Sve upućuje na to da je Donald Trump, prvi čovek koji ne priznaje svoj poraz na američkim predsedničkim izborima, od sebe napravio državnog neprijatelja broj jedan. To postaje očigledno, naročito ako obratimo pažnju na to da je on već zvanično optužen u četiri odvojena krivična sudska procesa (ne računajući građanske parnice usmerene protiv njega).
Građani zemalja sa ne tako dugom demokratskom tradicijom ne nalaze ništa šokantno u Trumpovom insistiranju da su izbori u Americi pokradeni na njegovu štetu. Tamo gde u institucije većina društva nema poverenja, skepsa je sveprisutan fenomen. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde reč zakon nosi onu snagu koju na Balkanu ima reč crkva, osporavati rezultat izbora je smrtni greh. Nedavno je jedan od velikana američke komedije, kreator serija "Seinfeld" i "Bez oduševljenja, molim" (engl. Curb Your Enthusiasm), Larry David sažeo ono što prosečni Amerikanac - koji ima poverenja u svoj politički sistem - misli o postupku Trumpa: "On je bacio 250 godina demokratije kroz prozor time što nije prihvatio rezultate izbora". Ideološke razlike između dve dominantne američke partije po strani, koje reflektuju polarizaciju američkog društva, po strani, Trump je na meti sistema ne zbog različitih vrednosti, već zbog negiranja samog političkog sistema SAD.
Pošto i sam Trump postavlja istorijske presedane gde god da kroči, i njegova situacija je bez primera u američkoj istoriji. On je kandidat Republikanske stranke koji mora da uklopi datume sudskih ročišta u natrpani kalendar zamorne predizborne kampanje. Nikada dosad zvanični kandidat za predsednika SAD nije morao da traži balans između regrutacije stručnjaka za kampanju i pravnih zastupnika. Iako vreme jeste novac, a možda i vredniji resurs od istog, Trump nema problem isključivo sa nedostatkom vremena, već i budžetskog kapaciteta. Da, Trump - naslednik porodičnog bogatstva i čovek koji se proslavio kao vlasnik najvrednijih nekretnina na Menhetnu, nema dovoljno aktivnog kapitala da finansira kampanju, armiju advokata i da plati troškove izgubljenih građanskih parnica. Barem tako u sudu tvrde njegovi pravni zastupnici.
Opširnije
Trumpova društvena mreža skače pre debija na berzi
Akcije kompanije Trump Media & Technology Group Corp. napredovale su za 30 odsto pre otvaranja tržišta u Njujorku.
26.03.2024
Trumpov zet bacio oko na zgradu Generalštaba u Beogradu
Projekat bi transformisao tri napuštena bloka u srcu Beograda u luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova.
18.03.2024
Trump izborio nominaciju za predsednika, sledi repriza izbora iz 2020.
Donald Trump uspeo je da izbori nominaciju za predsednika SAD kao predstavnik Republikanske stranke, pa će jesenji izbori praktično biti repriza onih iz 2020.
13.03.2024
Trump napao Facebook, akcije pale više od četiri odsto
Republikanski predsednički kandidat Donald Trump nazvao je Facebook narodnim neprijateljem. Akcije Mete pale su za više od četiri odsto.
12.03.2024
Razjedinjene Američke Države
Partijska podeljenost u SAD preti ne samo njenoj spoljnoj politici već i privrednom razvoju.
03.03.2024
U bizarnom obrtu, Trump je svedočio kako nema dovoljno kapitala da plati kauciju od oko 545 miliona dolara u građanskom postupku za klevetu, dok je istog dana u drugoj njujorškoj sudnici, saslušan u postupku države Njujork koji se tiče optužbe da je bivši predsednik SAD svesno manipulisao vrednošću svoje imovine kako bi platio manje poreze i sebi obezbedio pogodnije uslove zaduživanja. Trumpa je privremeno spasla odluka apelacionog suda u gorepomenutoj građanskoj parnici, kojom je naloženo da Trump može da plati umanjen iznos kaucije od 175 miliona dolara i tako kupi vreme da sakupi sredstava za plaćanje ukupnog iznosa odštete od 454 miliona dolara, koliko je dužan Jean Carrol, koja ga je uspešno tužila za klevetu kada je on javno negirao njene optužbe za seksualni napad pre više godina.
Iako je kraj predsedničke kampanje u SAD još daleko, aktuelni predsednik Joe Biden suočava se sa znatno manje predizbornih prepreka nego njegov protivkandidat. Tokom marta, Biden je uspeo da održi energično i uspešno obraćanje naciji, što mu ide u prilog što se tiče pitanja njegovog zdravlja i poodmaklog uzrasta, važnog problema njegove kampanje, a pošlo mu je za rukom i da ublaži negativan uticaj rata Izraela protiv Hamasa, koji je odneo život hiljade palestinskih civila, po rejting njegove Demokratske stranke time što zastupnici SAD u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu uložili veto na usvojenu rezoluciju o momentalnom prekidu vatre u Gazi i oslobađanju svih izraelskih talaca u rukama Hamasa. Uprkos tome što je Biden popravio svoj rejting, trka ostaje neizvesna, budući da ni Trump ni Biden nemaju jasnu prednost u odlučujućim državama koje se tradicionalno smatraju glavnim izbornim resursom.
