Odmor u lisicama u Americi

Ubrzo nakon početka drugog mandata predsednika Donalda Trumpa, američka Služba za imigraciju i carinu SAD (ICE) zadržala je u pritvoru više od mesec dana nemačku državljanku koja je ušla u SAD iz Meksika. Nekoliko nedelja kasnije, kanadska glumica zadržana je 12 dana u pritvorskim centrima na južnoj granici zbog birokratskih problema sa radnom vizom. Francuski naučnik, koji je putovao na konferenciju o astronomiji, bio je pritvoren jedan dan na aerodromu u Hjustonu i naređeno mu je da se vrati kući. 

Trvenja na američkoj granici, posebno nesuglasice oko dokumentacije, nisu sama po sebi neuobičajena, kažu strane diplomate. Međutim, pritvaranja su postala neuobičajeno stroga i duga ubrzo nakon što se Trump vratio u Vašington, dodaju oni. I naslovi u medijima su bizarni, što novoj administraciji ili ne smeta ili ne može to da kontroliše. "Granične službe imaju nova naređenja, tako da su malo strože", kaže jedan evropski konzularni službenik koji nije želeo da bude imenovan. "Međutim, izgleda kao da američka vlada želi da pošalje upozorenje." 

Upozorenje na šta? Američka Služba za carinu i zaštitu granica (CBP) navodi da je smanjenje broja ilegalnih prelazaka omogućilo njenim službenicima da se više posvete temeljnoj proveri na granici. "Putnici koji legalno prelaze granicu nemaju čega da se plaše zbog ovih mera", kaže Hilton Beckham, pomoćnik poverenika za odnose s javnošću u CBP-ju. "Međutim, oni koji nameravaju da uđu u SAD uz obmanu i sa lošim namerama – neka i ne pokušavaju." Zbog pojačane kontrole i obični turisti, učesnici konferencija i putnici koji putuju zbog posla, našli su se u unakrsnoj vatri, uključujući i one koji dolaze iz zemalja tradicionalnih saveznika SAD. Kako mediji širom sveta prenose priče o neprijatnostima na granici, prvi pokazatelji upućuju na to da SAD predstoji pad broja stranih posetilaca. 

Broj rezervacija letova iz Kanade u SAD do septembra je opao za neverovatnih 70 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuje izveštaj OAG Aviation Worldwide, kompanije koja pruža podatke i analize u oblasti avio-saobraćaja i avio-industrije. Ovaj pad može takođe biti odraz kanadskog bojkota američkih proizvoda usled Trumpovih pretnji da će uvesti carine Kanadi, kao i sve veće zabrinutosti zbog njegove izjave da bi Kanada trebalo da postane 51. američka savezna država. Sébastien Bazin, izvršni direktor francuske hotelske grupe Accor SA, u čijem su vlasništvu desetine hotelskih brendova, uključujući Fairmont i Sofitel, izjavio je za Bloomberg TV da su rezervacije iz Evrope u SAD ovog leta opale za 25 odsto. On pretpostavlja da je tome doprineo, između ostalog, loš publicitet zbog pritvaranja na granici.

Bloomberg Businessweek

 

Adam Sacks, predsednik kompanije Tourism Economics, očekivao je da će se međunarodni dolasci ove godine vratiti u uobičajene tokove nakon dugotrajnog pada usled pandemije kovida. Sada kaže da se putovanja neće normalizovati pre 2029. godine, što bi moglo uticati na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026, koje zajednički organizuju SAD, Meksiko i Kanada, kao i na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. "Taj period od stanja pre pandemije do potpunog oporavka u suštini će potrajati celu deceniju", kaže on. Pritvaranja na granici, u kombinaciji s Trumpovim trgovinskim ratovima i približavanjem Rusiji, mogli bi posebno podstaći Evropljane i Kanađane da putuju drugde. "Sve te stvari se međusobno nadovezuju i čine SAD svojevrsnom globalnom parijom kada je reč o turizmu", kaže Sacks. 

On predviđa manje drastičan pad u 2025. godini, odnosno da će broj posetilaca iz Kanade pasti za 20 odsto, dok će ukupan pad biti 9,4 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ipak, čak i te promene dovele bi do gubitka od devet milijardi dolara kada je reč o tome koliko putnici i turisti troše. "Još jedna ironija je da su carine osmišljene da pomognu u smanjenju trgovinskog deficita SAD, ali neposredni efekti u kontekstu putovanja štete trgovinskom bilansu SAD", kaže Sacks. Prema podacima američkog Biroa za ekonomske analize, strani posetioci su 2019. godine u SAD potrošili 20 milijardi dolara više nego što su američki državljani potrošili u inostranstvu. "Dakle, to se zapravo u trgovinskim podacima iskazuje kao pozitivan doprinos trgovinskom bilansu." 

Iako se Bregzit ne može direktno porediti s Trumpovim taktikama, njegovi dugotrajni efekti na putovanja mogu poslužiti kao nagoveštaj onoga što na dugoročnom planu očekuje SAD. Kada je Velika Britanija 2020. napustila Evropsku uniju, onemogućivši ostalim Evropljanima da dolaze bez pasoša, turizam i poslovna putovanja pretrpela su ozbiljan udarac. Pandemija je dodatno uticala na pad, a prema nekim pokazateljima, situacija se nije potpuno normalizovala. Nacionalna turistička organizacija VisitBritain predviđa, uzevši u obzir inflaciju, da će posetioci u Velikoj Britaniji tokom 2025. godine potrošiti 93 odsto iznosa iz 2019. Kada je reč o SAD, vlasti navode da je industrija putovanja i turizma doprinela američkoj ekonomiji sa 2,3 biliona dolara u 2022. godini, obezbedivši oko 9,5 miliona radnih mesta. "Strani posetioci su od ključnog značaja za ekonomiju SAD", navodi Američka asocijacija turističke i putne industrije (US Travel Association) koja zastupa interese kompanija u ovim sektorima. 

Na granici će najverovatnije biti zaustavljeni putnici koji, opravdano ili ne, već imaju zabelešku u sistemu CBP-ja koju bi obično uneo službenik tokom prethodne posete, tvrdi Jacob Sapochnick, advokat iz San Dijega specijalizovan za imigraciju. "U jednom trenutku tokom ispitivanja situacija, međutim, postaje neprijatna", kaže on.  

"Ranije bi ljude jednostavno odbijali ili vraćali nazad. Sada službenici kažu da ne ispunjavate uslove za ulazak, da ćete biti deportovani. Ali to ne kažu naglas. U sledećem trenutku već ste pritvoreni ili deportovani."

Bloomberg Businessweek

 

Na primer, tu je slučaj Jessice Brösche, o kome se opširno izveštavalo. Ova umetnica za tetovažu iz Berlina koja je putovala na umetničku izložbu u Los Anđelesu u januaru, provela je u pritvoru više nedelja pošto su je granični službenici navodno optužili da je tokom prethodne posete SAD radila na crno. Francuski naučnik, čije ime nije objavljeno, posedovao je u telefonu osetljive informacije iz Nacionalne laboratorije u Los Alamosu, čime je prekršio ugovor o poverljivosti, navela je portparolka Ministarstva za unutrašnju bezbednost Tricia McLaughlin u objavi na mreži X. 

Jasmine Mooney, kanadska glumica koja je bila zadržana na graničnom prelazu Otej Mesa u Kaliforniji, iz prve ruke videla je kako mnoštvo manjih birokratskih propusta može da preraste u nešto mnogo ozbiljnije. Mooney je u martu 2024. podnela zahtev za radnu vizu kako bi promovisala američki brend pića. Njena prijava je osporena jer je na nekim dokumentima nedostajalo zaglavlje kompanije. Kaže da je ispravila to, ali je u novembru novi službenik izneo druge primedbe. 

"Nisam ni slutila da problem, čim ga registruju, ostaje u vašem dosijeu i može bukvalno da preraste u lavinu." 

Po savetu advokata, Mooney je u martu 2025. godine ponovo podnela prijavu u Otej Mesi, a ovoga puta službenik joj je rekao da više ne ispunjava uslove za radnu vizu. Kada je sela, potištena, i pokušala da rezerviše let nazad za Vankuver, kaže da su je odveli u sobu, pretražili, stavili lisice, oduzeli joj stvari, uskratili joj telefonski poziv i sproveli u hladnu ćeliju sa fluorescentnim osvetljenjem. "Osećala sam se kao da su me oteli", kaže Mooney (35). "Toliko advokata mi se obratilo i svi kažu: 'Nikada nismo videli da se tako nešto dešava na granici'."

Ilustracija: James Clapham za Bloomberg Businessweek

 

Ona je rekla da je posle tri dana smeštena, kako kaže, u pravi zatvor- Pritvorski centar Otej Mesa, nedaleko od istoimenog graničnog prelaza – i na kraju prebačena u imigracioni pritvor pod nadzorom ICE u Arizoni. Mooney je provela gotovo dve nedelje iza rešetaka, a od tada je skeptična  prema privatnim kompanijama koje upravljaju tim centrima u ime ICE i CBP-ja. Primetila je da kompanije, GEO Group Inc. i CoreCivic Inc, dobijaju novac iz federalnog budžeta na osnovu procenjene dnevne naknade po pritvoreniku, zbog čega nisu baš motivisane da nekoga brzo puste. 

Obe kompanije odbacile su ove tvrdnje, navodeći da državni službenici, a ne privatni izvođači, odlučuju kada će i gde neko biti zadržan na granici. "CoreCivic ne sprovodi imigracione zakone, ne hapsi nikoga ko ih eventualno krši, niti ima bilo kakav uticaj na deportaciju, puštanje ili premeštaj pritvorenih osoba", kaže Ryan Gustin, portparol kompanije CoreCivic, koja upravlja pritvorskim centrom Otej Mesa. Christopher Ferreira, portparol kompanije GEO, dao je sličan komentar: "Takve odluke donose isključivo federalne vlasti".

Ipak, obe kompanije su se takođe pozitivno izjasnile o Trumpovim novim politikama o kontroli granice. Rukovodioci kompanije GEO, na primer, rekli su investitorima tokom optimističnog sastanka u februaru povodom izveštaja o zaradi da očekuju "dosad nezabeležen nivo operativnih aktivnosti". 

Ostaje pitanje da li strože sprovođenje zakona u vezi sa relativno manjim prekršajima na granici zaista koristi Americi u celini. Sapochnick, advokat iz San Dijega, ne vidi mnogo prednosti ni za koga osim za predsednika Trumpa. "Koristi ima samo jedna osoba", kaže on. "To je zapravo poruka. On može da kaže: 'Rekao sam vam šta ću da uradim i sada to radim. Shvatite me ozbiljno'."

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar