprivredna gazdinstva kao osnovni izvor prihoda. Pobrojani efekti su pogoršani činjenicom da se većina najnerazvijenijih zemalja sveta nalazi upravo u delovima Afrike i Azije, koji su direktnije pogođeni klimatskim promenama zbog već postojećih oštrih klimatskih uslova.
Investiranje u mere prilagođavanja i mere zaštite infrastrukture sve više opterećuje državne budžete i u određenoj meri umanjuj profitabilnost investicija u privatnom sektoru. Na primer, obalski gradovi moraju ulagati u odbrane od poplava i brane za zaštitu od olujnih talasa kako bi bili ublaženi rizici od porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih prilika.
Slično tome, prelazak na niskougljenične tehnologije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte zahteva značajne investicije u infrastrukturu obnovljive energije, mere energetske efikasnosti i procese tehnološke inovacije. Iako su troškovi nečinjenja daleko veći od troškova prilagođavanja i ublažavanja u dugoročnom smislu, trenutni finansijski teret može biti prepreka za sprovođenje neophodnih mera, posebno za zemlje sa ograničenim finansijskim resursima.
U praktičnom smislu, to znači da nerazvijene zemlje jednostavno nisu u poziciji da odvoje dovoljno resursa kako bi se strateški prilagodile nadolazećim klimatskim promenama i usvojile nove zelene tehnologije. To će dalje produbiti jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja, ali i pospešiti migracione tokove, što je nepopularna tema širom demokratskog sveta.
Osim konkretnih ekonomskih sektora i povećanih fiskalnih tereta, klimatske promene deluju i na finansijski sektor. Eskalirajuća učestalost i ozbiljnost klimatskih katastrofa, uključujući uragane, požare i poplave, doveli su do pooštravanja osiguravajućih uslova i povećanja premija za osiguranje kako za preduzeća, tako i za pojedince.
Osiguravači se bore sa rastućim gubicima i prilagođavaju svoje modele rizika kako bi uzeli u obzir povećanu verovatnoću ekstremnih vremenskih događaja. Dalje, međusobna povezanost finansijskih tržišta znači da klimatski rizici mogu predstavljati sistemsku pretnju stabilnosti globalnog finansijskog sistema. Na primer, izloženost osiguravajućeg sektora sve većim troškovima mogla bi prouzrokovati kaskadne finansijske uticaje na investitore, zajmodavce i penzione fondove.
Pozitivni primeri odgovora na klimatske izazove susreću se širom sveta. Švedska se ističe kao pionir u globalnoj tranziciji ka obnovljivoj energiji i održivom razvoju. S predanošću da postepeno isključi iz upotrebe fosilna goriva i postigne neutralnost u emisiji ugljenika do 2045. godine, Švedska je napravila značajne korake u odvajanju ekonomskog rasta od emisija ugljenika.
Što je bitno, ova država je iskoristila svoje obilne obnovljive resurse - vetar, sunce i hidroenergiju kao temelj infrastrukture za čistu energiju. Inicijative poput ulaganja Švedske agencije za energiju u istraživanje i razvoj, u kombinaciji sa povoljnim politikama poput tarifa za podsticaj proizvodnje i poreza na ugljenik, podstakle su inovacije i privukle privatne investicije u projekte obnovljive energije.
Kao rezultat toga, Švedska ne samo da smanjuje svoju zavisnost od fosilnih goriva, nego i stvara mogućnosti za stvaranje radnih mesta u sektoru čiste energije. Ona tako doprinosi dugoročnom ekonomskom rastu i ekološkoj održivosti.
Nisu samo najbogatije evropske države jedine koje usvajaju uspešne zelene politike. Ambiciozna predanost Kostarike postizanju ugljenične neutralnosti do 2050. godine pozicionirala je ovu malu centralnoameričku državu kao globalnog lidera u održivom razvoju.
Uprkos svojoj skromnoj veličini, Kostarika se ponosi obilnim obnovljivim resursima, koji čine većinu njene ukupne proizvodnje električne energije. I ne samo to, Kostarika je usvojila naprednu strategiju usmerenu na očuvanje svoje raskošne biološke raznovrsnosti, poput inicijativa za očuvanje šuma i projekata pošumljavanja.
Dajući principu održivosti prioritet, u sklopu svoje agende razvoja, Kostarika ne samo da čuva svoj prirodni kapital, ona postaje privlačna destinacija za eko-turizam. Dodatno, inicijative poput programa Plaćanja za ekološke usluge (PES) podstiču vlasnike zemljišta da se angažuju u aktivnostima prezervacije prirode, dodatno jačajući status Kostarike kao simbola očuvanja životne sredine van kluba vodećih svetskih ekonomija.
Zeleni nju dil Južne Koreje predstavlja paradigmu prelaska ka niskougljeničnoj ekonomiji i ispunjenje strategije održivog rasta. Nadograđujući svoju obimnu industrijsku osnovu i oslanjajući se na svoje zavidno tehnološko umeće, Južna Koreja je postavila sebi ambiciozan cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije.
Koreja planira da time istovremeno podstakne ekonomski razvoj i stvaranje radnih mesta. Zeleni nju dil obuhvata širok spektar inicijativa, među kojima su investicije u infrastrukturu obnovljive energije, proširenje javnih mreža prevoza i promocija izgradnje energetski efikasnih objekata.
Naglasak Južne Koreje na inovacijama i istraživanjima u oblasti zelenih tehnologija, što je ilustrovano inicijativama poput osnivanja Korejskog centra za zelene tehnologije, pozicionira ovu dalekoistočnu državu na čelo inovacije u domenu čiste energije i izvoza datih tehnologija. Južna Koreja je primer visokoindustrijalizovane ekonomije koja nastoji da prođe put zelene tranzicije, obraćajući pažnju, pre svega, na investiranje u sferu tehnologije.
Za odgovor na klimatske promene potreban je globalni napor, kako je ranije pisao Ulrih Bek, rizici se danas raspodeljuju na čitavu planetu i biti slobodni jahač pod takvim okolnostima, to jest izbegavati svoj deo odgovornosti, osuđuje sve aktere na veće troškove, a u konačnici i na katastrofalan ishod planetarnih razmera.
Deo Zemlje se probudio i pojmio date rizike, a drugi deo još uvek stavlja geopolitiku, a ponekad i tako prolaznu stvar kao što je izborni rejting, ispred dugoročne ekonomske održivosti, pa i opstanka planete. Procesi zelene tranzicije koji su započeti širom sveta jesu revolucionarni, ali još uvek je nedovoljan broj ekonomija privržen pomenutim procesima, što ne može, a da ne unese strepnju.
Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.