Najvažniji instrument svih političkih kampanja u Americi jeste novac, koji kao što znamo "okreće svet". Bidenova kampanja zasad ima opipljivu prednost nad Trumpovom u ovom veoma bitnom polju. Početkom marta, Bidenovi fondovi za kampanju raspolagali su sa 155 miliona dolara, a Trumpovi sa oko 45 miliona. Onda je, krajem istog meseca, Biden u kampanju uključio bivše predsednike iz redova demokrata - Clintona i Obamu, te zajedno sa njima upriličio veliko donatorsko veče koje je njegovoj kampanji donelo, procenjuje se, više od 25 miliona dolara.
S druge strane, Trumpova advokatska armada, koja ga brani od zatvorskih i novčanih kazni, koštala je Trumpa oko 80 miliona dolara od 2021. godine. Bivši američki predsednik isplaćivao je ove troškove iz svojih stalnih fondova za kampanju, što je učinilo da u velikoj meri kaska za svojim protivnikom kada se govori o raspoloživim novčanim sredstvima za tekuću kampanju. Što se malih, individualnih donatora tiče, Trump je imao prednost nad Bidenom u februaru ove godine - oko 670 hiljada primljenih malih donacija naspram Bidenovih 565 hiljada. Pošto se Trump faktički kandiduje kao antisistemski kandidat, on je u mogućnosti da mobiliše više običnih pojedinaca koji se slažu sa njegovim pogledima, dok se Biden kandiduje sa mejnstrim platformom, koja privlači krupne donatore, zainteresovane za to da SAD ne budu ozbiljno destabilizovane.
Uprkos njegovim pravnim problema i smanjenoj mogućnosti privlačenja velikih donatora, Trump poseduje vrednu imovinu u vidu svoje medijske platforme. Tokom svog predsednikovanja i nakon njega, Trump je izgradio bazu posvećene publike kroz korišćenje društvenih mreža i pojavljivanjem na televiziji. Ova lojalna baza predstavlja profitabilnu priliku za monetizaciju njegovih medijskih resursa. Jedan potencijalni pravac za monetizaciju je stvaranje pretplatničke medijske platforme. Koristeći svoju postojeću publiku, Trump bi mogao ponuditi ekskluzivni sadržaj, poput intervjua, komentara i snimaka iza scene, uz odgovarajuću naknadu. Ovaj model je dokazao svoju uspešnost kod drugih javnih i medijskih ličnosti, pružajući stabilan prihod uz očuvanje kontrole nad sadržajem.
Osim toga, Trump bi mogao da istraži potencijal uspostavljanja partnerskih odnosa i privlačenja sponzorstva sa slično orijentisanim brendovima i kompanijama. Udružujući se s proizvodima i uslugama koje pozitivno rezoniraju kod jezgra njegove lojalne publike, Trump bi mogao da generiše prihode od oglašavanja i dogovora o sponzorstvima. Međutim, ovaj pristup je rizičan, jer asocijacije s kontroverznim brendovima mogu otuđiti neopredeljene ili umerenije republikanske birače.
Da izađe iz svojih novčanih problema, Trump je odlučio da svoju medijsku platformu Trump Media izvede na javno tržište, putem njujorške berze Nasdaq. Trenutna tržišna kapitalizacija akcija date kompanije kreće se oko devet milijardi dolara, što smešta Trumpovu platformu na nivo nižeplasiranih kompanija kotiranih u berzanskom indeksu S&P 500, što uopšte nije loš rezultat, uzimajući u obzir da je Trump Media zabeležila neto gubitak od 49 miliona dolara u prvih devet meseci poslovanja protekle godine. Stručnjaci za trgovinu akcijama definišu akcije Trump Media kao mim-aktivu (engl. meme stocks), što su deonice koje prolaze kroz određeni period povećane pažnje, takozvanog hajpa, što naduvava njihovu vrednost bez pokrića, posle čega sledi nagli pad.
Sličan proces su prošle akcije Reddita i GameStopa, takođe kompanije koje su se obraćale konkretnim supkulturnim grupama i nisu mogle da dosegnu mejnstrim publiku. Vrednost akcija ovakvih kompanija je osuđena na pad, ukoliko njihova baza investitora ostane sastavljena od malih, pojedinačnih ulagača, umesto institucionalnih. Konkretna armija ulagača mim-aktiva deluje iz emotivno-ideoloških potreba, ne razumevajući tržišne trendove, što naposletku dovodi do neumitnog pucanja mehura datih akcija.
Trump takođe neće moći da proda ili koristi kao zalog deonice Trump Media u narednih šest meseci, zbog pravila o sprečavanju prevare na tržištu akcija. To znači da mu neće biti od pomoći do završnice predizborne kampanje. Trumpove nekretnine, koje su nekada činile glavninu njegovog bogatstva i vrede oko 2,7 milijardi dolara, opterećene su dugovanjima i ne mogu biti prodate za čisti profit u kratkom roku.
U zaključku, Trumpu ne preti zatvorska kazna, koliko njegovu kampanju osujećuje nedostatak likvidnosti. Jednostavno rečeno, ne postoji lako rešenje za izlazak Trumpa iz ovog problema, u kome se nalazi primarno zbog svoje antisistemske pozicije. Kandidat koji osporava validnost američkog političkog sistema nije u stanju da privuče ozbiljne donatore, zvao se on Trump ili kako god. Radi se o aksiomu američke političke scene, budući da su SAD institucionalno ukorenjena demokratija. Kada i ako budemo videli odstupanje od tog pravila, to će značiti da je američki politički sistem pred kritičnom tačkom.
Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.