Hoće li se svet opametiti 2025. godine

Proteklih godina pokazalo se da svet, nažalost, nije naučio ništa iz pandemije kovida 19, koja je odnela veliki broj ljudskih života i uzrokovala neviđeni zastoj globalne ekonomije, prvenstveno zbog poremećaja u lancima snabdevanja i otežane trgovine.

Čim se ta strašna bolest povukla i ekonomska situacija počela da se normalizuje, u februaru 2022. izbio je rat u Ukrajini, koji je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i znatno poskupljenje energenata. Na to se nadovezao inflatorni pritisak istorijskih razmera, s kojim se centralne banke širom sveta bore i danas. Baš kada su cene počele da budu podnošljive, buknuli su oružani sukobi u Izraelu i Pojasu Gaze, koji su prerasli u novi rat na Bliskom istoku.

Iako su se svi ti događaji nakon pandemije odvijali relativno daleko od nas, imali su značajan uticaj na svakodnevni život stanovništva i poslovni sektor u Adria regionu. Svi smo barem malo na svojoj koži osetili poskupljenje električne energije i osnovnih prehrambenih proizvoda, čije se cene nikada nisu vratile na one pre krize. 

Istovremeno, ne treba zaboraviti da u onom drugom, onlajn, svetu tinja rat u kome se države i pojedinci služe sajber-napadima, špijunskim softverima i dezinformacijama kako bi ostvarili političke ili ekonomske ciljeve. Budući da geopolitički događaji mogu izazvati tektonske pomake koji pre ili kasnije mogu uticati na svakog pojedinca, biznis i državu u regionu, analizirali smo pet najvećih geopolitičkih rizika za 2025. koji bi na neki način mogli pogoditi regionalnu ekonomiju i zagorčati naš svakodnevni život. 

1. Globalni trgovinski rat 

Među najvećim globalnim geopolitičkim rizicima u 2025. bez sumnje će biti pretnja izbijanja trgovinskog rata, koji već neko vreme tinja u svetu, prvenstveno zbog pojačanog rivalstva između SAD i Kine. Ta geopolitička napetost, ukorenjena u ekonomskoj, tehnološkoj i vojnoj konkurenciji, mogla bi dodatno da eskalira s povratkom novog-starog američkog predsednika Donalda Trumpa u Belu kuću.

SAD je već uveo niz zabrana za izvoz visokotehnoloških proizvoda u Kinu, prvenstveno poluprovodnika i čipova, na šta je azijski div nedavno odgovorio zabranom izvoza u SAD ključnih sirovina poput galijuma, germanijuma i drugih, koje su presudne za tehnološki sektor. Trump je već najavio da će jedna od njegovih prvih odluka po inauguraciji biti znatno povećanje carina prema Kini, Meksiku i Kanadi. 

Depositphotos

 

 

Posledice potencijalnog  sukoba SAD i Kine, ili čak produženog zastoja, odjeknuće kroz globalne lance snabdevanja, međunarodna tržišta i globalne bezbednosne okvire. S druge strane, Evropska unija i Kina takođe su počele da povećavaju carine – EU na kineske automobile, a Kina na evropski alkohol. Ostaje neizvesno hoće li Trump ispuniti obećanje o povećanju carina i za zemlje Evropske unije, što bi svakako dodatno rasplamsalo trgovinski rat. 

Globalna konsultantska kompanija Control Risks, specijalizovana za pomoć organizacijama u nestabilnim uslovima, ističe da je globalni trgovinski rat jedan od najvećih rizika za 2025. Upozoravaju da će, kako se trgovinske napetosti povećavaju, kompanije morati da učine svoje lance snabdevanja otpornijim na geopolitičke promene. 

"To znači razumevanje lanaca snabdevanja s obzirom na njihovu trenutnu i buduću geopolitičku izloženost – ne samo operativne, regulatorne rizike ili rizike integriteta. Kompanije moraju da znaju da prepoznaju nove scenarije koji bi mogli da ugroze i ključne odnose s dobavljačima ili klijentima", savetuju iz kompanije. 

S obzirom na to da su zemlje Adria regiona relativno male i otvorene ekonomije, čija uspešnost uveliko zavisi od uvoza i izvoza, bilo kakve prepreke u globalnim lancima snabdevanja ili nove trgovinske barijere sedeće godine mogle bi imati značajan negativan uticaj na region. 

2. Rusko-ukrajinski sukob 

Sukob između Rusije i Ukrajine, koji je započeo ruskom invazijom 2022. godine, vrlo verovatno će se nastaviti i sledeće godine. Iako su početne faze rata pokazale izuzetnu otpornost Ukrajine, koju podržavaju zapadne sile, što se dalje konflikt odugovlači, to će veća pretnja postati za destabilizaciju šireg istočnoevropskog područja i potencijalno prerasti u širi evropski sukob. Rizik od dalje eskalacije posebno je izražen u svetlu vojnih aktivnosti i retorike Rusije. Moskva širenje NATO-a prema istoku, a posebno izgledno članstvo Ukrajine u NATO-u, vidi kao direktnu pretnju svojoj sferi uticaja. Ta geopolitička borba ne odvija se samo na bojnom polju već i u širem strateškom, ekonomskom i diplomatskom kontekstu, uključujući energetsku zavisnost i sajber-bezbednost.  

Trajanje tog sukoba u 2025. moglo bi da dovede do rekonstrukcije saveza širom Evrope i Zapada. Zemlje srednje i istočne Evrope, posebno one koje se graniče s Rusijom, verovatno će ostati u stanju pojačane pripravnosti, što bi moglo dovesti do takmičenja u naoružanju u regionu. Istovremeno, ekonomski poremećaji, posebno na energetskim tržištima, mogli bi dodatno da opterete evropske i regionalne ekonomije.

Ruski izvoz energije već je bio predmet sporova, a rat bi mogao izazvati dalje nestašice energije, povećanje cena i ekonomsku nestabilnost. Osim toga, sve veće oslanjanje Rusije na Kinu kao strateškog partnera moglo bi preoblikovati geopolitički poredak. Savez između te dve velesile mogao bi da promeni globalnu ravnotežu moći, smanjujući uticaj zapadnih država. 

Prema izveštaju Blackrock Investment Institute, dela jedne od najvećih svetskih investicionih kompanija Blackrock, mogući sukob između Rusije i NATO-a ocenjuje se kao visokorizičan scenario. 

Naš region je već osetio posledice energetske krize koja je bila indirektna posledica rata u Ukrajini, a eventualna eskalacija oružanih sukoba, osim što bi dodatno pogoršala ekonomsku situaciju, mogla bi da postane ozbiljna sigurnosna pretnja. 

Bloomberg Mercury

 

3. Nestabilnost na Bliskom istoku 

Iako povremeno dolazi do kraćih ili dužih perioda mira, Bliski istok ostaje trajni izvor geopolitičkog rizika, a to će sigurno biti i u 2025. godini. Oružani sukobi u Pojasu Gaze, koji su bili odgovor na teroristički napad na Izrael, brzo su prerasli u konflikt s Iranom, odnosno otvoreni rat s njegovim posredničkim saveznicima. Osim nedostatka političkog rešenja za budućnost Pojasa Gaze, u pozadini tog sukoba tinja mnogo ozbiljnija mogućnost eskalacije na Bliskom istoku – stare nuklearne ambicije Irana.

Iranski nuklearni program dugo je bio izvor neslaganja između Islamske Republike i Zapada. Izgleda sve izvesnije da bi Iran uskoro mogao da ima sposobnost proizvodnje nuklearnog oružja, što bi drastično promenilo ravnotežu moći u regionu i moglo da pokrene takmičenje u nuklearnom naoružavanju kod zemalja poput Saudijske Arabije i Turske.

Potencijal za vojni sukob s Iranom ostaje visok, posebno jer Izrael i SAD jasno poručuju da neće tolerisati nuklearno oružje u toj zemlji. Vojni napad na iranska nuklearna postrojenja verovatno bi izazvao osvetničke akcije, destabilišući ceo Bliski istok. Eventualna eskalacija imala bi ozbiljne posledice za tržišta nafte širom sveta, budući da je Bliski istok ključni izvor tog energenta. 

Iako zemlje Adria regiona nemaju značajniju ekonomsku saradnju s državama Bliskog istoka, svaka negativna promena na tržištima nafte osetila bi se kroz poskupljenje naftnih derivata, što bi dodatno opteretilo regionalnu ekonomiju. 

 

4. Tehnološki i sajber-rizici

Očekuje se da će brzi tehnološki napredak, posebno u području veštačke inteligencije, sajber-bezbednosti i biotehnologije, nastaviti da oblikuje globalni poredak do 2025. godine, ali i doneti nove ozbiljne rizike. Pretnje sajber-bezbednosti verovatno će se zaoštriti jer sve više državnih i nedržavnih aktera koristi sajber-alate za ostvarivanje svojih interesa, narušavanje ekonomija i podrivanje političke stabilnosti. 

Posebno visok rizik preti i od sajber-rata među velikim silama, ponajviše između SAD, Kine i Rusije. Sajber-napadi usmereni na ključnu infrastrukturu, uključujući elektroenergetske mreže, finansijske sisteme i vojne objekte, mogli bi da imaju katastrofalne posledice, destabilišući vlade i ekonomije. Sve veće oslanjanje na veštačku inteligenciju i autonomne sisteme dodatno povećava te rizike, budući da bi ratovanje vođeno veštačkom inteligencijom moglo postati temelj budućih sukoba, otežavajući predviđanje i kontrolu eskalacije. Osim toga, upotreba biotehnologije za inženjering virusa ili drugih bioloških agenasa uvodi rizik od biološkog rata. Bioteroristički napad ili slučajno oslobađanje laboratorijski razvijenog patogena moglo bi imati katastrofalne posledice za globalno zdravlje i stabilnost.  

Prema Blackrock Investment Institute, rastuća geopolitička konkurencija verovatno će izazvati povećanje opsega i sofisticiranosti sajber-napada. S druge strane, konsultantska  kuća Control Risks ističe da državni akteri, podstaknuti eskalacijom sukoba u Evropi i na Bliskom istoku, napuštaju dosadašnje norme ponašanja u digitalnom prostoru.  

"Kako se u 2025. godini prelazi sve više crvenih linija, državni akteri će nastaviti da sprovode sistemski  destruktivne sajber-operacije protiv ključne infrastrukture i  i centralizovanih sistema za pružanje tehnoloških usluga i rešenja kako bi stekli vojnu, političku i ekonomsku prednost nad svojim protivnicima", navode iz konsultantske kompanije. 

Depositphotos

 

5. Klimatske promene i borba za resurse

Klimatske promene ostaju jedan od glavnih geopolitičkih rizika jer njihovi uticaji postaju sve izraženiji i šire rasprostranjeni. Nažalost, nedavna energetska kriza pokazala je koliko su političke izjave i planovi za smanjenje štetnih emisija gasova koji ugrožavaju ozonski omotač krhki. Mnoge zemlje vratile su se na ugalj kao glavni resurs za proizvodnju električne energije i još su daleko od ciljeva smanjenja štetnih emisija. 

Prema merenjima Službe za klimatske promene Copernicus, 2024. godina bila je najtoplija dosad, odnosno za 1,55 Celzijusovih stepeni iznad predindustrijskog nivoa. Iako je Pariski sporazum pozivao na smanjenje emisija ugljen-dioksida s nadom da će globalno zagrevanje biti ograničeno na dva stepena Celzijusa ili idealno 1,5 Celzijusovih stepeni iznad temperatura s početka industrijske revolucije, svet je daleko od tog cilja.

Zbog toga je velika verovatnoća da će sledeća godina biti još toplija. Takvo povećanje temperatura donosi ekstremne vremenske događaje kojima civilizacija dosad nije svedočila. Jake oluje i poplave u SAD i na evropskom tlu, gde je najnoviji primer Španija, najbolji su pokazatelji negativnih uticaja takvih vremenskih nepogoda, koje osim što uzimaju ljudske žrtve, izazivaju ogromne ekonomske štete. 

Klimatske promene mogu da dovedu i do iscrpljivanja prirodnih resursa i izazvati konflikte oko pristupa osnovnim resursima kao što su voda, energija i hrana. Više analitičara predviđa da će u bliskoj budućnosti jedna od najvažnijih geopolitičkih posledica klimatskih promena biti konkurencija za slatku vodu. Kako globalne zalihe vode opadaju, nacije u regionima s nedostatkom vode, poput Bliskog istoka, južne Azije i delova podsaharske Afrike, izložene su visokom riziku od sukoba.

Arktik je još jedna regija koja izaziva rastuću geopolitičku zabrinutost zbog klimatskih promena. Kako se led topi, otvaraju se nove pomorske rute i postaju dostupni ranije nedostupni prirodni resursi. Zemlje poput Rusije, Kanade i SAD već se pozicioniraju kako bi zatražile teritorijalna prava na Arktiku, što može dovesti do teritorijalnih sporova i potencijalnog sukoba oko pristupa vrednim resursima poput nafte, gasa i minerala. 

Problemi koje ne treba zaboraviti

Iako nisu među najvećima, svetu prete i drugi rizici koji mogu izazvati neželjene posledice širom sveta. Ne sme se zaboraviti upozorenje međunarodnih finansijskih institucija da se mnoge zemlje u razvijenom i nerazvijenom svetu suočavaju s neodrživim dugovima. Ako te zemlje ne mogu servisirati svoj dug, može doći do lančanih neispunjenja obaveza, što će dovesti do ekonomske krize, socijalnih nemira i političke nestabilnosti. Ta ekonomska nestabilnost može dodatno opteretiti međunarodne odnose, posebno u regijama koje se već suočavaju s političkom krhkošću. 

Porast populističkih i autoritarnih lidera širom sveta takođe predstavlja značajan geopolitički rizik u 2025. godini. Kako ekonomske nejednakosti rastu i političke podele se produbljuju, populistički pokreti jačaju u mnogim zemljama, posebno u Evropi, Americi i Aziji. Ti pokreti, često podstaknuti  nacionalizmom i antiglobalističkim sentimentima, mogli bi da destabilišu demokratske institucije i stvore podele u međunarodnim savezima, otežavajući saradnju  na ključnim globalnim pitanjima kao što su klimatske promene, trgovina i sigurnost. 

Niko ne može precizno predvideti koji će od tih rizika prerasti u krizu na globalnom nivou, ali njihova međusobna povezanost jasno pokazuje da svet ulazi u period povećane nesigurnosti. Sposobnost međunarodnih institucija, velikih i regionalnih sila da se nose s tim izazovima odrediće hoće li svet izbeći katastrofalne ishode ili ćemo ući u period geopolitičkih turbulencija koje će oblikovati ovo stoleće.