Cena vrućine već se meri i dolarima i životima, a prognoze nisu utešne

Ekstremne vrućine postaju sve češće i intenzivnije zbog klimatskih promena, stavljajući na test granice ljudskog tela. Svake godine zbog previsokih temperatura širom sveta umire hiljade ljudi. Ako misija usporavanja globalnog zagrevanja ne uspe, evropski gradovi bi do kraja veka mogli da zabeleže više od 5,8 miliona dodatnih smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom, pokazuje studija objavljena u časopisu Nature Medicine. To je otprilike dvostruko više od današnjeg broja stanovnika Rima.

Evropa je i ove godine već osetila opasne vrućine. Leto je počelo žestokim toplotnim talasom koji je temperature u nekim delovima podigao iznad 40°C. Slično je bilo i u SAD krajem juna, gde su ekstremne vrućine dovele do upozorenja koja su u jednom trenutku obuhvatila područja u kojima živi više od 120 miliona Amerikanaca.

U oba slučaja uzrok sparine bila je takozvana toplotna kupola - područje visokog atmosferskog pritiska koje se zadrži nad regijom i zarobi topli vazduh ispod sebe.

Šta ekstremne vrućine čini tako opasnim

Toplotni stres nastaje kad se ljudsko telo više ne može rešiti viška toplote. To može izazvati razne simptome poput vrtoglavice, mučnine i grčeva, a u najtežim slučajevima dovodi do toplotnog udara - po život opasnog stanja u kojem pregrejano telo može da pretrpi oštećenja mozga, srca i bubrega.

Visoke temperature povećavaju rizik od dehidratacije, što dodatno podiže opasnost od srčanog i moždanog udara. Vrućina takođe može pogoršati probleme s disanjem, naročito u područjima s većim zagađenjem vazduha. Najugroženiji su stariji ljudi i žene, koji su osetljiviji na posledice ekstremnih vrućina.

Bloomberg

Visoke temperature dodatno otežavaju radne uslove jer fizički i mentalni napor povećava rizik od povreda na radu. U Japanu je, nakon višegodišnjeg rasta takvih incidenata, vlada uvela kazne za kompanije koje tokom toplotnih talasa ne osiguraju odgovarajuću zaštitu za radnike.

Posebno opasna su gusto izgrađena urbana područja jer materijali poput betona i asfalta tokom dana upijaju toplotu, a noću je polako otpuštaju, stvarajući takozvani efekt urbane toplotne kupole. Više noćne temperature, u vreme kada se telo inače pokušava oporaviti od vrućine, dodatno doprinose toplotnom stresu.

Teško je tačno utvrditi koliko ljudi svake godine umre zbog ekstremnih temperatura. Zvanični brojevi gotovo sigurno potcenjuju stvarno stanje, jer vrućina na različite načine utiče na telo i pogoršava postojeće bolesti. Kao uzrok smrti često se navode hronične bolesti poput srčanih tegoba ili dijabetesa, iako je upravo toplotni stres mogao biti ključni okidač.

Kako se meri ekstremna vrućina

Meteorolozi sve češće koriste pokazatelje toplotnog stresa i nelagodnosti kako bi bolje razumeli zdravstvene rizike visokih temperatura. Među njima su "humidex", toplotni indeks i takozvana temperatura mokrog termometra (wet-bulb temperatura) - svi oni pokazuju kako vrućina stvarno deluje na telo kada se uzme u obzir i vlaga u vazduhu.

Bloomberg

Vlaga otežava hlađenje tela znojenjem jer vazduh zasićen vodenom parom usporava isparavanje znoja.

Na primer, temperatura vazduha od 42°C uz 40 odsto vlage odgovara temperaturi mokrog termometra od oko 30°C. S druge strane, niža temperatura od 38°C, ali uz 80 odsto vlage, daje vrednost od oko 35°C.

Taj nivo od 35°C smatra se gornjom granicom preživljavanja za ljude, dovoljnom da izazove toplotni udar čak i kod zdravih osoba koje imaju neograničeno vode i hladovine. Takve vrednosti već su zabeležene u nekim obalnim, suptropskim područjima.

 

Ali vrućina može biti smrtonosna i pri nižim temperaturama mokrog termometra. Istraživanje objavljeno 2020. u časopisu Science pokazalo je da su područja pogođena toplotnim talasima u Evropi 2003. i Rusiji 2010. godine, u kojima su stradale hiljade ljudi, imala vrednosti koje nisu prelazile 28°C.

Postoji i napredniji pokazatelj toplotnog stresa poznat kao "wet bulb globe temperature" (WBGT) ili svetska temperatura mokrog termometra. Ona, osim temperature i vlage, uzima u obzir i brzinu vetra, ugao pod kojim sunce pada i oblačnost. Ova mera pomaže da se proceni kada je opasno raditi ili vežbati na otvorenom tokom vrućih dana, naročito na direktnom suncu. Recimo, teniski turnir Wimbledon ima pravilo koje dopušta desetominutne pauze kad WBGT dostigne ili pređe 30,1°C.

Bloomberg

Gde su ekstremne vrućine najveći problem

Najviše toplote i vlage tradicionalno se beleži u južnoj Aziji i suptropskim područjima. U Indiji su, prema podacima tamošnje meteorološke službe, najviše dnevne temperature devet godina zaredom do 2024. prelazile 45°C.

U nekim delovima zemlje zabležene su vrednosti mokrog termometra iznad 32°C, a Ujedinjene nacije (UN) predviđaju da će upravo Indija biti među prvim državama koje će preći granicu izdržljivosti ljudskog tela od 35°C.

Sve češće i područja s umerenom klimom beleže neverovatno vruće dane. Japan, Mađarska i Hrvatska bile su među državama koje su prošle godine imale najtopliji jul otkad se vrše merenja.

U SAD su toplotni talasi postali znatno učestaliji. Sa prosečno dva godišnje u većim gradovima 1960-ih, njihov broj se utrostručio na šest godišnje u 2020-ima. Vrućina tamo uzrokuje više smrtnih slučajeva nego bilo koja druga vremenska nepogoda, uključujući poplave i uragane.

Kakav je ekonomski uticaj ekstremnih vrućina

Radnici su manje produktivni tokom velikih vrućina, što može usporiti privredni rast. Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada, osoba koja radi umerenim intenzitetom gubi polovinu radnog kapaciteta kada globalna temperatura mokrog termometra (WBGT) dosegne 33°C do 34°C. Organizacija procenjuje da bi toplotni stres do 2030. mogao da košta svetsku privredu 2,4 biliona dolara godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Više temperature povećavaju potrošnju električne energije za hlađenje, što dodatno opterećuje elektroenergetske mreže i povećava rizik od nestanka struje. Visoke temperature mogu uzrokovati i fizička oštećenja mreže, od topljenja kabela do istezanja nadzemnih vodova, a na udaru su i drugi delovi ključne infrastrukture poput železničkih pruga koje se mogu iskriviti usled zagrevanja.

Bloomberg

Vrućina pogoršava i sušu, što može ograničiti proizvodnju struje iscrpljivanjem akumulacija za hidroelektrane, te smanjiti količinu vode potrebne za hlađenje nuklearnih reaktora.

Suša može ugroziti i prevoz robe ključnim plovnim putevima poput Panamskog kanala i reke Rajne, a smanjuje i poljoprivredne prinose, što poskupljuje hranu. Kakao, kafa i maslinovo ulje samo su neki od proizvoda čije su cene naglo porasle zbog paklenih vrućina koje su uništile urode.

Kako su ekstremne vrućine povezane s klimatskim promenama

Globalno zagrevanje čini toplotne talase sve žešćima, naročito u tropskim krajevima. Studija objavljena u maju zaključila je da je svaka zemlja u protekloj godini imala više dana s ekstremnim vrućinama zbog klimatskih promena uzrokovanih ljudskim delovanjem.

Prema istraživanju organizacija World Weather Attribution iz Londona, Climate Central iz SAD i Klimatskog centra Crvenog krsta, gotovo polovina svetskog stanovništva doživela je najmanje 30 dodatnih dana ekstremne vrućine zbog klimatskih promena. Barbados, Haiti i niz karipskih i pacifičkih osrtva zabeležili su više od 100 takvih dodatnih vrelih dana.

Te paklene vrućine odraz su činjenice da je zemlja 2024. proživela najtopliju godinu otkad postoje merenja - što je rekord koji bi vrlo brzo mogao biti srušen. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije UN, postoji 80 odsto šansi da će barem jedna od sledećih pet godina biti toplija od 2024. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar