Opsednuti Grenlandom? Možda i vi imate pogrešnu mapu

U nekom trenutku u svom životu, Donald Trump je pogledao mapu sveta i ugledao nešto što želi - nešto što će, kako kaže sada kada je američki predsednik, "uzeti na ovaj ili onaj način". To je Grenland, autonomna oblast Danske, jedne od najbližih saveznica Amerike. "Volim mape", objasnio je jednom Trump. "I oduvek sam govorio: 'Pogledajte njegovu veličinu (Grenlanda, prim. prev.). Ogroman je. Trebalo bi da bude deo Sjedinjenih Američkih Država'." 

Tako je počela opsesija koja sada prerasta u spektakl koji je između političke farse i geopolitičke krize, dok neobična - i nepozvana - američka delegacija obilazi Grenland kako bi bacila pogled, kako to kaže jedan od posetilaca, potpredsednik SAD James David Vance. 

Prvobitni plan  bio  je da njegova supruga Usha odvede jednog od njihovih sinova na čuvenu trku saonica koje vuku psi, dok bi visoki zvaničnici paralelno s tim obilazili druga odredišta. To je izazvalo ogorčenje u Danskoj i na Grenlandu, koji je posle nedavno održanih izbora zauzet formiranjem  vlade. Danska premijerka se žali na "neprihvatljiv pritisak", odlazeći grenlandski lider naziva posetu "izuzetno agresivnom" i kaže da je njen cilj "demonstriranje moći nad nama", dok se njegov verovatni naslednik na funkciji slaže da je to još jedan primer nedostatka poštovanja. 

Putovanje je zato skraćeno i plan posete promenjen. Umesto vožnje sankama i razgledanja, Vanceova pratnja će posetiti izolovanu američku svemirsku bazu koja prati objekte u svemiru i nadzire nebo u potrazi za balističkim projektilima. Uprkos tome, šteta je načinjena i situacija se dodatno pogoršava pošto je Trump jasno stavio do znanja da silno žudi za tom velikom teritorijom, otprilike onako kao što Rusija odavno tvrdi da polaže pravo na Ukrajinu ili kao što Kina merka Tajvan. 

Trumpov primer o tome kako ljubav prema mapama utiče na stavove svakako nije jedinstven u istoriji - i ranije je izgled mapa oblikovao poglede lidera na svet, a time i tok istorije. Geograf Mark Monmonier jednom je rekao da se ne može pobeći od kartografskog paradoksa: tačna mapa, da bi bila korisna i prikazivala stvarnu sliku, mora da malo iskrivljuje neke stvari. Te "bele laži" zauzvrat određuju šta smatramo centralnim ili perifernim, bliskim ili udaljenim, gornjim ili donjim, velikim ili malim. 

Paradoks proističe iz toga što se trodimenzionalni globus projektuje na dvodimenzionalnu mapu. Ovaj izazov je od davnina primoravao kartografe na različite vrste kompromisa, a Trump je verovatno odrastao uz određen tip mape koja je i dalje posebno popularna u učionicama: Mercatorovu projekciju. 

Bloomberg

 

Nazvana po Gerardusu Mercatoru, flamanskom geografu koji je ovu mapu napravio u 16. veku, ova projekcija prikazuje meridijane kao paralelne linije. U tom obliku slika sveta je mogla lakše da se predstavi, na primer, na zidu, i bila je korisna pomorcima u planiranju ruta. 

Njen nedostatak je to što iskrivljuje relativne veličine kopnenih masa, što  postaje izraženije što se više udaljavate od ekvatora, kao što se vidi ovde. Na primer, Evropa izgleda veće nego što jeste, a Afrika deluje manje. Zbog toga su se mogle čuti kritike da je Mercatorov pogled na svet uticao na to kako su evropski imperijalisti u 19. veku doživljavali svet. 

Prikaz Grenlanda je posebno preuveličan na Mercatorovoj mapi pošto izgleda veći od cele Afrike, iako je zapravo manji od Alžira. Nick Danforth, autor knjige o mapama i politici koja bi uskoro trebalo da bude objavljena, veruje da je ovaj preuveličani prikaz zaokupio Trumpovu maštu. 

Kartografi su nudili različite kompromise kako bi se izbeglo izobličenje. U projekciji nazvanoj po geografu Arthuru Robinsonu geografske dužine su zakrivljene, dok su geografske širine ostale prave i paralelne, što i dalje izobličuje regione na polovima, mada nešto manje. 

Druga vrsta mape, nazvana Goodeova projekcija (engl. Goode homolosine – kartografska projekcija nazvana po američkom kartografu i geografu Johnu Paulu Goodeu, koja kombinuje karakteristike nekoliko drugih projekcija kako bi smanjila izobličenja, prim. prev.), bolje prikazuje proporcije, ali ima izlomljen oblik poput kore pomorandže oljuštene u jednom potezu. Još jedna vrsta, Gall-Petersova projekcija (nazvana po škotskom kartografu Jamesu Gallu i nemačkom istoričaru i istraživaču Arnou Petersu, prim. prev.) tačnije prikazuje proporcije, ali deformiše oblik. Ova mapa se pojavila i u seriji "Zapadno krilo", u kojoj poznavaoci kartografije tumače sociopolitičke implikacije kartografije, baš kako bih ja to uradio, što izluđuje lik sekretarke za štampu Bele kuće CJ Cregg toliko da ih moli da prestanu. 

Postoji i polarna azimutna projekcija. Ona malo iskrivljuje izgled sveta i najbliža je onome kako Zemlja izgleda posmatrana iz svemira, što je jedan od razloga zašto su Ujedinjene nacije odabrale ovu mapu za svoj logo. Međutim, u njenoj izradi morate da izaberete tačku projekcije, a malo ljudi bi, osim Deda Mraza, izabralo Severni pol. 

Bloomberg

 

To se, međutim, menja otkako se led topi i sve veći deo Arktika postaje plovan tokom dužeg perioda u godini, zbog čega se SAD, Rusija, Kina i druge zemlje utrkuju za strateški primat u ledenim vodama. Za Danfortha, takve azimutne karte, na kojima Grenland ne deluje naročito veliko ali ima centralni strateški položaj, najbolje demonstriraju njegovu važnost. 

Čak ni trend pomeranja centra na mapama ne bi bilo ništa novo u istorijskom smislu. Ako mislite da je nešto važno, stavite to u sredinu. Tako je srednjovekovnim kartografima Jerusalim bio centar, Kinezi svoju zemlju nazivaju "središnjim kraljevstvom", a Grci su pupak sveta smestili u Delfe. 

Taj egocentrizam u kartografiji takođe je podsetnik da treba biti veoma oprezan kada donosite geopolitičke ili čak vojne odluke na osnovu neke karte u komandnom centru. U sadašnjem kontekstu, Trumpovo interesovanje za Grenlad ne deluje toliko suludo koliko njegov način delovanja. 

Grenlanđani ne žele da postanu Amerikanci (i zašto bi?). Danska je već saveznica SAD u okviru NATO-a, kao zemlja koja je sa entuzijazmom ugostila američke snage i rado bi ih prihvatila još kako bi zajedno štitili Arktik od zajedničkih protivnika kao što su Rusija i Kina. Nema potrebe za aneksijom, zastrašivanjem ili ometanjem trka sankama sa psima. 

Ova čudna i nepotrebna kriza u odnosima Amerike i Grenlanda podsetnik je da svi na neki način robujemo svojim mentalnim mapama, bilo fizičkim ili metaforičkim. Svetu možemo da damo smisao jedino ako nešto izobličimo ili ignorišemo da bismo razjasnili ili naglasili nešto drugo, i ponekad nas ti kompromisi dovode do loših odluka. 

To važi i za vas i za mene, kao i za Trumpa. Razlika je u tome što on ima veću moć da nanese trajnu štetu. Sve to, razumljivo, čini dezorijentisanim grenlandske domaćine koji su nevoljno morali nedavno da ugoste američku delegaciju. I to bukvalno, jer odjednom sve deluje naopako - kao kada je neko premestio negde drugde Orijent sa vrha mape, gde je ranije obično prikazivan.