Putovanje na Grenland - zavodljiva ledena privlačnost

Grenland, najveće ostrvo na svetu, čini 1,5 odsto Zemljine kopnene mase. Ledeni pokrivač koji prekriva 80 odsto njegove površine drugi je po veličini na planeti; manji je samo od onog na Antarktiku. Prisustvo Grenlanda u medijima sada gotovo da dobija razmere njegove fizičke veličine. 

Po broju stanovnika sićušan je: prema poslednjem popisu, nešto manje od 57.000 ljudi tamo živi tokom cele godine. Broj turista nadmašio je 2023. broj Grenlanđana – na svakog stanovnika dolazilo je nešto više od dvoje turista. 

To je bilo tada. Sada ova poluautonomna oblast Danske raspolaže nedavno proširenim aerodromom u glavnom gradu Nuku (nuuk - grenlandska reč za "rt"). U glavnom gradu, okruženom fjordovima, živi većina stanovnika. 

Od juna će kompanija United Airlines dva puta nedeljno leteti za Grenland sa Međunarodnog aerodroma Newark Liberty u Nju Džersiju. Svakim letom će stizati do 166 posetilaca, i to za samo četiri sata i 15 minuta. Posetioci će, kada slete, naići na naizgled beskrajno arktičko bespuće sa glečerima velikim kao planine, a od jeseni će imati priliku i da vide magičnu polarnu svetlost, auroru borealis. 

Sve to čini Grenland privlačnijim nego ikad, i to ne samo političarima koji su zainteresovani za njegov strateški položaj i neiskorišćene prirodne resurse. 

"Potražnja je neverovatna. Ovo je godina proboja za Grenland", kaže Sunil Metcalfe, savetnik u turističkoj agenciji Black Tomato Ltd. koja je 2017. počela da prodaje prve aranžmane za Grenland. Pošto su hotelski kapaciteti ograničeni, dodaje on, broj slobodnih mesta tokom ovog leta se već sveo na skoro jednocifren broj. 

Nuk je dinamična polazna tačka, mešavina tradicionalnih drvenih kuća iz 18. veka i moderne arktičke arhitekture, poput kulturnog centra "Katuaq2 čija je fasada obložena drvenim panelima valovitog oblika po ugledu na polarnu svetlost. Centar organizuje preformanse (često besplatne) koji slave bogatu istoriju Grenlanđana, od kojih devet od 10 može da se pohvali inuitskim poreklom. 

iStockphoto

 

Leti možete da uživate u belim noćima kada su najviše temperature iznad 10 stepeni Celzijusa, a Sunce gotovo da ne zalazi. Možete veslati na dasci, posmatrati arktičkog morskog papagaja ili obići Muzej umetnosti u Nuku, smeštenom u nekadašnjoj crkvi. Zatim možete da se povučete u neki od udobnih butik-hotela kao što je "Hans Egede", izgrađen u savremenom nordijskom stilu u centralnom delu grada. Kako se špic sezone bliži kraju i dani postaju kraći, može se desiti da vidite polarnu svetlost; neverovatan je doživljaj kada je ugledate dok se vraćate kući posle večere. 

Međutim, većina putnika se odmah zaputi ka surovim, prirodnim lepotama Grenlanda. U dolini Kiatua, do koje se može doći iz Nuka gliserom (za sat i po) ili helikopterom (za 20 minuta), nalazi se drugi najveći sistem fjordova na svetu, posle Skoresbi Sunda na istočnoj obali ostrva. Tu je idealno stanište za grbave i druge kitove. Možete se voziti kajakom blizu ledenih bregova, šetati kroz divlje cveće i vresišta na najstarijem planinskom vencu na svetu i loviti u kristalno bistrim potocima arktičku pastrmku tradicionalnom metodom - rukama. 

Oko 560 kilometara severno, unutar Arktičkog kruga, nalazi se Ilulisat, glavno selo u Zalivu Disko, gde posetioce dočekuje zavijanje pasa i neprestani, gromoglasni udari glečera koji se lomi u blizini. (Sermek Kujalek je najaktivniji glečer van Antarktika koji se pomera oko 40 metara dnevno). Ovde se obučavaju čuveni psi za vuču sanki, a izleti uključuju "kaffemik" – druženje sa lokalnom porodicom uz kafu i tradicionalne priče. Oni odvažniji mogu uroniti u polarnu, gotovo smrznutu vodu. 

Za Grenland, koji zavisi od ribolova, turizam predstavlja ogromnu priliku. Turistička organizacija Grenlanda, Visit Greenland, navodi da bi do 2035. godina ova teritorija mogla da utrostruči godišnju zaradu od stranih turista na 250 miliona evra (268 miliona dolara). U planu je da do 2027. budu izgrađeni novi aerodromi u Ilulisatu i Kakorokuu, gradu u blizini najjužnije tačke ostrva. Zahvaljujući tome turisti će moći da istraže tundru na zapadnoj obali a da ne moraju da satima putuju brodom do nje. 

Nuk, glavni grad Grenlanda /iStockphoto

 

Ipak, cilj je da se razvije održivi a ne masovni turizam. Kvalitet života lokalnog stanovništva je dobar ovakav kakav je, kaže Anika Krogh, starosedelac i vlasnica turističke agencije Nomad Greenland, koja upravlja luksuznim kampovima u dolini Kiatua i okolini Sakaka, naselja starog 270 godina u Zalivu Disko. Grenlandski ribari već dobro zarađuju zahvaljujući svom umeću da ulove neke od najkvalitetnijih iveraka, škampa i bakalara. Ni vlada ni lokalno stanovništvo nemaju na umu otvaranje velikih hotelskih lanaca i restorana sa Michelinovim zvezdicama. 

Umesto toga, donose se politike koje treba da smanje broj jednodnevnih izleta gostiju sa kruzera i povećaju broj noćenja i gostiju koji duže borave i troše više para dok istražuju ostrvo. Istraživanje turističke organizacije Visit Greenland (objavljeno 2024, prim. prev.) pokazalo je da se broj putnika sa kruzera uvećao za 64 odsto u 2023. u odnosu na 2019, prethodnu godinu sa najviše poseta, i za 73,8 odsto u odnosu na 2022, dok je broj noćenja ostao gotovo nepromenjen. U januaru, vlada je kao odgovor na takvu situaciju donela zakon koji propisuje da lokalni vodiči moraju biti angažovani za izlete na kopnu. 

"Pre ovoga, brodovi su dolazili sa sopstvenim čamcima i sopstvenim vodičima, i naše društvo od toga nije imalo nikakve koristi", kaže Krogh. 2Jedino što su turisti kupovali bili su suveniri proizvedeni u Kini." 

Novi aerodromi i avionske linije trebalo bi da dovedu više turista na kopno - one koji traže pravu avanturu. 

Kulturni centar Ilulissat Icefjord/Dorte Mandrup i Kagiata Illorsua. Fotograf: Adam Mørk

 

"Najbolje je da na to gledate kao na neku vrstu safarija", kaže Metcalfe koji redovno rezerviše boravak klijentima u Kroghinim luksuznim kampovima, gde olinkluziv aranžmani od četiri do 10 dana koštaju više od 1.200 evra po osobi za noć. U cenu su uključeni transferi, izleti i šatori u obliku vigvama, opremljeni krznenim prekrivačima, privatnim kupatilima i jakim grejnim telima. (Čak i leti temperature mogu pasti ispod nule). Kuhinja se bazira na onome što Metcalfe naziva "direktno iz prirode". Kuvari pripremaju jela od onoga šta nudi lokalna sredina - svežih plodova mora, mesa irvasa, divljih bobica, pečuraka i samoniklog bilja. 

Upravo turizam sa više izazova privlači bogatu klijentelu agencije Black Tomato. Tu nema smeštajnih objekata od čvrstih materijala, nema spa-centara ili sličnih sadržaja, ali je nivo usluge visok. "Činjenica da u ovim kampovima postoji samo nekoliko šatora, samo pojačava osećaj ekskluzivnosti", kaže Metcalfe. "Oni žele jedinstveno iskustvo — nešto čime će se hvaliti na sledećoj večeri s prijateljima." 

Teško je, međutim, tačno preneti drugima suštinu Grenlanda: lepota zabačenih krajeva, veliki ekstremi, mir i neopisiva tišina. "Ne možete tek tako obećati nekome da će doživeti nešto što će ga promeniti, ali kada se ljudi nađu ovde, u divljini, to se dešava", kaže Krogh o dubljim iskustvima. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar