Ako se Trumpova Amerika vrati, ko će biti gubitnici?

Dan 20. januar 2025. biće upisan u istoriju kao početak resetovanja svetskog poretka i reorganizacije globalne ekonomije. Takva je, jednostavno, težina najjače ekonomije na svetu vredne 30,3 biliona dolara, a samim tim i čoveka koji će njome u naredne četiri godine neposredno i posredno upravljati. Gotovo je nezamislivo koliko izuzetan, gotovo božanski uticaj na svet može imati jedan čovek. "Američki predsednik Donald Trump je božja batina. Za neke doslovno – instrument božje kazne za grehe zapadne civilizacije", zapisao je stručnjak za komunikacije Dejan Verčič i partner u firmi Herman & partneri na društvenoj mreži, komentarišući posledice drugog mandata novog-starog američkog predsednika. 

Njegov dolazak – ili bolje rečeno juriš na vlast - bio je u skladu s tim i pompezan. Samo nekoliko minuta nakon što je tokom inauguracije izgovorio reči "i tako mi Bog pomogao", osvanula je nova službena internet stranica Bele kuće. Posetioce su odmah dočekali borbeni avioni, kričeći američki beloglavi orao, Trump koji salutira, kao i  nezaobilazan natpis s porukom da se Amerika vraća.   

Trump je čovek akcije i efikasnosti. U svom polusatnom inauguracijskom govoru 20. januara jednim je potezom skicirao ambicioznu viziju kojom je najavio revoluciju američkog blagostanja. "Dolazi zlatno doba SAD", započeo je Trump svoj svečani govor. "Bićemo bogati, ponosni i pobednički narod, više nego ikada pre. Niko nas neće slomiti. Od ovog trenutka nadalje uspećemo, niko neće moći da nam se suprotstavi", prkosno je najavio, predstavio svoju agendu i započeo s potpisivanjem izvršnih uredbi kojima je počeo da ostvaruje svoja predizborna obećanja. 

One, među ostalim, Amerikancima i svetu donose prošireno bušenje nafte i gasa, reformu savezne vlade, slanje vojske na meksičku granicu, misiju na Mars, promene geografskih imena, teritorijalno širenje SAD, ukidanje američke pomoći inostranstvu, priznavanje samo dva roda, deregulaciju kriptovaluta i, naravno, carine. Poslednje  su osovina oko koje se svakodnevno okreću SAD, ali i ceo set. Carine su, naime, istovremeno ekonomski alat i sredstvo pritiska na međunarodne partnere i konkurente SAD. Nema sumnje, Trump nije samo čovek akcije, već i velikih poteza. 

Iako se predsednikove namere mnogima čine neobičnim i nerazumljivim, pa čak i vrednim osude, oni koji su pažljivo pratili njegovu predizbornu kampanju nisu iznenađeni. Trump, naime, vladavinom dekreta mimo Senata tek počinje da sprovodi ono što su njegovi politički mentori i republikanski stranački ideolozi zamislili u svom manifestu Project 2025. 

Bloomberg Mercury

 

Paul Dans, bivši šef osoblja u Odeljenju za upravljanje kadrovima, i njegov zamenik Spencer Chretien, bivši pomoćnik direktora za predsedničko osoblje, sabrali su u priručniku od 900 stranica, vrednom 20 miliona dolara, ideje i savete ideologa tvrdog krila Republikanske stranke. Reč je o svojevrsnom receptu za ostvarenje dosad utopijske neokonzervativne vizije Sjedinjenih Američkih Država, koji je počeo nastajati krajem Trumpovog prvog mandata.  

Pre svega, kako se ne bi ponovio debakl prvog, koji je u januaru 2021. neslavno završio jurišem na Kapitol – nezamislivim napadom na američku demokratiju, zbog kojeg je bivši američki predsednik zaradio i istorijsku krivičnu optužnicu za pokušaj rušenja izbornih rezultata. Ako ništa drugo, Trump će u istoriji ostati upamćen kao jedini američki predsednik sa dve ustavne optužnice i jedini bivši predsednik sa četiri krivične optužnice. 

Ako je Niccolò Machiavelli delom "Vladar" (Il Principe) u 16. veku  tada mladog firentinskog princa Lorenza de Medicija upoznao s metodama efikasnog, ali hladnokrvnog i pragmatičnog vladanja, poučivši ga da je za vođu mnogo bolje da ga se boje nego da ga vole, Dans i Chretien su evangelisti savremene neokonzervativne religije, a Trump njen najvatreniji vernik. 

Da predsednik ni na trenutak nije odložio sprovođenje smernica u praksi, pokazuju paralele između sadržaja njegovih izvršnih uredbi i ideja autora manifesta pod okriljem fondacije Heritage.  

Na terenu mu pritom izdašnu podršku pruža verni sledbenik i veliki reformator saveznog aparata Elon Musk. Ekscentrični multimilijarder, po svojoj samovolji, svadljivosti i impulsivnosti može se uporediti jedino sa svojim "šefom" u Beloj kući. Zato ga je Verčič slikovito opisao kao ludog genija koji umišlja da je "starogrčki Zeus, koji sedi na Olimpu i upravlja poslovima među Zemljanima". Musk je "svoj poslovni uspeh na američkim izborima pretvorio u političku moć, a na mreži X u društveni uticaj", ističe stručnjak za komunikacije, osvrćući se na njegov prekomerni uticaj na Trampa i oštre verbalne sukobe s evropskim liderima poput nemačkog kancelara Olafa Scholza. 

Reforma državnog birokratskog aparata koja nalaže procenu opravdanosti zaposlenih na osnovu njihove odanosti? Kvačica. Vraćanje nezakonitih migranata? Kvačica. Smanjenje zelenog plana? Kvačica. Zamena vođstva Saveznog istražnog ureda (engl. Federal Bureau of Investigation – FBI), koji je istraživao Trumpovu upletenost u napad na Kapitol? Kvačica. Kraj inkluzivnosti i priznavanja prava, pa čak i postojanja transrodnih i nebinarnih osoba? Kvačica. I tako dalje.  

Tako nekako izgleda svakodnevica Ovalnog kabineta, koji iz dana u dan erodira dosad čvrste mehanizme "checks and balances" američke demokratije i jača zakonodavnu moć predsednika. 

Iako se Trump još pre izbora u novembru distancirao od Projekta 2025, pa čak i izjavio da "dovraga nema pojma" o čemu se radi, priručnik za republikanskog princa, koji je sa svojih 78 godina doduše daleko od mladenačke dobi Lorenza de Medicija, definiše i njemu omiljeni način vladanja predsedničkim dekretima. Nisu izostale ni carine, kao ni smanjenje poreza na dohodak najbogatijih i poreza na dobit poduzeća s 18 na 21 odsto. 

Ali Trump ne bi bio Trump kad ne bi nadmašio samog sebe. Tokom prvog mandata, 2017. godine, prvog dana predsednikovanja potpisao je tek jednu takvu uredbu, a do kraja prvih sto dana njih još 32. U drugom mandatu ih je već prvog dana gotovo sto, a do kraja početne faze vladavine, prema nekim procenama, biće dvesta. 

Njegova zakonodavna izdržljivost neverovatna je i zbunjujuća čak i za iskusne poznavaoce američke politike. Ali njegov "bombastični dolazak u Belu kuću", kako je prvih nekoliko nedelja oluje izvršnih uredbi opisao politikolog i ekonomista Bogomil Ferfila, već ograničavaju tamošnji sudovi. Savezni sudija je, na primer, blokirao izvršnu uredbu o premeštanju transrodnih zatvorenica u muške delove i ukidanju zdravstvenog osiguranja za transrodne zatvorenike, navodeći da je reč o kršenju ustavne zabrane okrutnog i neuobičajenog kažnjavanja. 

Bloomberg Businessweek

 

 

Najnovije, sudska vlast blokirala je i njegov plan da otpusti 2,2 hiljade zaposlenih Savezne agencije za međunarodnu pomoć (engl. United States Agency for International Development – USAID). Neustavnom je proglašena i uredba kojom je Trump proglasio da novorođena deca imigranata bez dokumenata ne mogu steći američko državljanstvo. 

Trump je pao i na ispitu iz geografije. Senat američke savezne države Aljaske odbio je promenu imena najvišeg vrha Severne Amerike s autohtonog naziva Denali na Mount McKinley. To bi za njega moglo da bude posebno gorko iskustvo, jer je preimenovanje vrha svojevrsna posveta njegovom velikom uzoru, predsedniku Williamu McKinleyju. On je još krajem 19. veka pokušao da  zaštititi i ojača američku ekonomiju  uvođenjem carina. Iako u tome nije uspeo, Trumpa to ne sprečava u gotovo tinejdžerskoj fascinaciji tim drastičnim trgovinskim merama.   

Ferfila objašnjava da su sličnosti između Trumpovih najava i izvršnih uredbi očekivane i logične. U Trumpovu rezidenciju na Floridi već su se pre inauguracije slivali njegovi zagovornici i finansijeri, rekao je za Bloomberg Adriju poznavalac američkih prilika, "pri čemu je Trumpov tim beležio njihove želje". Dodao je i prvo pravilo realne politike, koje je zasigurno razumeo  i Machiavelli – da novac diktira političku agendu, posebno  u SAD.  

"U SAD vredi pravilo da, ako kandidatu doniraš novac, nakon izbora očekuješ protivuslugu", objašnjava Ferfila. 

Pred Trumpom 2.0 niko nije siguran, nigde na svetu. Odmah nakon preuzimanja vlasti, "enfant terrible" međunarodne zajednice obećao je da će SAD ponovno postati "rastuća država koja širi svoje teritorije". Vrlo brzo na red su došli američki susedi  i najbliži trgovinski partneri. Trump se prvo dosetio pripajanja Kanade. Severnim susedima zapretio je ekonomskom silom u obliku carina ako Otava ne pristane da postane 51. savezna država SAD.  

Treba istaći  još jednu paralelu s njegovim uzorom McKinleyjem: on je 1890. godine uveo 50-odstotne carine pokušavajući na isti način da prisili Kanadu na priključenje. Naravno, nije uspeo – baš kao što vrlo verovatno neće ni Trump. 

Nakon što je najavio uvođenje carina od 25 odsto na robu iz najvećih američkih trgovinskih partnera Kanade i Meksika, McKinleyjev naslednik je u poslednji trenutak odlučio da odloži njihovu primenu za mesec dana – u zamenu za strožu kontrolu ilegalne migracije, kaže Ferfila. 

"Carine su Trumpov pokušaj da prisili susedne zemlje na jači nadzor granica i smanjenje ilegalnih prelazaka", pronicljivo sažima analitičar, objašnjavajući taktiku carina kao pregovaračkog oružja za postizanje alternativnih ciljeva. 

Zanimljiv je i pogled ekonomista Mitje Kovača, koji Trumpovu transakcijsku taktiku pretnji carinama stavlja u kontekst teorije pregovora. Iz te perspektive, takva pretnja može biti posebno  efikasno pregovaračko sredstvo – ako je verodostojna, a "Trumpova pretnja carinama upravo jeste takva, uz to što je on izuzetno  nepredvidiv, što je, prema teoriji igara, još jedan ključ uspešnog postizanja ciljeva", smatra Kovač. 

Njegove teritorijalne ambicije, osim Kanade, uključuju i Panamski kanal, kroz koji godišnje prolazi pet odsto globalne trgovine – posebno one između SAD i Azije.  

"Panama je izdala naše poverenje, američki brodovi plaćaju previsoke naknade za prolaz Panamskim kanalom, dok kineski ne. Kina kontroliše kanal, i to nije u redu. Sad ćemo ga uzeti natrag", najavio je Trump, ne isključujući mogućnost upotrebe sile. 

Ali ponovo se pokazalo da je Trump lukavi pregovarač. Nakon što je njegov državni sekretar Marco Rubio početkom februara posetio tu srednjoameričku zemlju, tamošnji predsednik Raúl Mulino izjavio je da se Panama ne odriče kontrole nad kanalom, ali da njegova vlada neće obnoviti memorandum s Kinom o učešću u inicijativi "Pojas i put" (Yídài yílù). Time je Trump ostvario važnu geopolitičku pobedu u svojoj viziji SAD kao neokolonijalne sile.  

U tom kontekstu, značajnu ulogu u njegovim planovima jačanja SAD igra i Grenland, zbog svoje jedinstvene geografske pozicije u Atlantiku – prepunom ruskih brodova i podmornica, kako je sam Trump naglasio. Grenland je ključan i zbog svojih prirodnih resursa, koji su osnov Trumpove vizije američke energetske i ekonomske samodovoljnosti. S takvim ambicijama, američki predsednik i "vođa slobodnog sveta", kako Amerikanci vole da ističu, sve se više približava neoimperijalnim vizijama ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog čelnika Xi Jinpinga, koji smatraju da je obnova bivših carstava moguća samo prisvajanjem tampon-zona i interesnih područja susednih i, paradoksalno, prijateljskih država..

Nasilni mirotvorac

Trump želi da ga istorija pamti kao velikog mirotvorca, vođu koji završava, a ne započinje ratove. Ali nakon 45-minutnog telefonskog razgovora s danskom premijerkom Mette Frederiksen, u kojem je kombinacijom pretnji i ponuda pokušao iznuditi prepuštanje drugog najvećeg ostrva na svetu, takav scenario deluje malo verovatan. Američke aspiracije za novim teritorijima dodatno potpiruju velike rezerve minerala, od kojih su mnogi retki i strateški ključni. Grenland, koji je, prema rečima premijerke Mute Egede, "spreman da pregovara s Trumpom pod svojim uslovima", poseduje čak 25 od 34 minerala koje Evropska komisija klasifikuje kao kritične. 

Možda će Trump osigurati svoj status velikog mirotvorca sklapanjem ukrajinskog mira, ali čini se da će i taj dogovor biti na štetu evropskih saveznika i same Ukrajine. Neposredno pre 61. Minhenske bezbednosne konferencije, Trump je povukao (pre)smeo potez – podigao je slušalicu i, prvi put od 2022, nazvao Kremlj. Tamo je s Putinom, kao u najmračnijim danima Hladnog rata, počeo da pregovara o ukrajinskom miru. 

S obzirom na to da za pregovaračkim stolom neće biti EU, a da će Rusija, prema svemu sudeći, zadržati okupirana područja na račun ukrajinske suverenosti i teritorijalne celovitosti, vrlo je verovatno da će taj mir više nalikovati zamrznutom sukobu. "Ako nisi za stolom, onda si na jelovniku", izjavio je geopolitički i bezbednosni stručnjak Klemen Grošelj, komentarišući sumornu stvarnost evropske (ne)sigurnosti. A da cilj opravdava sredstvo, podsećao je još jedan majstor realne politike – Machiavelli.  

Ali  ukrajinski mir i grenlandske teritorijalne ambicije sa zahtevom za povećanje odbrambenih izdataka evropskih članica NATO-a na pet odsto BDP-a bili su tek uvod u preuređenje istorijski, bezbednosno i ekonomski kritičnog transatlantskog saveza s Evropom. Mnogo tvrđi orah biće  pregovori oko najavljenih carina na evropske proizvode i usluge, koje je Trump obznanio ubrzo nakon pregovora s Meksikom i Kanadom.  

Američki predsednik pripisao je najavljeno povećanje carina velikom trgovinskom deficitu SAD s EU  i izjavio kako bi Evropa trebalo da uvozi više američkih automobila i poljoprivrednih proizvoda. Trump je upozorio da će uvođenje carina "sigurno uslediti", iako ih zasad, osim na čelik i aluminijum, još nema. Čak i te carine nisu ograničene samo na evropske čeličane, već će od marta važiti za uvoz iz celog sveta, što će najviše pogoditi kineske proizvođače. 

 

 

U aprilu će uslediti drugi talas carinskog rata. Tada će SAD započeti s uvođenjem recipročnih carina kojima će izjednačiti stope koje njihovi trgovinski partneri primenjuju na američki uvoz. "Carine za EU uvešćemo jer su nas zaista iskoristili. Ne kupuju naše automobile, ne kupuju naše poljoprivredne proizvode. Gotovo ništa ne uzimaju od nas, a mi od njih uzimamo sve", kritikovao je Trump Brisel. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen uzvratila je Vašingtonu porukom da "kada postanemo meta nepravednih ili arbitrarnih mera, Evropska unija odgovoriće odlučno". 

Njegovo obrazloženje tek je delimično tačno. Trump je prilikom najave carina za EU izjavio da je razlog trgovinski deficit od 300 milijardi dolara, ali podaci Evropske komisije pokazuju da je taj deficit prošle godine iznosio znatno manje – 235 milijardi evra. Transatlantska trgovina dosegla je rekordnih 1,3 biliona evra u 2022. godini. Evropski izvoz u SAD je pretprošle godine iznosio 592 milijarde dolara, dok je američki uvoz u EU dosegao 723,3 milijarde dolara. SAD je takođe najvažniji trgovinski partner Evropskoj uniji u sektoru usluga, s trgovinskom razmenom koja je 2022. dostigla više od 500 milijardi evra, pokazuju službeni podaci Komisije. 

Prema svemu sudeći, reč je o još jednoj Trumpovoj pregovaračkoj igri. "Trumpova taktika je jasna", kaže Ana Bojinović Fenko, profesorka evropske politike na Katedri za međunarodne odnose na Fakultetu društvenih nauka Sveučilišta u Ljubljani. "On kreće s agresivnim uslovima najavi drastične mere kako bi prestrašio sagovornika, a zatim na kraju dobije 10 odsto od onoga što je prvobitno tražio". Stručnjak za spoljnu politiku dodaje da je Trump "majstor haosa". 

Nedugo zatim, na redu je bila Kina, koja je trajna smetnja SAD. Iako je Trump na svoju inauguraciju pozvao kineskog predsednika Xija, na ceremoniju je poslao izaslanika. Trump je potom na kineski uvoz uveo dodatne carine od 10 odsto. Za razliku od Meksika, Kanade i EU, u ovom slučaju carine su uvedene bez pregovora sa čelnikom druge najveće svetske ekonomije. 

Politikolog i profesor Tomaž Deželan s Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani još je prilikom inauguracije izjavio da Xijevo nepojavljivanje "pokazuje šta kineski vođa misli o Trumpu". Njegov kolega s Katedre za teorijsku i analitičku politikologiju Blaž Vrečko Ilc pozicionirao je Trumpov poziv u kontekst resetovanja odnosa između velikih sila. Prema njegovim rečima, to odražava "svest o korenitim promenama u globalnim odnosima, gde je veza SAD–Kina od ključne važnosti". 

Načelnica Katedre za međunarodnu ekonomiju i poslovanje na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani Katja Zajc Kejžar slaže se s opažanjem da Trump već na početku mandata koristi taktiku zloupotrebe carina za postizanje različitih ciljeva, uključujući geopolitičke. "Trump koristi carine kao pretnju za ostvarivanje ne samo ekonomskih već i geopolitičkih i strateških ciljeva", ocenila je ona nakon uvođenja carina na kineski uvoz. Dodaje i da "tu taktiku primenjuje i prema svojim saveznicima", pa ostaje pitanje kakvi će biti dugoročni učinci. 

Njen kolega ekonomista Uroš Delević sa Univerziteta Greenwich u Ujedinjenom Kraljevstvu slaže se s procenom o "kaznenim" carinama protiv Kine, ali smatra da je glavni cilj globalnog carinskog rata koji vodi SAD oslabljivanje njene najveće konkurencije. Kina se trenutno nalazi u vrlo osetljivom položaju. "Carine su očajnički pokušaj da se ugrozi rastući tehnološki napredak Kine", zaključuje stručnjak. 

S aspekta slabljenja Kine, uvođenje carina od 10 odsto na opšti uvoz i dodatnih 25 odsto na čelik i aluminijum predstavlja izuzetno dobro tempiranu ekonomsku bombu. Iako je azijski div završio godinu s prognoziranim (otprilike) rastom od pet odsto BDP-a, pritiska ga  kriza na tržištu nekretnina i slaba domaća potrošnja. Ona iznosi 56 odsto, što je znatno manje od svetskog proseka od 76 posto. 

Bloomberg Businessweek

 

Prema anketi Reutersa, carine će ove godine smanjiti kineski BDP na 4,5 odsto, a iduće godine čak na 4,2 odsto. Ne radi se samo o dodatnim carinama od 10 odsto koje uvode SAD, već i o carinama EU na kineske električne automobile, koje dosežu i do 45 odsto. Bloomberg procenjuje da će dodatne američke carine pogoditi robnu razmenu između dve suparnice u iznosu od 525 milijardi dolara. Istovremeno, carine od 25 odsto na čelik i aluminijum najviše će pogoditi kineske proizvođače, koji se zbog stagnacije sektora nekretnina i građevinarstva suočavaju s viškovima kapaciteta. Ti viškovi su se poslednjih godina delom rešavali upravo izvozom. 

Iako je Trump dosad carinske pretnje realizovao isključivo protiv Kine, svet se, prema oceni Zajc Kejžar, već nalazi usred globalnog trgovinskog rata. Pogođene zemlje, poput Kine, koja ima snažnu ekonomsku moć, uzvratile su SAD protivmerama na određene proizvode. To je, prema definiciji, carinski rat, tvrdi ona. 

Posledice spirale carinskog sukoba, koja će rezultirati "smanjenjem opsega međunarodne trgovine i padom blagostanja za sve učesnike", kako navodi Zajc Kejžar, osetiće evropske države čak i ako se carine protiv EU ne uvedu. One su zbog slabog ekonomskog rasta Unije posebno osetljive na Trumpove "ekonomske bombe", smatra Aleš Lokar, vođa upravljanja deoničkim investicijama u Generali Investmentsu. 

To bi za EU moglo da bude posebno rizično u trenutku kada se vlade ključnih zemalja poput Francuske i Nemačke suočavaju s budžetskim, ekonomskim i političkim previranjima. "Carine će negativno uticati na evropsku ekonomiju, o tome nema dileme", uveren je Lokar. "Ako budu između 10 i 25 odsto, što se očekuje, njihov uticaj na evropski BDP rezultiraće padom između 0,5 i 0,8 procenata", objašnjava. Uvođenje carina teško bi pogodilo izvozno orijentisanu evropsku privredu  i dodatno pojačalo njenu nekonkurentnost. Budući da je rast evropskog BDP-a jedva pozitivan, čak i polovični pad od 0,5 odsto mogao bi gurnuti EU u recesiju. 

Carine na kinesku robu, a potencijalno i na meksičku i kanadsku, zajedno će uticati na trgovinsku razmenu vrednu 1,4 biliona dolara. To je, prema računici Tax Foundationa, tri puta više od 380 milijardi dolara trgovinske razmene koja je bila pogođena carinama tokom Trumpovog prvog mandata. "Carinski čovek", kako su ga prozvali američki mediji, u svom prvom mandatu u junu 2018. Uveo je carine od 25 odsto na više od 800 kineskih proizvoda, uključujući solarne panele i belu tehniku. Peking je tada odgovorio recipročnim carinama od 25 odsto na 128 proizvoda, među kojima su bili soja i delovi za avione. 

U slučaju da Trump svoje pretnje zaista i realizuje, EU priprema paket ciljanih recipročnih protivmera, slično kao što je to učinila Kina. "Ključno oružje koje EU ima na raspolaganju uticaj je na regulaciju IT sektora", kaže glavni ekonomista Privredne komore Slovenije Bojan Ivanc, govoreći o protivmerama koje bi EU mogla primeniti. "U IT sektoru SAD tradicionalno ostvaruju visok suficit s EU", objašnjava Ivanc evropsku prednost, dok istovremeno upozorava da je EU, s trgovinskim suficitom od 235 milijardi dolara, ranjiv kada je reč o robnoj razmeni. "Suficit u trgovini robom samo je jedna strana medalje, dok je deficit u razmeni usluga druga", sažima Ivanc međusobne ranjivosti.  

Rok Potočnik, viši menadžer imovine u NLB Skladi, predviđa da će trgovinski rat "doneti dodatnu neizvesnost u poslovanje i planiranje preduzeća". Umereni optimizam pronalazi u nadi da će carine na evropski izvoz biti niže od onih koje plaćaju evropski konkurenti, prvenstveno Kina, te pokušava da zadrži pozitivan pogled na poteze nepredvidivog američkog predsednika. 

To je ujedno razlog za poruku Katje Zajc Kejžar, koja tvrdi da trgovinski ratovi završavaju bez pobednika. Ali Trump računa na to da će se Sjedinjene Američke Države na kraju zadržati na vrhu, dok će njihovi konkurenti biti oslabljeni.  

"S njim nije moguće samo razgovarati. Svaki susret je takmičenje: ti ili ja", rekla je legendarna nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu za nemački "Der Spiegel". "Za njega su sve države konkurenti, a uspeh jedne znači neuspeh druge2, dodala je ikona nemačke politike. 

Antijunak  

Trump, međutim, i dalje tvrdi da su carine univerzalni lek za sve probleme koji pogađaju SAD. "Carinama ćemo obogatiti Amerikance, stoga osnivam Kancelariju za spoljne  prihode, koji će prikupljati carine iz stranih izvora", najavio je kao temelj nadolazeće "zlatne ere američke ekonomije". Ipak, stručnjaci i ekonomisti sumnjaju da će mu to poći za rukom. 

Umesto procvata najmoćnije svetske ekonomije, predviđaju mu teška vremena. "Američka industrija zbog carina neće postati konkurentnija na međunarodnom nivou jer će zbog domaće carinske zaštite dugoročno gubiti", skeptičan je slovenački  ekonomista Matej Lahovnik. 

"Carine su mehanizam za uspostavljanje trgovinske ravnoteže, ali ne vode do veće konkurentnosti lokalnih proizvođača niti do bolje dostupnosti proizvoda za potrošače", slaže se ekonomista Delević. Smatra da će carine samo dodatno produbiti dohodovnu nejednakost u zemlji u kojoj jedan odsto stanovništva već kontroliše 40 odsto nacionalnog dohotka. 

Poreska rasterećenja bogatijih slojeva i carine mogli bi dodatno narušiti tu srazmeru, zbog čega Trump podseća na poznatog antijunaka iz stripa "Alan Ford", koji u Adria regionu uživa kultni status. Superhik, kako mu je bilo ime, imao je slogan: "Kradem siromašnima da bih dao bogatima!" "Nejednakost ugrožava održiv rast BDP-a jer slabi ljudski kapital", objašnjava ekonomista, ističući Trumpovu kratkovidost. "Učinak carina može biti pozitivan ako su privremeno usmerene na određene sektore radi zaštite od dampinga cena, ali to ovde nije slučaj", dodaje. 

Trump, međutim, ne planira da uzima samo siromašnima, već i strancima. "Uzećemo im fabrike i vratiti ih u SAD", poručio je na jednom od predizbornih skupova. Ali u američko ekonomsko uskrsnuće na temelju carina sumnja i Bojan Ivanc, koji kaže da one "neće imati značajan učinak na američku privredu, jer se najveći deo dodate vrednosti stvara kroz poslovne interakcije unutar SAD. Uvoz u SAD čini tek 14odsto BDP-a", naglašava. 

Bloomberg Businessweek

 

Ipak, neki privrednici u Adria regionu u Trumpovom protekcionizmu vide priliku. Predsednica uprave Luke Koper Nevenka Kržan izjavila je za slovenačko izdanje Bloomberg Adrije da jadranska luka nije zavisna od pretovara robe iz Severne Amerike, što bi za njih moglo predstavljati priliku. "Možda će se zbog toga ojačati trgovina EU s Azijom, Afrikom i Latinskom Amerikom, gde je Koper najbliža veza sa srednjom Evropom2, objasnila je. Mogu li carine čak poboljšati poslovanje Luke? "Nastojaćemo da  iskoristimo pozitivne posledice tih mera", najavila je Kržan. 

Drugi se pak na Trumpove najave pripremaju prilagođavajući poslovanje. Slovenački proizvođač visokotehnoloških medicinskih laserskih sistema Fotona ističe da ih moguće carine zabrinjavaju jer bi mogle negativno da utiču na njihovo poslovanje. "Imamo određeni manevarski prostor kroz smanjenje marže, ali visoke carine ne možemo tako nadoknaditi", objašnjavaju. Dodaju da bi im u tom slučaju konkurentnost na američkom tržištu pala, što bi moglo dovesti do manjeg obima prodaje u SAD. Mnogo će zavisiti od visine carina, sažimaju strategiju suočavanja s jednom od najvećih nepoznanica globalne ekonomije u iduće četiri godine. 

I zemlje Adria regiona izvan Evropske unije biće pogođene. Čak 70 odsto srpskog izvoza ide u EU, zbog čega bi potencijalne carine na Srbiju imale dvostruki učinak. Pomoćnik direktora sektora za stratešku analizu Privredne komore Srbije Bojan Stanić objasnio je srpskoj redakciji Bloomberg Adrije da bi američke carine na uvoz iz EU dodatno smanjile konkurentnost Unije, a time i potražnju za proizvodima iz Srbije. 

S druge strane, Srbiju bi mogle pogoditi i protivmere Brisela, kao što se već dogodilo tokom Trumpovog prvog mandata. Tada su SAD uvele carine na uvoz metala, što je dovelo do toga da se višak kineskog čelika, koji je prvobitno bio namenjen američkom tržištu, preusmeri u EU. Kao odgovor, Unija je uvela kvote na uvoz čelika, što je na kraju pogodilo i Srbiju. "Verujemo da će EU i sada na sličan način uvesti kvote za uvoz određenih proizvoda iz Srbije", upozorio je Stanić, naglašavajući da problem za Srbiju "nije izravan izvoz u Ameriku, već izvoz u EU". 

U Hrvatskoj, gde je prehrambena industrija vodeći izvozni sektor, Trumpov trgovinski rat s EU mogao bi najviše pogoditi proizvođače marmelade. Hrvati na američko tržište izvoze marmeladu u vrednosti od 10,3 miliona dolara. Od ukupno 683 miliona dolara hrvatskog izvoza u SAD, najviše bi bili pogođeni farmaceutski proizvodi (31,35 odsto izvoza), mašine (18,6 odsto), oružje (17,9 odsto) i električne mašine (12,2 odsto). 

Jedan od najvećih proizvođača električne opreme u zemlji i značajan izvoznik na američko tržište je Grupa Končar, koja je u poslednjim godinama ostvarila impresivne poslovne rezultate. "Američko tržište važno je za segment proizvodnog programa u širem poslovnom području prenosa i distribucije električne energije, no ukupno gledano, ne čini značajan deo izvoza. Izvoz na američko tržište vredi 11,1 milion evra, što u poređenju s periodom pre pandemije predstavlja više nego udvostručenje", saopštili su iz Končara. Budući da Trump odbacuje politiku zelenog prelaza, to bi moglo negativno da utiče na veliki energetski projekat Greenlink Nevada u istoimenoj američkoj saveznoj državi. 

Osim upitnog punjenja državne blagajne i džepova Amerikanaca, carine će uticati i na monetarnu politiku američkih Federalnih rezervi (Fed). "Snažna ekonomija znači i pritisak na inflaciju", kaže Domen Kregar, brokerski posrednik iz brokerske kuće Ilirika. Prema njegovim rečima, inflacija je i dalje "iznad dugoročnih ciljeva" centralne banke Fed, ali bi mogla "ponovo postati problematična". 

Ekonomista Ivanc stoga predviđa da će carine "ponešto povećati cenovne pritiske u američkoj ekonomiji, što će smanjiti verovatnoću da će Fed sniziti ključnu kamatnu stopu".  Očigledno je i Trump toga svestan, bar prema njegovom pozivu predsedniku Feda Jeromeu Powellu, kojem je sredinom februara poručio da smanji kamatne stope jer to "ide ruku pod ruku s carinama". Prvi čovek američke monetarne politike na Trumpov zahtev, koji je delovao kao provokacija s obzirom na predsednikove predizborne najave da će Fed podrediti predsedničkoj vlasti, hladnokrvno je odgovorio kako Amerikanci mogu biti sigurni da će bankari „odluke donositi na osnovu ekonomskih pokazatelja“. 

No, Trumpova borba protiv inflacije i deregulacija ekoloških propisa radi eksploatacije naftnih resursa, koje je nazvao "tekućim bogatstvom pod našim nogama", imaće značajan uticaj na određene investicione klase u narednim mesecima. Iako je Lokar iz Generali Investmentsa rekao da su njegova gotovo svakodnevna najavljivanja carina za investitore nepredvidiva, "zbog čega se teško možemo adekvatno pripremiti", Trumpova namera da dereguliše pojedine sektore ipak će stvoriti određene investicione prilike. 

Analitičar kompanije Acex Tilen Šarlah izjavio je za Bloomberg Adriju da će se pod Trumpovim vođstvom "ojačati očekivanja privrednog rasta, posebno u sektorima poput nafte, obrane i bankarstva". Svoja predviđanja temelji na Trumpovom prvom mandatu, kada je takozvani Trumpov efekat prvi put podstakao rast berzi "zbog očekivanja ekspanzivne fiskalne politike". 

Broker Kregar tome dodaje i proizvodnju čipova te svemirsku tehnologiju, jer "nije tajna da SAD nastoji da ojača domaću proizvodnju poluprovodnika, koji su trenutno ključni za tehnološki razvoj". Prema izveštaju Bloomberga, najavljena je velika investicija vredna 500 milijardi dolara u razvoj veštačke inteligencije, koja bi trebalo da osigura globalnu dominaciju SAD na tom području. To bi se postiglo osnivanjem zajedničke kompanije koju bi činili Softbank, OpenAI i Oracle. 

Ekonomisat Lahovnik smatra da će Trumpovo odustajanje od politike zelenog prelaza s jedne strane povećati eksploataciju fosilnih goriva, a s druge dovesti do pojeftinjenja fosilnih goriva i nuklearne energije, što će industrijskim sektorima u SAD omogućiti niže cene energije i niže ekološke naknade. "Zbog toga će industrijski sektori biti znatno konkurentniji", predviđa stručnjak. 

Kod sirovina će biti ključno pratiti i kretanje dolara, kaže Šarlah, budući da su sirovine "denominovane u dolarima", a pad vrednosti dolara "mogao bi značiti relativni rast cena sirovina i obrnuto". "Vrednost dolara mogla bi da poraste sa Trumpovom pobedom, posebno  ako ne dođe do većih promena u fiskalnoj politici", procenio je Šarlah nakon Trumpove izborne pobede. 

Trumpove ambiciozne najave o povećanju eksploatacije mogle bi da utiču  na veću potrošnju nafte, "što bi rezultiralo višom cenom", sažima stručnjak posledice Trumpove energetske politike. Iako ne zavisi sve od poteza američke vlade, jer je "privredni ciklus ove godine još uvek prilično neizvestan", smatra da bi na cenu zlata mogla uticati Trumpova realizacija obećanja o okončanju sukoba na određenim kriznim žarištima. Cena zlata bi "tada mogla da izgubi zamah", kaže analitičar. 

"Predizborna retorika često se razlikuje od kasnijih stvarnih politika", o praktičnim ograničenjima predizbornih obećanja političara rekao je Denis Mancevič, politikolog i bivši diplomata. Među većim gubitnicima (ne)ostvarenih Trumpovih obećanja moglo bi se naći i tržište kriptovaluta. 

Budući da je u svojim obećanjima na godišnjoj bitcoin konferenciji u julu spomenuo uspostavljanje "strateške državne rezerve bitcoina", analitičari raspravljaju o tome da li bi država to zaista mogla da  učini. Menadžer portfelja na platformi za trgovanje kripto-imovinom Iconomi Marko Pavlović, međutim, nije zabrinut, jer "dugoročno možemo da očekujemo pozitivan trend". 

Predviđa veću volatilnost kriptovaluta, koja će biti posledica "uvođenja regulacija s ciljem uređivanja tog područja u smislu zaštite investitora i sprečavanja pranja novca". Dodaje da Trumpove izjave potvrđuju da će kripto-imovina tokom njegovog mandata "biti vrlo osetljiva na geopolitička zbivanja". 

Berzanski posrednik Kregar dodaje da je zasad jasno da je nova administracija "naklonjena" kriptovalutama, ali da ostaje otvoreno pitanje šta to znači u praksi. "Uvođenje strateške rezerve u bitcoinu verovatno je posebno složeno s aspekta regulacije i institucionalnog okvira", objašnjava stručnjak razloge kašnjenja u sprovođenju ambicioznih najava. 

Bloomberg Businessweek

 

Što se tiče regulisanja tržišta kriptovaluta, smatra da ključnu ulogu igra činjenica da je Trump zajedno sa Melaniom "posebno zainteresovan za kriptovalute". Izdavanje kovanica $trump i $melania predsedničkog para pre inauguracije, prema njegovim rečima, sugeriše da "porodica Trump ima velike apetite za profitom". 

Posebno poglavlje Trumpovog mandata, koje će imati značajan uticaj na svakodnevni život država Adria regiona jeste ukidanja agencije USAID. Predsednik je uveren da američki poreski obveznici ne bi trebalo da finansiraju strane države, dok bi Musk tu agenciju jednostavno ugasio, smatrajući da nije u skladu s američkim interesima. 

Jednim potezom predsednik je početkom februara naložio zatvaranje kancelarija agencije u 130 zemalja i uklanjanje njene internet  stranice, dok je sve radnike koji nisu neophodni poslao na prinudni plaćeni odmor. Takođe, predsedničkim dekretom od 20. januara na 90 dana je zamrznuta raspodela oko 42,8 milijardi dolara američke pomoći inostranstvu, kojom upravlja agencija. 

Zamrzavanje rada "grupe radikalnih ludaka", kako je vođstvo agencije opisao na društvenoj mreži Truth Social, neravnomerno će uticati na zemlje Adria regiona. Pre svega, postavlja se pitanje finansiranja nevladinih organizacija i medija, no USAID sa svojim programima takođe znatno doprinosi političkoj stabilnosti i socioekonomskom razvoju država u regionu. 

Glavni cilj agencije zaista jeste sprečavanje humanitarnih kriza koje bi se mogle pretvoriti u rizik za nacionalnu bezbednost SAD, ali istovremeno predstavlja važno oruđe američke spoljne politike, jer sprovodi njenu meku moć. Kroz nju SAD širi svoj uticaj, posebno u zemljama globalnog Juga i Adria regiona, gde se nadmeće s istorijsko uslovljenim ruskim i sve snažnijim kineskim regionalnim uticajima. 

Slovenija će osetiti najmanje posledica jer, prema objašnjenju tamošnjeg ministarstva spoljnih i evropskih poslova i  kancelarije  predsednika vlade, zemlja nije korisnica američke pomoći u okviru USAID-a. Ali to ne važi za Srbiju. Ona je do 2024. godine kroz programe pomoći primila oko 937 miliona dolara za razvojne projekte. Na primer, tokom pandemije kovida 19 USAID je Srbiji obezbedio više od devet miliona dolara pomoći, uključujući nabavku medicinske opreme. Do 2021. godine USAID je uložio 882 miliona dolara, što je deo ukupne američke pomoći Srbiji vredne  1,2 milijarde dolara. U julu prošle godine agencija je najavila dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći Srbiji za unapređenje postupaka javne nabave, pristupa pravosuđu, zaštitu životne sredine i energetsku sigurnost. 

Slični problemi nakon zamrzavanja programa agencije javljaju se i u Bosni i Hercegovini. USAID podržava projekte jačanja demokratije, medija i ekonomskog razvoja i učestvuje u jačanju institucija civilnog društva. 

U projekte u BiH je od 1995. godine kroz program uloženo više od dve milijarde dolara, navodi američka ambasada u toj zemlji. "Ta odluka mogla bi imati ozbiljne posledice za nevladin sektor, koji zapošljava značajan broj ljudi, ponajviše mladih i visokoobrazovanih stručnjaka", izjavila je za bosanskohercegovačku Bloomberg Adriju Mersiha Mima Mehić, direktorka kompanije MojPosao.ba/Kolektiv. Dodala je da bi to moglo dodatno pogoršati ionako lošu situaciju na bosanskohercegovačkom tržištu rada i podstaći odliv mozgova u inostranstvu. 

Bilo kako bilo, činjenica je da Evropljanima i građanima Adria regiona u narednim godinama neće biti dosadno, jer će im svakodnevicu krojiti čovek sa mnogo kontradiktornih lica, majstor haosa – Donald Trump.