text size
Rusko-ukrajinski rat izazvao je značajne promene u globalnoj geopolitici i proizveo dalekosežne posledice na vojno-industrijske komplekse (VIK) ključnih igrača poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Rusije i država članica EU.
Pomenuti rat na svojevrstan način je označio kraj savremene verzije belle époque, prekrasnog perioda ubrzanog tehnološkog razvoja, relativnog mira i gotovo nesmetane globalne saradnje prve četvrtine 21. veka. Iza te spokojne fasade, razume se, počivali su strukturni faktori koji su doveli ne samo do prvog totalnog rata u Evropi od 1945, već i do preosmišljavanja bezbednosne, pa i ekonomske strukture kako na kontinentalnom, tako i na globalnom nivou.
Čitav niz evropskih država bio je prinuđen da sačini nove procene svojih odbrambenih strategija, kao i ekonomskih veza, pa je dati konflikt ostvario dubinski uticaj na vojne izdatke, tehnološke inovacije u polju vojne proizvodnje i dinamiku trgovine oružjem.
Treba napomenuti da su promene u strukturi globalne vojne trgovine počele da se manifestuju još 2014. godine, kada su, usled aneksije Krima, uvedene prve zapadne sankcije protiv Ruske Federacije. Već tada je obim izvoz ruskog oružja počeo da se sužava, da bi zabeleženi trend samo bio ubrzan od 2022. godine, sa proširivanjem sankcija protiv Rusije i ne baš blistavim efektima naoružanja ruske proizvodnje u realnim ratnim uslovima.
Posmatrajući brojke, od ruskog pada najviše su koristi imale Sjedinjene Američke Države, koje su i pre višegodišnje ruske agresije na Ukrajinu držale poziciju dominantnog igrača na globalnom tržištu oružja. Kao odgovor na povećane bezbednosne pretnje, američka vlada uvećala je vojne izdatke, dodeljujući značajne resurse za modernizaciju svojih oružanih snaga i unapređenje sopstvenih tehnoloških sposobnosti.
Značajne investicije usmerene su ka naprednim sistemima oružja, infrastrukturi za odbranu od sajber-napada i aktivnostima u neposrednoj zemljinoj atmosferi. Kako se posthladnoratovska struktura međunarodnih odnosa urušava i stari sporazumi o kontroli naoružanja raskidaju, Space Force sve manje deluje kao dobar zaplet za komičnu seriju ili film, a sve više kao sledeća etapa trke u naoružanju između Moskve i Vašingtona.
Po podacima iz najnovijeg izveštaja Stokholmskog međunarodnog instituta za proučavanje mira (SIPRI) od marta tekuće godine, izvoz oružja SAD porastao je za oko 17 odsto u periodu između 2014. i 2018. i 2019. i 2023, a udeo Sjedinjenih Država u ukupnom globalnom izvozu oružja skočio je sa 34 odsto na 42 odsto.
SAD su isporučile značajne količine naoružanja u 107 država u periodu 2019 - 2023, više nego u bilo kom prethodnom petogodišnjem periodu i daleko više od bilo kog drugog izvoznika oružja. SAD i države zapadne Evrope zajedno su činile 72 odsto ukupnog izvoza naoružanja u razdoblju 2019 - 2023, što je takođe porast u poređenju sa udelom od 62 odsto zabeleženim u periodu 2014 - 2018.
Bloomberg
Ovi podaci predstavljaju direktan dokaz da je zapadna pomoć naoružanjem Ukrajini zapravo donela veći profit nego trošak, budući da je donirano oružje uglavnom iz perioda Hladnog rata, što je podstaklo obnovu proizvodnje novog naoružanja u zapadnim zemljama kako bi bile popunjene rezerve. Isto zapadno naoružanje, naročito američko, u većini slučajeva se pokazalo efikasnim u ratnim uslovima, te je i to pospešilo prodaju.
Pored toga, rat u Ukrajini je revitalizovao i ulio novi smisao u strateške saveze i inicijative za odbrambenu saradnju, posebno unutar NATO. SAD su u vojnom pomoći Ukrajini u prethodnom periodu potvrdile svoju posvećenost kolektivnoj odbrani evropskog kontinenta, naročito u Istočnoj Evropi gde su dugo vremena postojale sumnje o tome da li će Sjedinjene Države zaista reagovati ako njeni tamošnji saveznici budu ugroženi od strane Rusije.
Kao rezultat toga, izvoz oružja iz SAD ka NATO saveznicima i drugim partnerskim zemljama znatno je porastao, doprinoseći ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta u sektoru odbrane. Konkretni podaci otkrivaju i značajan porast američkog izvoza oružja u države u Aziji, posebno u regionu Pacifika, poput Tajvana.
Drugi beneficijar ruske invazije na Ukrajinu jeste Kina, koja je tako dobila mogućnost da u velikoj meri veže Rusiju za sebe, budući da ruska ekonomija sada u potpunosti zavisi od uvoza robe široke potrošnje, pa i proizvoda dvostruke namene, upravo iz ove dalekoistočne države. Zvanični Peking je početkom marta ove godine uvećao sopstvene vojne izdatke za 7,2 odsto u poređenju sa prethodnom fiskalnom godinom, što je nivo rasta vojnog budžeta te države zabeležen i u prethodnim godinama.
Bloomberg
Iako se Kina nalazi u svojevrsnoj ekonomskoj krizi, ona ne zaustavlja rast vojnih troškova, što podcrtava izmenjenu klimu u domenu globalne geopolitike. Usled trenda slabljenja globalizovanosti svetske ekonomije, Kina je intenzivirala napore za razvoj domaćih vojnih sposobnosti i smanjenje zavisnosti od stranih uvoza. Kineska vlada izdvojila je značajna sredstva za istraživačke i razvojne inicijative, fokusirajući se na takve oblasti kao što su hipersonične rakete, bespilotne letelice (BPL) i utilizaciju veštačke inteligencije (VI) u ratovanju.
Osim toga, posledice konflikta u Ukrajini primorale su Kinu da ojača saveze i proširi partnerske odnose u trgovini oružjem, posebno sa autoritarnim zemljama u razvoju koje tragaju za alternativnim dobavljačima oružja nasuprot već uspostavljenim zapadnim izvorima naoružanja.
Kineski izvoz oružja porastao je u periodu nakon invazije, sa ključnim primaocima uključujući zemlje u Africi, Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji. Dodatno, Kina je kapitalizovala geopolitičke posledice konflikta da bi unapredila svoj uticaj u strateškim regionima, koristeći ekonomske podsticaje i sporazume o odbrambenoj saradnji da bi ojačala veze sa partnerskim zemljama.
U Rusiji su opisani pozitivni trendovi za SAD i Kinu u potpunosti suprotni. Rusko naoružanje, koje je prethodnih godina iz krugova bliskih Kremlju bilo predstavljano kao nezaustavljivo i naprednije od konkurenata, pretrpelo je statusni udar kada je došao trenutak njegove primene u realnim ratnim uslovima.
Ruski marketing bio je znatno uspešniji od njenog vojno-industrijskog kompleksa. Ruski izvoz naoružanja pao je za strmoglavih 53 odsto u periodu između 2014 - 2018. i 2019 - 2023. Pomenuti pad je bio ubrzan tokom proteklih pet godina, što je ilustrovano činjenicom da je Rusija tokom 2019. godine eksportovala naoružanje u 31 državu, dok je tokom 2023. godine njeno oružje bilo spremno da kupi samo 12 država na svetu.
Pored smanjene privlačnosti ruskog naoružanja, izvozni kapaciteti Rusije u ovom domenu su znatno sniženi, budući da je njen vojno-industrijski kompleks ustremljen ka proizvodnji naoružanja za upotrebu u ratu protiv Ukrajine, a ne za potrebe izvoza. Iako je na spoljnom planu ruska vojna industrija pretrpela značajne gubitke, ona sada dominira u unutrašnjoj strukturi same ruske ekonomije, koja sve više nalikuje na ratnu ekonomiju. Data tranzicija sa eksportne na vojnu ekonomsku strukturu imaće dalekosežni uticaj na domen politike i društva u Rusiji.
Na području Evropske unije nailazimo na sličan trend kao u SAD, vojni izdaci kao i izvoz rastu. U prethodnoj godini, Francuska je prvi put uspela da pretekne Rusiju po izvozu naoružanja, dok je EU kao celina usvojila prvu kontinentalnu strategiju vojne industrije do 2030. godine. Pored Francuske, Italija je evropska država koja je zabeležila veliki skok u sferi eksporta naoružanja od čak 86 odsto.
U odgovoru na eskalaciju bezbednosnih pretnji, zemlje EU intenzivirale su napore za unapređenje kolektivnih odbrambenih sposobnosti i jačanje vojne saradnje u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP). Konflikt u Ukrajini je naglasio značaj saradnje između EU i NATO i dao signal za pokretanje inicijativa za unapređenje nabavki u domenu odbrane i promociju saradnje u vojno-industrijskom sektoru među državama članicama.
Bloomberg
Konkretni podaci otkrivaju značajan porast izdataka za odbranu među državama članicama EU nakon ruske invazije Ukrajine 2022. godine, sa fokusom na unapređenje vojne gotovosti i izdržljivosti. Povrh toga, rat u Ukrajini je podstakao potražnju za naprednim vojnim tehnologijama i investicijama u razvoj naprednih tehnologija naoružanja širom Evrope. EU je pokrenula inicijative poput Evropskog fonda za odbranu i Stalne strukturne saradnje (PESCO) kako bi podstakla inovacije i međudržavnu saradnju u sektoru vojne industrije.
Štaviše, invazija je navela države članice EU da diverzifikuju izvore uvoza naoružanja i smanje zavisnost od Rusije u toj sferi. Evropske zemlje ubrzale su napore za jačanje domaćih vojnih industrija i promovisanje interoperabilnosti kroz zajedničke projekte odbrane i multilateralne inicijative. Kao rezultat toga, trgovina oružjem unutar EU je porasla, sa povećanom saradnjom i koordinacijom među državama članicama koje su podstakle ekonomski rast i tehnološku inovaciju u sektoru odbrane.
Uprkos svemu gore navedenom, ekonomija EU nije tranzitirala ka vojnoj u dovoljnoj meri da pruži odgovor na bezbednosne izazove koji je očekuju. Dato pitanje predstavlja bolnu temu na unutrašnjem političkom tržištu država članica, koje u različitom stepenu osećaju pretnju od Rusije, što utiče i na njihovu spremnost za ulaganje u sektor bezbednosti.
Bloomberg
Ruska invazija Ukrajine 2022. godine imala je duboke i dalekosežne posledice za vojno-industrijske komplekse širom sveta, preoblikujući prioritete u odbrani, ekonomsku dinamiku i strateške saveze među ključnim akterima. Izloženi podaci ističu značajan porast u izdacima za odbranu, izvozu oružja i tehnološkoj inovaciji nakon invazije, pri čemu su različite nacionalne države u više regiona sveta reagovale na konflikt na svoj način.
Dok su SAD i države članice EU ekonomski imale koristi od povećane trgovine oružjem i odbrambene saradnje, Kina je iskoristila geopolitičke posledice konflikta da bi proširila svoj uticaj na globalnom tržištu naoružanja. Rusija je u prethodnom periodu žrtvovala svoj eksportni model vojne industrije i stala na put tranzicije ka vojnoj ekonomiji. Malo je verovatno da će rat u Ukrajini biti poslednji u nizu regionalnih vojnih sukoba, što čini tekuće trendove ka povišenju vojnih troškova na globalnom nivou neminovnim.
Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
