Da li je veštačka inteligencija još jedan dot-com balon

Nova tehnologija promeniće sve, rekao je njen vatreni zagovornik. Ona "menja kulturu, ekonomiju i politiku mnogo temeljnije nego što je to učinilo doba kompjutera", napisao je on. "Rađa se nova ekonomija koja počiva na novoj sferi neiscrpnog, blistavog potencijala - stvarnosti koja oslobođena fizičkih okova, nepatvorena, plamti duhom prometejstva."

George Gilder, pisac i tehnološki guru, objavio je ovo krajem 2000. godine. Revolucionarna tehnologija o kojoj je govorio bila je optički kabl. Imao je razloga za optimizam. Nekoliko godina ranije, takozvani informacioni auto-put proširio se zemljom, uvodeći mnoge Amerikance u svet interneta. Taj procvat doveo je do nastanka stotina telekomunikacionih kompanija, čije je akcije Gilder preporučivao u svom popularnom investicionom elektronskom biltenu. 

Nekoliko meseci kasnije, telekomunikacione kompanije doživele su krah. Industrija je izgubila 500 milijardi dolara, a više od 200 firmi je bankrotiralo. Neki rukovodioci završili su u zatvoru. Prometejev oganj je toliko jako sijao da je zaslepljivao. 

Gilderova uzvišena retorika mogla bi da vam zvuči poznato ako ste slušali kako direktori tehnoloških kompanija govore o veštačkoj inteligenciji (AI). Elon Musk je u junu predvideo da će veštačka inteligencija do kraja 2026. postati pametnija od čoveka. Generalni direktor OpenAI-ja Sam Altman rekao je u julu da će proizvod njegove kompanije preoblikovati tok ljudske istorije. Mark Zuckerberg zamislio je stvaranje "lične superinteligencije koja vam pomaže da ostvarite svoje ciljeve, stvorite ono što želite da vidite u svetu, da budete bolji prijatelj i postanete osoba kakva težite da budete". 

Izvršni direktori potkrepljuju svoje reči dolarima. Pet najvećih tehnoloških kompanija ove godine su zajedno izdvojile oko 371 milijardu dolara za ogromne data centre neophodne za obuku i rad složenih AI modela. Očekuje se da će taj iznos rasti u narednim godinama: prema proceni konsultantske firme McKinsey & Co, do 2030. godine u data-centre će biti potrebno uložiti 5,2 biliona dolara kako bi se zadovoljila tražnja za AI-jem. Ta suma, korigovana inflacijom, sedam puta je veća od sredstava uloženih u izgradnju sistema međudržavnih auto-puteva u SAD (najveći i najvažniji saobraćajni infrastrukturni projekat u toj zemlji čija je realizacija trajala nekoliko decenija, prim. prev.), 15 puta je veća od troškova svemirskog programa Apolo i 150 puta više od troškova Projekta Menhetn (američki projekat razvoja atomske bombe, prim. prev.).  

Tolika izdvajanja nameću jedno pitanje: da li će AI ikada generisati dovoljno prihoda da opravda cenu? Računica je zastrašujuća. Prema procenama Azeema Azhara i Nathana Warrena, autora biltena fokusiranog na AI "Exponential View", očekuje se da će AI tehnologija u 2025. generisati 60 milijardi dolara prihoda. Taj iznos moraće drastično da se uveća ako tehnološke kompanije žele da nadoknade troškove. Bain & Co. je izračunao u septembru da bi najveće tehnološke kompanije morale da do 2030. godine povećaju za dodatnih dva biliona dolara godišnje prihode kako bi pokrile troškove data centara. Ova konsultantska firma je pritom projektovala manjak od 800 milijardi dolara godišnje i pod idealnim okolnostima. Ako AI giganti i njihovi investitori ne budu mogli da povrate svoj novac, onda govorimo, o istorijski gledano, rekordnom primeru prekomerne izgradnje i prekomernih ulaganja. Možda će za to čak postojati i posebna reč. 

"Verujem da je reč o balonu", kaže Harris Kupperman, osnivač Praetorian Capital Management LLC, hedž-fonda koji se predstavlja kao fond koji ulaže suprotno preovlađujućim trendovima i upravlja imovinom vrednom oko 300 miliona dolara. 

"Da li će se uloženo ikada isplatiti? Mislim da je odgovor da je to vrlo malo verovatno." Prema Kuppermanovim proračunima, samo za pokrivanje troškova ovogodišnje izgradnje biće potrebni dodatni prihodi od 480 milijardi dolara. Odakle će to doći, nije jasno, posebno kada se ima u vidu da je za većinu korisnika ChatGPT trenutno besplatan. "Ako bi vam naplaćivali par dolara svaki put kada postavite pitanje ChatGPT-ju, ne znam da li bi imali tržište", kaže Kupperman. 

Potražnja AI data centara za energijom učetvorostručiće se u narednih 10 godina - Pregled globalne potražnje za energijom data centara po tržištima | BloombergNEF

Ne pomaže ni to što grafički procesori (GPU) - čipovi od ključnog značaja za AI na koje otpada značajan deo troškova data centara, brzo gube vrednost. U prethodnim finansijskim mehurima (kada cena neke imovine raste daleko iznad stvarne, često vođena spekulacijama i iracionalnim optimizmom tržišta, prim. prev.), kao što su izgradnja železnice u 19. veku ili razvoj telekomunikacione infrastrukture početkom 2000, prekomerna potrošnja je bar stvorila trajnu infrastrukturu. Iako ljudi možda nisu odmah koristili železničke pruge, one su bile korisne i decenijama kasnije, kao i optički kabl postavljen tokom 1990-ih. Nasuprot tome, čini se da GPU imaju rok trajanja od samo nekoliko godina pre nego što moraju da se preusmere na jednostavnije zadatke AI. Kada se sve sabere, ispada da izdvajanja za AI manje deluju kao zamajac, a više kao začarani krug. 

Tu su i otežavajuće okolnosti koje bi mogle da spreče da mnoga planirana postrojenja za AI budu završena. Dok su za izgradnju data centara obično potrebne dve do tri godine, na njihovo priključenje na izvor energije se može čekati i do osam godina, pokazuju podaci konsultantske kuće Boston Consulting Group. To znači da će im biti potrebno mnogo više vremena da počnu da generišu prihode. I to pod uslovom da energija uopšte bude dostupna. Prema analizi iz 2024. godine koju je sprovela američka država Virdžinija, inače globalno središte data centara, ispunjavanje neograničenih energetskih potreba ove infrastrukture išlo bi "veoma teško", dok bi i zadovoljavanje polovine te potražnje bilo "teško". 

Skeptici takođe ukazuju na razočaravajuće rezultate samih AI alata. Jedno često citirano istraživanje Medijske laboratorije Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT Media Lab, interdisciplinarna istraživačka laboratorija koja kombinuje tehnologiju, nauku, umetnost i dizajn, prim. prev.), pokazalo je da 95 odsto AI probnih projekata kompanija nije donelo merljiv povraćaj. Konsultantska firma McKinsey izvestila je da gotovo osam od 10 kompanija koje primenjuju generativnu AI ne beleže značajan uticaj na finansijski rezultat. OpenAI je u avgustu lansirao GPT-5, ali je naišao na mlak prijem, što dovodi u pitanje pretpostavku industrije da više podataka znači bolju AI. 

Konačno, posmatrači koji su zabrinuti zbog mogućeg AI balona ukazuju na pojavu sklapanja poslovnih dogovora unutar istog kruga kompanija. Na primer, kompanija Nvidia Corp. prodaje čipove OpenAI-ju i istovremeno ulaže u tu kompaniju, što podseća na telekomunikacioni balon.  

