Trumpovo ‘bušenje’ svetske zelene agende

Donald Trump je izazvao ovacije svojih političkih pristalica, zaleđena lica pobornika borbe protiv klimatskih promena i gomilu šaljivih mimova na društvenim mrežama, kada je u svom inauguracionom govoru proglasio nacionalno energetsko vanredno stanje, rekavši "mi ćemo bušiti, dušo, bušiti" (engl. drill, baby, drill).  Iako je slogan "Drill, baby, drill" među američkim republikancima kružio još od 2008. godine, Trumpovo preuzimanje ove fraze u predizbornoj kampanji i inauguracionom govoru kako bi objasnio da će insistirati na povećanju američkih kapaciteta za ekstrakciju i izvoz nafte i gasa, verovatno najslikovitije opisuje koliko će se njegov drugi mandat razlikovati od prvog. 

Naizgled je sve slično. I pre osam godina je obećao i sproveo odluku da SAD izađu iz Pariskog sporazuma, glavnog međunarodnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena. I pre osam godina je branio proizvodnju fosilnih goriva i negirao uticaj emisije gasova sa efektom staklene bašte na promene klime. I pre osam godina je prekinuo finansijsku podršku industriji obnovljive energije i zelene tranzicije, ukinuvši pritom propise koje je smatrao "ratom protiv uglja, gasa i nafte". 

I zaista danas njegova retorika i odluke liče na prvi mandat, ali  SAD i svet nisu isti kao 2017. godine. Najpre, ceo svet je danas mnogo dalje otišao u razvoju industrije obnovljive energije, pre svega solarnih panela i vetrogeneratora. S druge strane, najveća briga šefova velikih tehnoloških kompanija jeste kako da obezbede što više i što jeftiniju energiju za svoje kompanije, jer veštačka inteligencija srče neopisive količine struje, a ništa manji potrošač nisu ni kriptovalute, kao i data centri, koji su stubovi haj-tek ekonomije budućnosti. 

Prema projekciji Međunarodne agencije za energiju, potrošnja struje data centara, veštačke inteligencije i kriptovaluta mogla bi da bude udvostručena između 2022. i 2026. godine i da iznosi koliko i kompletna potrošnja struje Japana, jedne od četiri najveće privrede na svetu.  Zbog toga ne čudi što su najbogatiji Amerikanci, poput Jeffa Bezosa i Bila Gatesa, uveliko krenuli u investiranje u nuklearne elektrane kako bi za svoje "big tech" korporacije obezbedile iznimno velike količine energije. 

Pritom, hladni rat između SAD, s jedne strane, i Kine uz Rusiju, s druge strane, danas je u prilično poodmakloj fazi pa je i trgovinski rat i oformljavanje dva odvojena ekonomska bloka u znatno oštrijoj fazi u kojoj Trump ne želi da dozvoli da SAD posustanu u toj trci zbog toga što su u skupoj tranziciji na zelenu energiju. 

Istini za volju, Bidenova nedavna zabrana novih naftnih i gasnih bušotina nije ni izbliza smanjila američku proizvodnju fosilnih goriva, već je ona prošle godina bila rekordna. Ipak, činjenica da su najveće američke korporacije, banke i investitori naprasno pred povratak Trumpa u Belu kuću napustile klimatske asocijacije možda najbolje ukazuje ne samo koliko se korporativna Amerika plaši da ne naljuti starog-novog predsednika već i da su SAD jedinstveno spremne da se uzdrže od proklamovanih ekoloških ciljeva ukoliko to smanjuje profite i otežava američku poziciju u hladnom ratu sa Kinom. 

Izlazak iz Pariskog sporazuma (ne)važan 

U razgovoru za Bloomberg Adriju ekološki ekonomista Jonas Sonneschein, iz slovenačke organizacije za održivi razvoj Umanotera, ističe da će se malo toga promeniti izlaskom SAD iz Pariskog sporazuma, jer je to dobrovoljni sporazum. Kako ističe, ako jedna zemlja odluči da učini manje, ne može biti formalno sankcionisana jer čini premalo. 

"To je takođe signal drugim zemljama i samo se nadam da druge zemlje neće slediti ovaj primer. To bi moglo da utiče na prikupljeni novac, jer su se SAD takođe obavezale da plate značajan iznos sredstava za borbu protiv klimatskih promena, što je samo pogoršavajuće", ističe Sonneschein. "Čini se kao da smo u pogrešnom filmu, gledamo sve te požare u Los Anđelesu, a samo nekoliko dana kasnije neko odluči da buši više i napusti Pariski sporazum." 

Anna Moneymaker/Getty Images

 

Sonneschein objašnjava da Trump ovim potezom neće previše uštedeti novca američkih poreskih poreznike, jer se Vašington nije obavezao da pruži mnogo novca za Fond za gubitke i štete, koji bi zapravo trebalo da daje novac zemljama u razvoju za klimatske štete koje već osećaju i koje će još osećati, kao i štete koje su prouzrokovale industrijalizovane zemlje. 

"Od oko 800 miliona evra (tog fonda), SAD su se obavezale da daju 17 miliona evra, što je smešno malo. Zato ovde neće biti posebnih posledica", objašnjava on i dodaje SAD pak već duže plaćaju klimatske fondove za tehnološke projekte i transfer tehnologije, te da se tu sume mere u milijardama. 

"Ako dođe do značajnog smanjenja tih sredstava, to će se osetiti. Međutim, u prošlosti je bilo vrlo teško, bez obzira na to ko je bio predsednik, doći do tih sredstava. Često je taj novac isplaćivan kao razvojna pomoć, a zatim je samo preimenovan u klimatsko finansiranje." 

Očekuje se da Trump, kao u prvom mandatu, ne plaća američku članarinu Ujedinjenim nacijama, konkretno za Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC), koja upravlja i Pariskim sporazumom.  Nakon Trumpove odluke, američki milijarder i bivši gradonačelnik New Yorka Michael Bloomberg, saopštio je da će umesto SAD uplatiti članarinu UNFCCC-u kako bi omogućio njihov rad. On je to učinio i pre sedam godina, kada je platio 4,5 miliona dolara kako bi pokrio tadašnju američku obavezu. 

Investitori odustaju od klimatskih ciljeva 

Da je Trumpovo odustajanje od zelene agende sada drugačije nego u prvom mandatu, svedoči i u međunarodnim medijima slabo primećena vest iz Njujorka. Deset dana pre Trumpove inauguracije, najveći svetska multinacionalna investiciona kompanija Blackrock objavila je da se povlači iz klimatske grupe Net Zero Asset Managers Initiative (NZAMI), koja okuplja investicione menadžere koji su posvećeni cilju klimatski neutralne ekonomije do 2050. godine i ulažu u "zelene" industrije. 

Usledio je šok unutar ove inicijative koju podržavaju Ujedinjene nacije, iako je saopšteno da su "razočarani što vide da se bilo koji investitor povlači, ali da poštuju svaku pojedinačnu odluku koju potpisnici donesu". 

Ovo ipak nije bilo povlačenje bilo koga, već Blackrocka. Osim toga, istovremeno se dogodio sličan šok i u sličnoj klimatskoj grupi unutar bankarskog sektora. Iz Net Zero Banking Alliance se najpre povuklo šest najvećih banaka – Bank of America, Citigroup, Goldman Sachs, Wells Fargo, Morgan Stanley i JP Morgan – ostavivši u grupi samo tri američke banke koje ni približno nemaju takav globalni uticaj kao "velika šestorka". 

Iako su ove banke istakle da ovo napuštanje ne utiče na njihove pojedinačne klimatske ciljeve (klimatski neutralne privrede do 2050. i finansiranje i smanjenje internih emisija štetnih gasova do 2030), taj potez je uticao i da najvećih šest kanadskih banaka izađe iz obe globalne klimatske grupe. 

Samo nekoliko dana nakon izlaska Blackrocka, grupa NZAMI je saopštila da obustavlja sve aktivnosti te da će sprovesti reviziju svog programa, što je pokrenuto pod uticajem, kako su saopštili, "nedavnih događaja u SAD i različitih kako regulatornih, tako i očekivanja klijenata". Kako su istakli, nastojaće da revizija programa osigura da NZAMI "ostane u skladu sa svrhom u novom globalnom kontekstu". 

Bloomberg

 

Strah od Trumpa 

A taj "novi globalni kontekst" je drugi Trupov mandat koji drastično menja globalni politički i ekonomski pejzaž u vezi s klimatskim pitanjima. Štaviše, klimatski aktivisti okupljeni u grupi Reclaim Finance ističu da se povlačenje iz ovakvih grupa i pre zvaničnog Trumpovog povratka u Belu kući odvijalo zbog tog rastućeg republikanskog negativnog raspoloženja prema politici koja se krije pod akronimom ESG, a predstavlja investicioni princip koji kao prioritet stavlja pitanja životne sredine, društvena pitanja i korporativno upravljanje. 

"Oni odustaju od svojih klimatske obaveza očigledno u strahu od kritika dolazeće Trumpove administracije", saopštila je ova grupa klimatskih aktivista nakon povlačenja najvećih banaka, dodajući da "iako nijedna od banaka nije dala jasne razloge za egzodus, američke finansijske institucije su se poslednjih nekoliko godina suočavale sa pretnjama desničarskih političara i stručnjaka, zbog svog članstva u alijansama za neutralnu ekonomiju". 

Konkretno, četiri banke su se našle na udaru državnog tužioca Teksasa zbog navodnog "bojkota industrije nafte i gasa", a tužiočev postupak revizije rada tih banaka je obustavljen čim su ove finansijske kuće saopštile da izlaze iz klimatskih inicijativa. 

Da strah od Trumpa nije samo u oblasti klime, svedoči i to da kako su najveće korporacije, čiji je menadžment bio blizak Demokratskoj stranci, naprasno od Nove godine promenili svoje "vrednosne ciljeve", a njihovi vlasnici i generalni direktori retoriku. Prvi čovek Amazona Jeff Bezos naprasno je postao bliski prijatelj s Elonom Muskom, Bil Gates u intervjuima se oduševljava Trumpom nakon višesatne večere sa njim, Mark Zuckerberg se pojavljuje u popularnom podkastu Joea Rogana i optužuje Bidenovu administraciju da ga je terala da cenzuriše sadržaje na Metinim društvenim mrežama. 

Štaviše, naprasno je plima kompanija, koje predvodi McDonald’s, Meta i Amazon, povukla svoje inicijative o raznolikosti, jednakosti i inkluziji, poznatijom pod akronimom DEI. Nešto što su promovisali kao vrednosno ispravno tretiranje rodnih, etničkih, kulturnih i ostalih različitosti i manjina sada je u prvim danima januara izbrisano iz godišnjih planova aktivnosti i pravilnika američkih korporacija.  

Zbog svega toga, komentatorka madridskog "El Paisa" Cristina Mong se pita da li sada postoji nova tendencija protiv održivost. 

"Pre nekoliko godina nešto je počelo da se menja. Trumpizam i njegovi saveznici videli su ekološke, održive i socijalne kriterijume UN-a (ESG) kao bauk ‘woke’ (probuđene) kulture i pokrenuli kampanju protiv toga. Političari i poslovni lideri označili su ih kao politički instrument kojim upravljaju klimatski fundamentalisti", ističe Mong i dodaje da se može očekivati da će povlačenje Blackrocka biti praćeno sličnim potezima. "Ali investitori koji svoj novac usmeravaju u zelenu ekonomiju čine to zbog atraktivnih prinosa. ... Da li će prestati da ulažu u ove sektore ako nastave da ostvaruju dobre prinose? ... Problem nije toliko retrogresija koja je rezultat trumpizma, već nesigurnost koju on stvara."

Trump velikim korporacijama, kako primećuje komentator varšavskog dnevnog lista "Rzeczpospolita", daje savršeno opravdanje za njihove postupke. 

"U SAD, a verovatno i ne samo tamo, reči i odluke Donalda Trumpa pružiće savršeno objašnjenje za svaku poslovnu odluku za koju bi se još juče smatralo da doprinosi ubrzanom uništenju planete i da bi stoga dovela do velikog korporativnog bojkota. Otuda, u borbi između žrtvovanja za borbu protiv klimatske krize i spasavanja naše planete i učešća u karnevalu profita bez obzira na društvene posledice, vaga se prebacuje u korist karnevala", ističe Cezary Szymanek i dodaje da je to "jasan slučaj ’posle nas, potop’". 

Prilika za Evropu? 

A u posebno nezavidno položaju je Evropska unija, i to ne samo što joj Trump preti carinama, već što će je američko odustajanje od klimatskih ciljeva dovesti u dilemu da li bi i ona trebalo da ih se drži u trenutku kada se suočava sa posrnućem ekonomskog rasta, između ostalog, i zbog previsokih cena energenata usled zelene tranzicije i odustajanja od snabdevanja ruskim gasom. 

Predstavljajući planove Evropske komisije, njena predsednica Ursula von der Leyen istakla da EU ostaje posvećena ciljevima Zelenog dogovora, ali da je potrebna fleksibilnost. 

"Pratićemo ciljeve Evropskog zelenog dogovora, a to su klimatska neutralnost do 2050. i smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. Nikada nismo napravili takvu tranziciju i stoga moramo biti fleksibilni i pragmatični na ovom putu", rekla je ona. 

Prema oceni ekološkog ekonomiste iz Umanotere, američko odustajanje od trke u tranziciji na zelenu industriju "može biti prilika, ako evropske vlade i evropske institucije budu pametne i vide te prilike". 

"U Evropskoj uniji smo jako oklevali u ovoj zelenoj industrijskoj trci. Industrijska politika nije bila previše proaktivna i rekao bih da se bojimo rizika, iako smo tehnološki neutralniji. Ako se pokaže da Trump nije samo retorika i SAD zapravo prestanu da finansiraju zelenu industrijsku transformaciju, ovo je prilika za Evropu", ističe Sonneschein i dodaje da je zabrinut što EU trenutno nije u poziciji ili nije spremna da preduzme hrabre korake prema još agresivnijoj industrijskoj politici kako bi popunila prazninu koju bi SAD mogle ostaviti u budućnosti.  

"Bilo da se radi o obnovljivoj energiji, bilo da se radi o nuklearnoj energiji, u Evropi nemamo ogromne količine jeftine energije koje možda imaju drugi delovi sveta, stoga moramo biti inovativniji. Moramo pronaći druge načine na koje druge industrije mogu stvoriti dodatnu vrednost." 

I dok pojedini geostratezi prognoziraju trend ublažavanja globalnih napora za dekarbonizaciju, i to pod uticajem velikih energetskih potreba "big tech" korporacija, komentator francuskog lista "Les Echos" Alexandre Counis ističe da EU ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo da odustane od svog Zelenog dogovora. 

"Naravno da nije savršeno i daleko je od potpunog. Ali on je pokrenut i igrači u finansijskom svetu jasno podržavaju njegove ciljeve, čak i ako su ponekad kritični prema njegovim odredbama i uslovima. Još bolje: shvatili su da je uprkos ograničenjima koja im zelena ekonomija nameće, ovo pravi pokretač rasta njihovog poslovanja", ističe Counis i dodaje da se SAD sada "oslanjaju na (svoju) kratkovidost, a stvarnost će ih jednog dana sustići". 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar