Užareno leto

Na severu Kine, temperature izmerene na površini puteva dostigle su 70 stepeni Celzijusa (158 Farenhajta). U Centralnoj dolini u Kaliforniji, temperature dostižu trocifrene vrednosti u farenhajtima (iznad 38 C, prim. prev.). Širom većeg dela Španije, živa u termometru porasla je toliko da su izdata upozorenja za turiste. 

Nekoliko nedelja pre zvaničnog početka leta na severnoj hemisferi, već su se pojavili  znaci da će ovo leto biti pakleno u Severnoj Americi, Evropi i Aziji. Postoji čak i mogućnost da bi tokom leta mogli da budu oboreni svetski rekordi u visini temperatura, rekao je Daniel Swain, klimatolog sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA). 

Užarene vremenske prilike prete da opterete elektroenergetske mreže, unište useve i dovedu do skoka cena energije na tri kontinenta. Vruće i suvo vreme takođe povećava rizik od šumskih požara, dok požari već izbijaju u Alberti, centru naftne industrije Kanade. Posledice po ljude i ekonomiju su strašne: očekuje se da će ekstremna vrućina izazivati godišnje gubitke od oko 200 milijardi dolara samo u SAD do 2030. godine, a prema jednoj proceni, taj će se iznos više nego udvostručiti do 2050. 

Sva tri kontinenta na severnoj hemisferi suočavaju se s nesnosnim vrućinama podstaknutim klimatskim promenama, posebno zapadni i centralni delovi SAD i Kanade, kao i zapadna i severna Evropa, rekao je Swain. Pošto toplija atmosfera zadržava više vlage, te oblasti će, prema njegovim rečima, biti pogođene i obilnim padavinama i poplavama. 

"Očekujem da ćemo videti još slučajeva ekstremnih pa i rekordnih padavina i poplava u oblastima koje su podložne obilnim padavinama tokom toplog dela godine", rekao je Swain. 

Na Atlantiku, vrućina podiže temperature mora, što povećava mogućnost  neuobičajeno aktivne sezone uragana. Izostanak klimatskog fenomena El Ninjo u okviru koga zagrevanje ekvatorijalnog Pacifika može izazvati razorne vetrove iznad Atlantika, takođe znači da bi se više uragana i tropskih oluja moglo razviti i intenzivirati na Atlantiku i Karibima, uključujući i područja duž američke obale Meksičkog zaliva u kojima se vade nafta i gas. 

Kuće okružene poplavnim vodama nakon uragana Beril u Sardžentu, Teksas, 2024./Bloomberg

 

Tropske oluje i uragani od 1980. do 2024. godine izazvali su štetu veću od 1,5 biliona dolara i odneli najmanje 7.211 života u SAD, pokazuju podaci federalne institucije Nacionalni centri za informacije o životnoj sredini (NCEI). 

Zbog uvijanja struje vetrova u gornjim slojevima hemisfere tokom leta, raste verovatnoća za pojavu "dereča" – snažnih oluja koje mogu preći stotine kilometara i izazvati štetu od više milijardi dolara, širom Srednjeg zapada i severnih delova Velikih ravnica, rekao je Pol Pastelok, vodeći američki meteorolog za dugoročne prognoze u kompaniji AccuWeather Inc. Ova nestabilnost širom kontinenta mogla bi takođe učiniti obalu Meksičkog zaliva, posebno Teksas, podložnijom novim udarima uragana.  

Vrlo toplo vreme povećaće potražnju za energijom. Oko 89 miliona ljudi u okviru tri elektroenergetske mreže koje pokrivaju oblasti u centralnom delu SAD, izloženo je povećanom riziku od nestašica struje ovog leta, podaci su neprofitnog, regulatornog tela Severnoamerička korporacija za pouzdanost elektroenergetskog sistema (NERC). Cene električne energije u mreži koja se proteže od Čikaga do regiona Srednjeg Atlantika (ovaj regiona obuhvata više saveznih država na istočnoj obali, prim. prev.) verovatno će rasti u slučaju dugotrajnog toplotnog talasa zbog malih zaliha uglja, naveli su u belešci klijentima analitičari Bank of America predvođeni Franciscom Blanchom. Energetski sistem Nove Engleske takođe je podložan naglim skokovima cena, dodali su analitičari.  

Cene američkog prirodnog gasa su do sada umereno rasle iako se predviđaju velike vrućine, a ovaj energent, koji se koristi za proizvodnju struje, sve se više izvozi u Evropu i Aziju. Međutim, šanse da gas dostigne cenu od 4,60 dolara po jednom milionu britanskih termalnih jedinica (BTU) ove godine, što bi bio skok od više od 30 odsto u odnosu na sadašnji nivo, sve su veće jer bi vrućine mogle da ograniče povećanje zaliha, a to bi pogodovalo skoku cena na tržištu pre nego što počne zimska grejna sezona, kažu analitičari investicione banke RBC Capital Markets predvođeni Christopherom Louneyem. (BTU je jedinica za merenje energije, uglavnom korišćena u SAD i Velikoj Britaniji; jedna BTU odgovara energiji od 1.055 džula (J), prim. prev.) 

Ekstremne vrućine takođe prete da sprže useve i isuše reke, što bi moglo da dovede  do povećanja cena hrane u okolnostima kada su cene roba i usluga i dalje visoke. Suše su sve jače u delovima SAD u kojima se uzgajaju soja, kukuruz i pšenica. Ako se sušni uslovi nastave, nivo vode u reci Misisipi mogao bi da opadne, što bi poremetilo saobraćaj baržama koji je ključan za transport useva širom zemlje. 

Sušna Evropa 

Širom Evrope, kontinenta koji se najbrže zagreva na svetu, malo padavina i rano isušivanje stvorili su uslove za intenzivne toplotne talase, suše i opasne požare, navode meteorolozi iz privatnog i državnog sektora. 

Modeli vremenske prognoze ukazuju na to da će se ovog leta formirati i zadržati vremenski obrasci s visokim pritiskom, slični onima koji su pogađali kontinent tokom prvih nekoliko meseci ove godine. Ti obrasci smanjili su brzinu vetra i oblačnost, što je za posledicu imalo slabiju proizvodnju energije iz vetra i rekordnu proizvodnju solarne energije u Evropi - scenariji koji će se, kako navodi kompanija za meteorološke i klimatske analize Atmospheric G2, verovatno ponoviti i ovog leta. 

Visoki vazdušni pritisak verovatno će takođe sprečiti prodor vlažnog vazduha iz severnog Atlantika, čime će se povećati rizik od toplotnih talasa i jakih suša, rekao je meteorolog Andrew Pedrini iz firme specijalizovane za vremenske analize. 

"Lično se plašim da ćemo ovog leta mnogo slušati o ekstremima", rekao je on. 

U Portugaliju i Španiji je prošle nedelje topla vazdušna masa, jedna od najtoplijih u protekle tri decenije, stigla iz Afrike, donoseći temperature iznad 38 stepeni Celzijusa. Vrućine su usledile nakon što je 28. aprila Pirinejsko poluostrvo satima bilo bez struje, što je poremetilo javni prevoz, telekomunikacione sisteme i druge usluge. 

Rashladni centar za građane, u Sakramentu, Kalifornija, sreda, 3. jul 2024./Bloomberg

 

Zbog visokog vazdušnog pritiska koji sprečava vlažne zapadne vetrove da rashlade pojedine regione, temperature u centralnoj i južnoj Evropi bi mogle biti posebno visoke. Iako se očekuje da takav vremenski obrazac smanji šanse za kišu, sve veće vrućine bi mogle da izazovu još jače oluje sa bujičnim kišama i razornim gradom. 

Iako se vodostaj reke Rajne oporavio posle kiša u proteklih nekoliko nedelja, nova suša mogla bi da poremeti ovaj ključan trgovački put i drastično poveća cene transporta baržama. 

Dugoročni modeli prognoze pokazuju da bi vremenski uslovi mogli pogodovati obilnim padavinama u zapadnoj Norveškoj i severnom delu Velike Britanije od juna do avgusta, podaci su evropskog satelitskog programa Copernicus. 

Izgledi za Aziju 

U Aziji, Japan će verovatno imati toplije leto nego obično, prognozira Japanska meteorološka agencija. U jugoistočnoj Aziji biće takođe toplije od proseka, saopštio je Specijalizovani meteorološki centar Saveza zemalja jugoistočne Azije (ASEAN). 

Kina će, s izuzetkom nekih najsevernijih oblasti, takođe biti izložena velikim vrućinama ovog leta, saopštio je Kineski meteorološki zavod. Suša na severu zemlje pogodila je useve pšenice tokom ključne faze rasta, ugrožavajući proizvodnju ove osnovne prehrambene žitarice u trenutku kada se Peking nalazi u trgovinskom ratu sa SAD, vodećim snabdevačem Kine poljoprivrednim proizvodima. 

Iako se u regionu prognoziraju padavine koje bi mogle doneti izvesno olakšanje sprženim poljima, nagli prelaz sa sušnog na vlažno vreme povećava rizik od poplava, klizišta i oštećenja useva. 

Već sada, intenzivne vrućine u pojedinim delovima Kine dovele su do naglog porasta temperature asfalta. Nacionalna agencija za energetiku očekuje da će maksimalna potrošnja električne energije ovog leta biti za oko 100 gigavata (GW) veća nego prošle godine. Da bi se proizvela ova dodatna energija, bilo bi potrebno da, na primer, sve elektrane u Velikoj Britaniji rade istovremeno. 

Pojava ekstremnih vrućina širom severne hemisfere govori o tome koliko je Zemlja toplija u poređenju sa nivoima pre nekoliko decenija, rekao je Swain. Od 1959. godine, naročito u Evropi, ali i u delovima Pacifičkog severozapada u SAD, severoistočne Kanade, kao i u nekim delovima Meksika, Afrike i Bliskog istoka, leta su postala znatno toplija. 

"Učestaliji toplotni ekstremi su najočigledniji simptom klimatskih promena", rekla je Karen McKinnon, profesorka koja proučava statističke pokazatelje klimatskih promena na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA). "Čak i naizgled male promene temperature od nekoliko stepeni mogu doprineti ekstremnim vremenskim prilikama tokom leta." 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar