Razjedinjene Američke Države

Povišena partijska polarizacija u Sjedinjenim Državama ne predstavlja novost već godinama. Dvopartijski sistem u Americi laicima, naročito evropskim, šalje pogrešnu sliku postojanja dve sukobljene partije, jedne liberalne, druge konzervativne, koje se naizmenično smenjuju na vlasti. U realnosti, i Demokratska i Republikanska partija unutar svojih struktura predstavljaju širok ideološki spektar, onakav kakav nalazimo u evropskom, kontinentalnom parlamentarizmu.

Tradicionalno govoreći, Demokratska partija se oslanja sa na svoj dominantni centristički deo sa idealom očuvanja demokratije, jednakosti građana i korigovanja grešaka tržišnog sistema, dok je levo krilo te partije prisutno, ali raspolaže manjim uticajem. Republikanska partija se po pravilu bazirala na umereno desnoj opciji, koja veruje u agresivniju spoljnu politiku, američki patriotizam i povlastice za krupni biznis. Radikalno desne opcije, kako među aktivnim protestantskim grupacijama (zainteresovanim pre svega za pitanja javnog morala poput borbe za zabrane abortusa), tako i među radikalnim zastupnicima američkog izolacionizma, takođe su nalazile svoje mesto unutar Republikanske partije, ali ono nikada nije bilo dominantno.

Dokle god je Demokratska partija bila partija centra, a Republikanska desnog centra, čak ni podeljena kontrola nad oba doma Kongresa u kohabitaciji sa predsednikom suprotne partije nije predstavljala problem niti za političku stabilnost, niti za privredni rast. Međutim, kada radikalne frakcije bilo koje od ovih dveju partija preuzmu kontrolu nad čitavom organizacijom, po pravilu dolazi do povišenja stupnja partijske polarizacije - jednostavnije rečeno, obe partije prestaju da budu sposobne za produktivnu saradnju, čak i kada je ona neophodna za nesmetano funkcionisanje same države, pa shodno tome i njene privrede.

Istorijski procesi razvoja američkog društva koji su uticali na postepeno odstupanje od tradicionalnog protestantskog morala malih zajednica, kao i nepromenjenog ideala demokrata o jednakosti među svim građanima (bilo da je reč o rodu, rasi ili seksualnoj orijentaciji), radikalizovalo je konzervativno biračko telo Republikanske stranke. Protestantske i izolacionističke frakcije iz godine u godinu su jačale unutar republikanskog establišmenta, dok sa pojavom Donalda Trumpa kao harizmatskog lidera nisu preuzele kontrolu nad partijom. To je prouzrokovalo štetne destabilizujuće efekte, ravne onim kada u prosečnoj zapadnoevropskoj državi desni populisti postanu najpopularnija partija.

Dakle, bez obzira na američko-britanski "pobednik uzima sve", većinski izborni sistem i naizgled dvopartijski sistem, Sjedinjene Američke Države (SAD) uplovile su u eru permanentne političke nestabilnosti, kao i svaka druga evropska država sa proporcionalnim izbornim sistemom, koja je pod opsadom populističkih partija.

Kako se data politička nestabilnost unutar SAD transponuje na stanje njene privrede? Tradicionalno govoreći, pre nego što su Republikansku partiju preuzeli radikalni desničari, podeljeni Kongres nije označavao loše vesti za tržište akcija i investicione proces u Americi. Naprotiv, zabeležena je istorijska tendencija - sve od doba Velike depresije pre Drugog svetskog rata, pa do početka 21. veka - koja svedoči o tome da vrednosti akcija na tržištu teže rastu baš u periodima podeljenog Kongresa. Razlog za to je predvidljivost. Kada je Kongres podeljen između umerenih demokrata i umerenih republikanaca, manje su šanse da će doći do nekog većeg zaokreta u ekonomskoj politici, na primer podizanja postojećih ili uvođenja novih poreskih dažbina za privredne subjekte.

Bloomberg

 

Investitori cene stabilnost, a nemogućnost uvođenja reformi, kada situacija ne izmiče kontroli, predstavlja čvrsto obećanje očuvanja pomenute stabilnosti. Ipak, savremena politička rastrzanost Sjedinjenih Država ne predstavlja tu tradicionalnu vrstu stabilnosti koju investitori priželjkuju, naprotiv. Partijska polarizacija u Americi današnjice predstavlja oštru borbu na politički život i smrt dve partije, čije strukture tendiraju da čiste institucije od svojih takmaca, te da povlašćuju one ekonomske subjekte koji su im bliži u finansijskom, donatorskom pogledu. Hvatanje ukoštac centrističkih demokrata i populističkih republikanaca proizvodi efekte poput paralize fiskalne politike i regulatorne neizvesnosti, što posledično utiče na tokove investicija i smanjenje poverenje u državne institucije.

Prvog marta tekuće godine istekao je prethodni produženi rok za privremeno finansiranje američkih budžetskih institucija. U poslednji trenutak je produžen za još nedelju dana. Prethodna nesposobnost Kongresa da se usaglasi oko budžeta dovela je do obustave finansiranja državnih troškova 2018. godine, što je američku privredu koštalo procenjenih 11 milijardi dolara prema Kongresnoj kancelariji za budžet. Ako bi do sličnog ishoda došlo u aktuelnom periodu, gubici po američku privredu bi bili ozbiljniji.

Iako je tačno da su SAD izbegle recesioni scenario, inflatorni nivo je još visok, dok se prihodna strana za zaposlene građane još nije iznivelisala sa rastom inflacije u ranije periodu. Čitava fiskalna drama dešava se u izbornoj godini, što otežava postizanje racionalnih kompromisnih rešenja u uslovima visoke podeljenosti među republikancima i demokratama. Trenutni lider republikanaca Donald Trump u bukvalnom smislu te reči tereti se, između ostalog, za pokušaj rušenja američkog političkog sistema, dok Trumpovi advokati nastoje da ubede Vrhovni sud kako bi institucija predsednika države trebalo da raspolaže imunitetom čak i za krivična dela – podeljenost je toliko ozbiljna.

 

Ako pretpostavimo da će Trump ipak na kraju završiti iza rešetaka ili biti poražen na izborima, populisti iz redova republikanaca neće nestati, sve dok je to dominantna tendencija među njihovim biračkim telom. Pomenuta tendencija zavisi ne samo od ekonomskih prilika već i od izmenjene društvene strukture, koja se neće vratiti na prethodno stanje. To nam govori da Trump nije problem, on je simptom dubljeg nestabilnog stanja kako američkog društva, tako i političke scene.

Osim navedenog, neuspeh u donošenju pravovremenih zakona o finansiranju može imati ozbiljne posledice po ključne sektore privrede. Godine 2013. neuspeh u donošenju zakona o finansiranju doveo je do privremenog otpuštanja federalnih uposlenika i poremećaja u pružanju usluga od strane državnih agencija, što je rezultovalo značajnim ekonomskim poremećajima. Na sličan način, nemogućnost postizanja konsenzusa o infrastrukturnim investicijama ometala je neophodne investicije u transport, energetiku i telekomunikacije, narušavajući sveukupnu konkurentnost i produktivnost. Pored fiskalnih zastoja, ekstremna stranačka polarizacija doprinosi regulatornoj neizvesnosti, dodatno umanjujući izglede za privredni rast. Svaka stranka zagovara različite političke agende, pa regulatorni okviri postaju predmet stalnih promena, što otežava planiranje i investiranje za poslovne subjekte.

Na primer, ukidanje regulativa o zaštiti životne sredine od strane Trumpove administracije naišlo je na pohvalu poslovnih krugova, ali se istovremeno suočilo sa žestokim protivljenjem ekoloških aktivista i demokrata, što je dovelo do regulatorne neizvesnosti u čitavom sektoru energetike. Pored toga, politizacija regulatornih agencija narušava njihovu efikasnost, jer su imenovanja i procesi donošenja odluka često vođeni stranačkim interesima umesto zaslugama ili posedovanjem ekspertskog umeća. Ovakav pad kredibiliteta regulatornih tela ne samo da umanjuje poverenje javnosti, već stvara i okruženje pogodno za partijsko prisvajanje regulatornih tela što narušava tržišnu dinamiku i ograničava konkurenciju.

Blooomberg

 

Možda najopasnija posledica ekstremne stranačke polarizacije jeste njen štetan uticaj na tokove investicija i poverenje na tržištu. Dok politički zastoji opstaju i stranačko nadmetanje se intenzivira, investitori postaju sve oprezniji u odnosu prema situaciji neizvesnosti, oklevajući da ulažu kapital u dugoročne poduhvate. Nedostatak predvidljivosti u ishodima politike i pretnja legislativnim zastojima baca senku sumnje na privredu, ograničavajući odluke o investiranju i inhibirajući preuzimanje rizika. Uticaj ekstremne stranačke polarizacije na privredu vidljiv je kroz različite ekonomske pokazatelje.

Primera radi, tokom perioda povećanog nivoa političkog zastoja, kao što su bili prekid rada državnih institucija ili krize vezane za ograničenje zaduživanja, berza često prolazi kroz period volatilnosti i doživljava pad vrednosti. U oktobru 2013. godine, tokom obustave rada države, indeks S&P 500 snizio se za otprilike četiri odsto. Slično tome, nedostatak fiskalne discipline, koji proističe iz međustranačkog neslaganja, može dovesti do povećanja inflatornih pritisaka. Posle finansijske krize 2008. godine, politički zastoj doprineo je produženom periodu tromog privrednog rasta i uporno visokih stopa nezaposlenosti, pogoršavajući ekonomske probleme za milione Amerikanaca.

Na kraju, ekstremna stranačka polarizacija predstavlja ogroman izazov za rast i otpornost američke privrede. Podsticanjem zastoja, neizvesnosti i nepoverenja, stranački nesklad podriva same temelje ekonomskog prosperiteta. Rešavanje ovih izazova zahteva zajednički napor u prevazilaženju stranačkih podela i davanju prioriteta nacionalnom interesu nad uskim ideološkim agendama. Saradnja republikanaca i demokrata, pragmatično usvajanje politika i posvećenost inkluzivnom upravljanju ključni su faktori potrebni za snalaženje u uslovima složenosti modernog ekonomskog sistema i za obezbeđivanje održivog nivoa rasta i prosperiteta. U odsustvu takvih zajedničkih dejstava, SAD rizikuju da ne ispune svoj ekonomski potencijal i zaostanu u trci sa konkurentima, koji nisu bez sopstvenih falinki.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar