Bajdenomika u trenutku sutona Bidenove karijere

Mnogi indikatori ukazuju na to da aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Joseph Biden neće ostati na toj poziciji van ovog mandata, a možda će mu i ovaj mandat biti dobrovoljno skraćen. Problem nije u njegovim godinama, njegovom vršnjaku Micku Jaggeru one ne smetaju da daje živahne i uzbudljive koncerte. Verovali ili ne, nije problem ni u postepenoj degradaciji Bidenovih kognitivnih sposobnosti. Problem je u tome što je deo njegove Demokratske partije ukazao na manjak Bidenovih sposobnosti i javno priznao dati problem, čime je otvorio svojevrsnu trku za vođstvo u stilu Igara gladi. Od toga nema povratka, ili će se Biden povući iz trke za predsednika, ili će je izgubiti u novembru.

A šta je sa zaostavštinom Bidena kao predsednika? U spoljnoj politici je zauzeo nešto tvrđi stav od Baracka Obame, ali je Bidenova administracija pažljivo vukla poteze u Rusko-ukrajinskom ratu kako se taj sukob ne bi oteo kontroli. Iako je povlačenje iz Avganistana obeleženo haotičnim i sramotnim prizorima iz Kabula, Biden je uspeo da stavi tačku na jedini rat u kome su SAD učestovale u aktuelnom istorijskom trenutku. Amerika je prvi put u nekoliko decenija bez vojnog sukoba u kome su direktno upotrebljene njene trupe.

U polju ekonomije, za vreme njegove administracije skovan je termin "Bidenomics" (Bajdenomika). Pomenuti termin znači različite stvari za različite ljude. Takođe se čini da znači različite stvari za samog predsednika Bidena. Ovaj nedostatak jasne definicije je deo razloga zašto Biden dobija malo priznanja za svoje upravljanje ekonomijom (pored toga što više nije sposoban za efektivne javne nastupe u kojima bi predstavio dostignuća sopstvene ekonomske politike). Nedavno sprovedeno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da samo jedan od tri odrasla Amerikanca odobrava način njegovog upravljanja ekonomijom.

Bajdenomika prioritizuje poboljšanje mogućnosti za rad i uslova rada za ono što se nekada zvalo radničkom klasom (danas se svi Amerikanci, osim najbogatijih, nazivaju "srednjom klasom"). Ovaj aspekt naglašava osiguranje da svi radnici, uključujući one iz ugroženih društvenih segmenata, dobiju dobre plate i sigurnost posla. Cilj, kako ga je predsednik Biden objasnio, jeste ekonomski rast "od sredine prema spolja i odozdo ka gore, umesto samo odozgo nadole", objašnjavajući time težnju za pravednijom raspodelom dobiti od ekonomskog rasta.

Bidenova administracija je sledila nekoliko puteva za postizanje ovog cilja, uključujući ulaganja u infrastrukturu i podsticanje sindikalizma. Ali ključna strategija na samom početku Bidenovog mandata bila je "zagrevanje ekonomije do najvišeg nivoa" putem javne potrošnje. Bidenov paket pomoći od 1,9 biliona dolara za pandemiju, predstavljen početkom 2021. godine, uključivao je novac za osiguranje za nezaposlene, za isplate ugroženim porodicama i za razvoj vakcina protiv kovida 19. Postojali su ubedljivi argumenti za svaki navedeni oblik potrošnje.

Bloomberg

Ali veličina celog paketa je prepoznata kao način izbegavanja decenije sporog rasta i stagnacije plata kao nakon svetske finansijske krize 2008. godine. Snažna potražnja, kako se argumentovalo, osigurala bi da su prihodi inkluzivni. Kompanije suočene sa suženim tržištima rada zapošljavale bi radnike iz nedovoljno zastupljenih segmenata društva. Zamisao je bila da socijalno ugroženi ljudi dobiju priliku da napreduju na ekonomskoj lestvici, time što bi ti subvencionisani radnici sticali dodatne veštine i mogućnost rasta prihoda.

U određenom smislu, ova strategija je uspela. Nezaposlenost je pala na istorijski nizak nivo, na samo 3,7 odsto početkom tekuće godine. Stope nezaposlenosti su pale na šest odsto za Afroamerikance i 4,3 odsto za latino populaciju. Nominalni rast plata u 2022. za Afroamerikance zaposlene sa punim radnim vremenom bio je 11,3 odsto, u poređenju sa 7,4 odsto za radnu snagu u celini.

Određeni deo rasta zarada narušen je rastućom inflacijom – realna prosečna nedeljna zarada, sezonski prilagođena, porasla je za samo 0,6 odsto u godini koja se završila u junu 2023. Bidenovi ekonomisti su pretpostavljali da vođenje ekonomije na visokom nivou neće podstaći inflaciju. Na kraju krajeva, ograničeni Obamin paket subvencija nakon finansijske krize nije stvorio inflacione pritiske. Do 2021. godine, inflacija je bila odsutna više od decenije. U ovom pogledu, jasno je da su predviđanja Bidenove administracije bila izrazito pogrešna.

 

Objektivnosti radi, Bidenovi savetnici nisu bili jedini koji su odbacili mogućnost rasta inflacije. Odložena reakcija Federalnih rezervi (Fed) zaslužuje isto toliko krivice za inflaciju koja je usledila koliko i fiskalne subvencije. Ipak, ako jedan faktor objašnjava nezadovoljstvo javnosti predsednikovim ekonomskim rukovodstvom, to je inflacija. Šezdeset pet odsto Amerikanaca koje je tokom predizborne kampanje anketirao Pew Research Center smatra inflaciju ozbiljnim problemom, što je više nego udeo odgovora na pitanja o 15 drugih tema, počevši od ilegalne imigracije do kriminala.

U svoju odbranu, Bidenovi ekonomisti, oslanjajući se na istraživanja iz akademske sfere, ukazivali su na sposobnost firmi sa tržišnom moći da iskoriste snažnu potražnju povećavajući cene. Ovaj argument se podudarao sa drugim aspektom bajdenomike, naime energičnom sprovođenju politike konkurencije. U julu 2022, Biden je izdao izvršno naređenje za jačanje antimonopolske politike. U januaru 2023, Antitrust divizija Ministarstva pravde podnela je tužbu protiv Googlea za monopolizaciju poslovanja sa reklamnom tehnikom. U martu je podnela tužbu za blokiranje akvizicije Spirit Airlinesa od strane JetBlue Airwaysa zbog tvrdnje da bi povećala cene i smanjila konkurenciju. A 20. jula Bidenova administracija je predstavila restriktivnije smernice za spajanja sa ciljem usporavanja korporativne konsolidacije. Rezultat je bio pad broja spajanja i akvizicija i napuštanje brojnih predloženih poslova. Ipak, prerano je reći da li će niže cene i veća konkurencija biti rezultat.

Treći aspekt pristupa Bidenove administracije, čija je osnova bila stavljanje srednje klase na prvo mesto, jeste njegova restriktivna trgovinska politika. Biden je široko percipiran kao veći zastupnik slobodnog tržišta nego njegov prethodnik i trenutni izazivač Donald Trump. Ovo se pokazalo kao pogrešna percepcija. Biden nije povukao, a kamoli ukinuo, Trumpove tarife uvedene Kini. Otišao je dalje postavljanjem kontrola na izvoz u Kinu opreme za proizvodnju poluprovodnika i druge visokotehnološke robe. U govoru na Institutu Brookings, njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Jacob Sullivan zagovarao je "spoljnu politiku na korist srednje klase", tvrdeći da zaštita ranjivih industrija treba da zameni slobodnu trgovinu u američkom arsenalu dostupnih politika.

Bloomberg

To što je opisani govor održao Bidenov savetnik za nacionalnu bezbednost, a ne njegov ministar finansija, otkriva osnovne motive zacrtane politike. Sullivan je možda deklarativno spomenuo potrebu za kvalitetnim poslovima za pripadnike srednje klase kada je opravdavao restriktivne trgovinske politike administracije, ali dominantni motiv bio je usporavanje razvoja visokotehnoloških procesa proizvodnje robe sa dvostrukom namenom u Kini i povećanje samodovoljnosti Amerike u ovom strateški važnom domenu. Mogu postojati argumenti nacionalne bezbednosti za primenjene mere, ali na kratke staze one dovode do viših cena za američke potrošače, kako je primetio bivši ministar finansija Lawrence Summers. A više cene podstiču nezadovoljstvo bajdenomikom.

Ovaj naglasak na samodovoljnosti u proizvodnji strateški važnih dobara vodi do poslednjeg i najkontroverznijeg aspekta bajdenomike, naime njenih industrijskih politika. Administracija i Kongres su se složili oko stotina milijardi dolara subvencija za poluprovodnike, obnovljive izvore energije (OIE) i infrastrukturu, postavljajući tri pitanja. Prvo, da li su ove subvencije adekvatno usmerene – kako znamo koje sektore i aktivnosti su strateški važni i vredni subvencija? Drugo, da li će subvencije ispuniti svoj razvojni cilj? I treće, čak i ako ga proizvedu, po kojoj ceni će cilj biti dostignut?

Američka zavisnost od Dalekog istoka za proizvodnju naprednih poluprovodnika, za razliku od dizajna istih, predstavljala je problem tokom pandemije kovida 19, kada su prekidi u isporuci sprečili njihov uvoz, što je uzrokovalo da automobilska industrija, između ostalih, praktično prestane sa radom. Stoga postoji argument o otpornosti za poreske kredite za investicije kao što su oni prošireni Zakonom o čipovima za izgradnju novih postrojenja za proizvodnju poluprovodnika i za subvencije za istraživanje i razvoj radi podsticanja napredne prototipizacije čipova. Ali Bidenove politike takođe obuhvataju potencijalne subvencije za razne druge industrije, od čelika do solarnih ploča. Politički ekonomisti se, ne bez razloga, brinu o uticaju lobiranja – da će subvencije biti preusmerene na manje zaslužne primaoce.

Bloomberg

Da li će Zakon o čipovima uspeti u povećanju proizvodnje, recimo, poluprovodnika, zavisiće od relativne važnosti troškova ulaganja i istraživanja, koje zakon rešava, ali i od zahteva za dozvolama i dostupnosti adekvatno kvalifikovane radne snage, koje ne rešava. Što se tiče troškova, moguće je da bi domaće fabrike mogle brzo napredovati na krivuljama učenja i postati konkurentne sa stranim postrojenjima. Ali je podjednako moguće da će američki potrošači završiti sa višim troškovima, plaćenim direktno putem viših cena ili indirektno putem subvencija finansiranih njihovim poreskim dolarima. Ove neizvesnosti – da li će birokrate ciljati prave industrije i da li će firme napredovati na krivuljama učenja – čine industrijske politike bajdenomike kockom sa ekonomske, za razliku od bezbednosne, tačke gledišta.

Dakle, rani rezultati bajdenomike su bili snažno pozitivni, ako slabo cenjeni, što se moglo videti po niskom rejtingu odobravanja Bidena na mestu predsednika i pre neuspešne debate od prošlog meseca. Dugoročne posledice tek treba da se odrede, ali Bidenu kakve god da budu neće biti od političke koristi.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.