Oni takođe izražavaju zabrinutost zbog sve veće netransparentnosti mehanizama finansiranja. Meta Platforms Inc. je u avgustu obezbedila 29 milijardi dolara za izgradnju data centara od privatnih kreditnih firmi. Veliki startapovi poput OpenAI i CoreWeave oslanjaju se takođe na zajmove od privatnih kreditora za finansiranje svojih data centara. Ovi ugovori se često realizuju preko opskurnih pravnih lica posebne namene, zbog čega se dug ne pojavljuje u bilansima stanja velikih kompanija i teže je pratiti performanse tih investicija. 

Ima naznaka i da je sve više malih investitora izloženo ovim rizičnim ulaganjima, pošto firme koje nude privatne kredite prikupljaju novac od osiguravajućih kompanija, a berzanski fondovi fokusirani na nekretnine ulažu u data centre, navodi investitor i pisac Paul Kedrosky. Podrazumeva se i da svako ko poseduje akcije u investicionom fondu verovatno posredno ulaže u data centre putem akcija velikih tehnoloških kompanija. 

Zagovornici veštačke inteligencije, u koje, sudeći po kretanjima na berzi, spada većina investitora, ne deluju preterano zabrinuto. Prema njihovom mišljenju, prihodi od generativne AI rastu i nastaviće da rastu. Iako ulaganja u izgradnju infrastrukture izgledaju impresivno, ona zapravo nisu tako velika u poređenju s nekim prethodnim mehurima, pišu Azhar i Warren iz "Exponential Viewa". Sa stanovišta udela u bruto domaćem proizvodu, ulaganja u železnice tokom tog buma bila su četiri puta veća od tekućih ulaganja u infrastrukturu AI. Što je najvažnije, velike tehnološke kompanije imaju puno para, mogu sebi da priušte gubitak od nekoliko stotina milijardi dolara. I Altman i Zuckerberg su naglasili da su usredsređeni na dugoročne ciljeve, a ne na trenutni profit. 

Pitanje je koliko će dugo njihovi investitori deliti taj stav. Problem sa svakim balonom nije u tome da li će pući, već kada. Erik Gordon, docent na primenjenim studijama preduzetništva na Univerzitetu u Mičigenu, kaže da će se prvi znaci slabljenja optimizma verovatno pojaviti kod investiranja rizičnog kapitala u startapove iz oblasti AI-ja. "Možda ćete primetiti da se iznosi prikupljeni u investicionim rundama smanjuju", kaže on. Cene akcija na berzi verovatno bi potom sledile isti trend. (Zasad, i dalje samo rastu, rastu, rastu.) 

Do tada, eksplozija AI-ja liči na Rorschachov test: ono što vidite zavisi od toga kako generalno gledate na izglede AI. Oni kritički nastrojeni već godinama tvrde da je ovaj bum finansijski neodrživ. Oni koji veruju u potencijal tehnologije čini se da su uvereni da će ona i dalje rasti i dovoljno brzo napredovati da nadoknadi troškove - čak i ako tradicionalni zakoni tržišta sugerišu drugačije. 

Gilder, koga je kolaps telekomunikacija iznenadio, podsmeva se trenutnoj maniji oko data centara. "Reč je o prekomernoj gradnji", kaže on u telefonskom razgovoru iz svog doma u brdima okruga Berkšir, u Masačusetsu, gde sada izdaje ne jedan, već četiri elektronska biltena. Kaže da je optimista kada je reč o AI-ju, ali smatra da su data centri tehnologija koju je već pregazilo vreme. Umesto toga,  budućnost AI-ja vidi u takozvanim vafer procesorima (wafer je tanka ploča od silicijuma na kojoj se prave čipovi, umesto da se prave manji čipovi koji se kasnije povezuju; koriste se u AI računarstvu, superračunarima i data centrima, gde se paralelno obrađuju velike količine podataka, prim. prev.) koji su veći od GPU, ali bolje prilagođeni zadacima zaključivanja, što je važan deo načina na koji AI generiše odgovore. Gilder ocenjuje da velike tehnološke kompanije imaju otprilike četiri ili pet godina da se igraju s tim data centrima pre nego što se paradigma ponovo promeni. Drugim rečima, Prometejev oganj i dalje plamti.