Nauka više ne može da predvidi koliko će biti snažni naredni toplotni talasi

Naučnici su dugo verovali da znaju koliko visoko temperature mogu da narastu tokom toplotnih talasa. Onda se dogodio Lytton.

Malo kanadsko selo u Britanskoj Kolumbiji u junu 2021. srušilo je nacionalni temperaturni rekord, pa ga srušilo opet sutradan. I ponovo dan kasnije. Četvrtog dana selo je doslovno izgorelo. Lytton je tada doživeo nešto što su meteorološki modeli smatrali "statistički nemogućim".

Tri godine kasnije, Evropa se bori sa sopstvenim "nemogućim" toplotnim talasima. Ovog leta, između 23. juna i 2. jula, London je zabeležio čak 263 preuranjene smrti povezane s vrućinom, a istraživači s Imperial Collegea i Londonske škole higijene i tropske medicine procenjuju da su u 173 slučaja direktni uzrok bile temperature koje ne bi bile tako visoke bez klimatske krize.

U istom razdoblju, ekstremne temperature pogodile su i Pariz, Madrid i druge evropske gradove. Nova analiza međunarodnog tima naučnika World Weather Attribution pokazala je da su klimatske promene, uzrokovane ljudskim delovanjem, odgovorne za otprilike dve trećine svih smrtnih slučajeva tokom ovog toplotnog talasa.

Temperature dosežu nivoe koji su donedavno smatrani statistički nemogućim | Bloomberg

Nauka u šoku

Kako piše Bloomberg, događaji poput onog u Lyttonu zbunili su naučnu zajednicu. "Nemoguće" temperature, one koje prema ranijim statistikama jednostavno nisu mogle da nastupe, sada se ipak beleže. Naučnici su zato morali da prilagode svoje metode, priznajući da su ekstremi koje su pre isključivali ipak mogući.

Američki tim naučnika, na čelu s Michaelom Wehnerom iz Lawrence Berkeley National Laboratoryja, pronašao je čak 1.545 “nemogućih” temperaturnih skokova u razdoblju između 1901. i 2022. godine. S novim modelima, uspeli su da objasne većinu tih pojava, no broj takvih ekstrema ubrzano raste, pogotovo od 2000-ih.

Ipak, ovo nije samo naučni izazov. Posledice su vrlo stvarne - za infrastrukturu, zdravlje ljudi, nabavku vode i sigurnost gradova. Ako znamo da je London u julu ove godine dostigao 34 °C, uz upozorenje na toplotni udar, postavlja se pitanje šta nas čeka sledećeg leta?

Kao što napominje Bloomberg, ekstremne temperature više nisu ograničene na poznate "vruće tačke" poput Doline smrti. U martu 2022. Antarktik je zabeležio čak 39 °C iznad proseka, a Severni pol je usred zime prešao tačku topljenja. Ipak, iako se ti ekstremi dešavaju u retko naseljenim područjima, prava opasnost leži u onome što se dešava u gusto naseljenim delovima Evrope, tamo gde milioni ljudi još uvek žive u domovima bez klimatizacije, jer im donedavno jednostavno nije bila potrebna.

Posebno je to vidljivo u gradovima poput Londona, gde većina stambenih zgrada nije građena za letnje vrućine. Tradicionalni domovi zadržavaju toplotu, a klima-uređaji su retkost. Kada se u takvom okruženju spoje vedro nebo, visok pritisak, suva podloga i tamne gradske površine, stvaraju se uslovi za zadržavanje ekstremne vrućine pri tlu. Sparina se pojačava, a mogućnost rashlađivanja gotovo nestaje.

Naučnici upozoravaju da faktori poput vlažnosti i nadmorske visine dodatno pojačavaju dejstvo, a kombinacija tih uslova sve je češća i u evropskim gradovima - u prostoru koji do juče nije bio naviknut na ovakvu vrstu toplotnog pritiska.

U Londonu je tokom toplotnog talasa zabeleženo 263 smrti više nego inače | Bloomberg

Trajanje toplotnih talasa brine više nego sami rekordi

Erich Fischer, klimatolog sa švajcarskog ETH Züricha, jedan je od onih koji sada proučavaju i trajanje toplotnih talasa, ne samo njihove vrhunce.

"Zapravo ne postoji nikakav zakon fizike koji kaže da toplotni talas ne može da traje tri ili četiri nedelje", kaže on za Bloomberg. To bi donelo dodatne zdravstvene i infrastrukturne rizike, posebno u gradovima koji već pucaju po šavovima zbog sadašnjih nekoliko dana vrućina.

Bloomberg takođe donosi podatke iz najnovijih istraživanja koja uključuju veštačku inteligenciju. Tim sa Univerziteta Stanford trenira modele mašinskog učenja kako bi predvideli kako bi izgledali prošli toplotni talasi u toplijem svetu. Prema njihovim procenama, kada bi se smrtonosni toplotni talas iz 2003. godine ponovio u današnjim, nešto toplijim klimatskim uslovima, broj žrtava bio bi veći za još 17.300. Već tada, 2003., procenjuje se da je od posledica vrućina umrlo više od 70.000 ljudi.

Toplotni talasi traju duže nego ikad i sve češće pogađaju nespremne gradove | Bloomberg

Trka s vremenom

I dok naučnici sve bolje razumeju kako nastaju ekstremi i koliko visoko temperature mogu da skoče, jedno je jasno - ti ekstremi više nisu retkost. Oni su sada deo naše stvarnosti. A kako zagrevanje nastavlja da pomera granice onoga što se nekada smatralo nemogućim, pitanje više nije može li se dogoditi, nego kada će se ponoviti.

Toplotni talasi postali su deo nove svakodnevice, a ne tek povremena odstupanja. I dok naučni modeli pokušavaju da uhvate korak s onim što se već događa, društva će morati da pronađu načine kako izdržati vrućinu koja više ne dolazi samo leti - već sa sobom nosi i posledice koje ne nestaju s prvim zahladnjenjem.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar