Uspon Francuske: Dok Berlinu ne smrkne, Parizu ne svane

U proteklih nekoliko godina, značajna transformacija se odvija u geopolitičkom pejzažu Evrope: Francuska ima potencijal i priliku da izbije na čelo Evrope, predstavljajući izazov višedecenijskom liderstvu Nemačke. Pomenuti preobražaj je višedimenzionalan, te obuhvata ekonomske, političke i bezbednosne domene. Istorijski gledano, Nemačka je držala primat kao vodeća ekonomska sila Evrope, što joj je pružalo i ključni politički uticaj, ali uspon Francuske ukazuje na odstupanje od ovog statusa kvo. Naravno, treba imati u vidu da dati proces nije stvar nekog eksplozivnog ekonomskog razvoja Francuske, već pre svega negativni trendovi zabeleženi u samoj Nemačkoj.

I dok Nemačka ekonomija od 2022. godine i poskupljenja energenata, poput prirodnog gasa, počinje da stagnira, ekonomski uspon Francuske pod predsednikom Emmanuelom Macronom je naglašen konkretnim podacima koji odražavaju pozitivne trendove rasta i posledice tržišno-liberalnih strukturalnih reformi koje je kontinuirano uvodio prethodnih godina.

Bloomberg

Otkako je Macron preuzeo vodeću političku funkciju u maju 2017. godine, rast bruto domaćeg proizvoda Francuske nadmašio je očekivanja, njena ekonomija je rasla za 1,7 odsto u 2017. godini, 1,8 odsto u 2018. i 1,5 odsto u 2019. godini, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Posle kovidnih ograničenja 2020. godine, Francuska ekonomija je više odskočila od Nemačke, a takođe se bolje nosi sa ekonomskim raskidom sa Rusijom, u protekle dve godine. Ova putanja rasta kontrastira s ranijim periodima stagnacije francuske ekonomije i naglašava efikasnost Macronovog reformskog programa u revitalizaciji ekonomije.

Jedna od Macronovih ključnih reformi, Loi Travail (Radni zakon), usmerena na poboljšanje fleksibilnosti tržišta rada i smanjenje nezaposlenosti, donela je konkretne rezultate. Stopa nezaposlenosti u Francuskoj, koja je dostigla vrhunac od 10,4 odsto u 2015. godini, postepeno se smanjivala pod Macronovim vođstvom, dosežući 8,1 odsto u 2019. godini, prema podacima Eurostata. To predstavlja najniži nivo nezaposlenosti u preko decenije i odražava pozitivan uticaj reformi usmerenih na podsticanje zapošljavanja i investicija.

Osim toga, Macronov ambiciozni paket poreskih reformi, uključujući smanjenje poreza za korporacije i napore za pojednostavljenje regulativa, ojačao je poverenje investitora i podstakao poslovnu aktivnost. Položaj Francuske na Svetskom indeksu lakoće poslovanja, koji je izradila Svetska banka, znatno se poboljšao, sa skokom sa 32. mesta u 2017. na 25. mesto u 2020. godini, što ukazuje na povoljnije poslovno okruženje. 

Iz ovoga već možemo videti da je Francuska proteklih godina uzela smer liberalizacije svoje ekonomije, koja je dugo bila pod uticajem socijalističkih političkih struja, stavljajući akcenat na prava zaposlenih, nasuprot njihovoj produktivnosti. Otad se promenila struktura ekonomije, akcentujući rast poslova u uslužnim delatnostima naspram proizvodnih, a najteže poslove preuzela je migrantska radna snaga. U tom pogledu, Francuska srednja klasa sazrela je da krene da glasa liberalnu ekonomsku opciju, čije su reforme omogućile Francuskoj da izbije na čelo Evrope posle mnogo godina.

Tehnološki sektor je postao ključni pokretač ekonomskog preporoda Francuske, pri čemu su inicijative poput Station F, najvećeg na svetu startap centra, katalizovale inovacije i preduzetništvo. Ekosistem startapa u Francuskoj ubrzano se razvijao poslednjih godina, donoseći rekordne nivoe investicija i negujući kulturu inovacija. Prema podacima iz Dealrooma, francuski startapi su u 2019. godini prikupili više od pet milijardi evra investicija u vidu preduzetnog kapitala, nadmašivši prvi put u tom pogledu Ujedinjeno Kraljevstvo, što je učvrstilo poziciju Francuske kao vodeće destinacije za tehnološke investicije u Evropi.

U istom sektoru, Macronov naglasak na obrazovanju i razvoju veština postavio je Francusku na put da ostvari korist u razvoju naprednih industrija poput veštačke inteligencije (AI) i zelene tehnologije. Investicije u STEM obrazovanje i istraživanje, zajedno sa inicijativama za privlačenje talenata iz inostranstva, pozicionirale su Francusku kao globalnog lidera u oblastima od strateškog značaja za blisku budućnost. 

Bloomberg

Uspon Francuske proteže se izvan sfere ekonomije, manifestujući se u njenoj sve većoj političkoj odlučnosti na evropskoj sceni. Prethodnih meseci mogli smo videti da predsednik Francuske zauzima čvršći stav prema Rusiji, upravo u trenutku parališuće unutrašnje podeljenosti SAD i već tradicionalne postimperijalne nemačke suzdržanosti. Kada razmišljamo u okvirima Evropske unije, Macron je artikulisao jednu novu viziju za Evropu, zagovarajući dublju integraciju i reforme, koje se tiču aktuelnih izazova poput procesa migracija, klimatskih promena i bezbednosne saradnje. Koncept evropskog suvereniteta zauzima središnje mesto u ovom programu, što predstavlja delimičan nastavak De Golovih ideja, gde članice EU zajednički ulažu resurse i koordiniraju politike kako bi afirmisale svoj kolektivni uticaj na globalnoj sceni. Macronova proaktivna diplomatija i spremnost da baci izazov statusu kvo, doneli su mu veću popularnost na nivou kontinenta nego što su bolni ekonomski rezovi načinili od njega popularnu figuru u Francuskoj.

Spremnost Francuske da preuzme vođstvo u kontroverznim oblastima, poput odbrane i bezbednosti, ukazuje na njen sve veći uticaj unutar EU. Ustanovljenje Evropske intervencijske inicijative (EII), multinacionalnog vojnog projekta usmerenog ka jačanju evropskih odbrambenih sposobnosti, ilustruje posvećenost Francuske u ovom dugi niz godina u evropskom kontekstu zapuštenom domenu. Sada kada se liberalni svet uverio da kraj istorije nije nastupio, sfera odbrane maksimalno dobija na značaju. Francuska raspolaže sa dovoljno autonomnim vojnim kapacitetima, ona je jedina evropska vojna sila (jedino joj se približava Velika Britanija) koja ima mogućnost da pruži adekvatan otpor u teorijskom kontinentalnom vojnom sukobu bez oslanjanja na NATO. Pored navedenog, nuklearna odbrambena sposobnost Francuske i razvijena vojna infrastruktura čine Francusku, a ne Nemačku, odbrambenim stubom Evrope. U eri neizvesnosti obeleženoj geopolitičkim rivalstvima i promenjivim savezima, strateška autonomija i vojna moć Francuske pružaju joj ključnu ulogu u oblikovanju bezbednosnog pejzaža Evrope.

Bloomberg Mercury

Uspon Francuske donosi kako mogućnosti, tako i izazove za geopolitičku ravnotežu Evrope. Dok proaktivno liderstvo Francuske unosi dinamizam u projekat EU i podstiče veću koheziju, istovremeno rizikuje da produbi postojeće tenzije unutar bloka. Nemačka, tradicionalno posmatrana kao zamajac evropske integracije, može doživeti Macronovu odlučnost kao izazov sopstvenom uticaju. Pronalaženje delikatne ravnoteže između francusko-nemačkog partnerstva i očuvanja sopstvene strateške autonomije biće od ključnog značaja za Francusku. Štaviše, sposobnost Francuske da održi svoj ekonomski zamah i snađe se suočena sa spoljnim udarima biće ključna za očuvanje njenog položaja liderstva. Macronov reformski program suočava se sa otporom unutar Francuske, dok spoljni faktori poput globalnih ekonomskih trendova i geopolitičkih tenzija mogu podriti ekonomske izglede Francuske u budućnosti. 

Uspon Francuske kao vodeće sile u Evropi predstavlja značajnu promenu u geopolitičkom pejzažu kontinenta. Od ekonomskog preporoda do političke odlučnosti i praćenja bezbednosnih imperativa, uspon Francuske ukazuje na odstupanje od tradicionalnih dinamika moći koje je su bile zastupljene dok se evropski centar nalazio u Berlinu. Možda će budući stav SAD prema evropskim pitanjima, koji će verovatno biti više distanciran nego u prethodnom periodu, zapravo osigurati neminovnost francuskog liderstva unutar Evrope.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar