Energetska kriza zbog rata u Iranu postaje surova stvarnost za Evropu

Za američke saveznike u Evropi, rat u Iranu počeo je kao humanitarna kriza i geopolitički test za vlade koje, razumljivo, ne žele da budu uvučene u haos koji nisu tražile. Sukob se sada pretvara u energetsku krizu koja podseća na rat u Ukrajini 2022. godine, čije je posledice nemoguće izbeći.

Dok malo ko može sa sigurnošću da predvidi trajanje i intenzitet sukoba, a najmanje predsednik SAD Donald Trump, privredni rast Evropske unije (EU) pokazuje silaznu putanju, inflacija raste, a borba za energente se intenzivira. Obećanje EU o jačanju konkurentnosti trenutno ne deluje uverljivo.

Iransko zatvaranje Ormuskog moreuza pokazalo je alarmantne rupe u strateškoj pripravnosti SAD. Međutim, najozbiljnije posledice javljaju se u drugim područjima. Naime, evropske kompanije i potrošači zavise od prirodnog gasa, a 20 odsto svetskih zaliha inače prolazi upravo tim uskim plovnim putem.

Jednako zabrinjavajući bio je prošlonedeljni uzvratni napad Teherana na postrojenje Ras Laffan u Kataru, koji obezbeđuje oko petinu državnih zaliha tečnog prirodnog gasa (LNG). Čelnici EU okreću se Alžiru kako bi obezbedili alternativne izvore i najavljuju pakete podrške potrošačima vredne više milijardi evra. Sve to neodoljivo podseća na ono što se dogodilo s energetskom slikom bloka kada je Rusija napala Ukrajinu pre četiri godine.

Naravno, postoje određene razlike. Cene gasa u Evropi naglo su porasle poslednjih nedelja, ali su i dalje ispod nivoa iz 2022. godine. Evropa ne zavisi toliko od gasa s Bliskog istoka kao što je bila zavisna od ruskog. Velik deo Azije verovatno je u još težoj poziciji. A postoji i implicitna nada da će ovaj rat biti znatno kraći od onog u Ukrajini.

Ipak, evropska ekonomija je slabija nego 2022. godine, a finansije ključnih zemalja poput Francuske su bile krhke čak i pre energetskog šoka u februaru. Prinosi na državne obveznice u EU (kao i u Velikoj Britaniji) naglo rastu u iščekivanju povratka inflacije i povećanja kamatnih stopa.

Evropske zalihe gasa su iscrpljene zbog oštre zime i nedostatka strožih pravila o obaveznim zalihama. Što duže sukob u Iranu bude trajao, to će biti veći račun za skuplji uvoz energenata u Evropu (koji je pre nedelju dana procenjen na šest milijardi evra) pa će očekivanja o inflaciji i kamatnim stopama više snižavati cene imovine i smanjiti potrošnju.

Rezultat toga su izrazito negativno prognoze rasta. Bloombergov alat za praćenje medijalne prognoze rasta evrozone u prvom tromesečju ukazuje na priličan pad. Iako sam od investitora i bankara čuo niz scenarija o tome kako će se ovaj sukob završiti (neki tvrde će se brzo završiti jer će se Trump povući pod pritiskom finansijskih tržišta, dok drugi predviđaju dug i haotičan sukob u koji će se uključiti iranski saveznici), zasad se čini da se može pretpostaviti da će evropska inflacija porasti s oko dva na tri odsto, dok će rast pasti s oko jedan na nula odsto.

U slučaju isporuke iz Katara budu trajno obustavljene, a Evropa zbog izbegavanja rata bude kažnjena uskraćivanjem povlašćenog pristupa američkom gasu, cene i potražnja će morati da se prilagode. "Čak i u vrlo optimističnom scenariju prema kome sukobi prestaju u roku od nekoliko dana, i dalje će doći do dugotrajnog prekida u protoku LNG-ja", tvrdi Phuc-Vinh Nguyen, stručnjak za energetiku u Institutu Jacques Delors u Parizu. "Evropa će se za dostupne zalihe suočiti s ozbiljnom konkurencijom zemalja poput Japana, Južne Koreje i Kine."

Glavno je pitanje kako će reagovati kreatori politika i da li su zaista naučili lekcije iz 2022. godine. Idealno bi bilo da centralne banke i vlade deluju usklađeno: da se suzdrže od agresivnog ciklusa podizanja kamatnih stopa koji bi samo ugušio rast i da se usredsrede na dugoročna ulaganja kako bi se EU odviknula od fosilnih goriva. "Svaki fiskalni odgovor na naglu promenu cena energenata trebalo bi da bude privremen, ciljan i prilagođen", izjavila je prošle nedelje predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde.

Stvari bi mogle da se odigraju drugačije. Investitori ove godine očekuju višestruka povećanja kamatnih stopa budući da su centralne banke zabrinute za svoju nezavisnost i nipošto ne žele da ponove grešku odbacivanja inflacije nakon  kovida kao prolazne pojave. Istovremeno, političarima bi moglo biti teško da odole preterivanju s fiskalnom pomoći za račune za energiju, s obzirom na to da strahuju da bi porast životnih troškova mogao da gurne birače u naručje populista.

                      

Tržišta izgubljena između rata i pregovora Cena nafte raste, prinosi na američke obveznice rastu, dok vrednost globalnih akcija pada kako optimizam oko deeskalacije sukoba na Bliskom istoku bledi. Stanje na tržištima analizirala je Ana Rathbun, osnivač i izvršni direktor Grenadilla Advisoryja. Iako su akcije juče završile dan u plusu, nisu uspele da zadrže početni rast nakon objave Donalda Trumpa na društvenim mrežama. Rathbun ističe da je tržište tada dobilo svojevrsni predah, nakon što je ultimatum od 48 sati odložen za pet dana. "Međutim, tržišta su trenutno veoma zbunjena porukama koje dolaze sa obe strane. Postoje kontradiktorne poruke između Sjedinjenih Država i Irana, a pritom se ne slažu ni oko toga šta se zapravo dešava na terenu. Problem je i u tome što pojam 'produktivnih pregovora' ostaje otvoren za različita tumačenja. Kada investitori dobijaju nejasne i dvosmislene poruke, svako trguje prema sopstvenom tumačenju, što dodatno povećava neizvesnost. Zato se tržišta trenutno kreću iz dana u dan, bez jasnog pravca." Rathbun dodaje da će za kratkoročne investitore kretanja cena u velikoj meri zavisiti od situacije u Ormuskom moreuzu, što znači da će volatilnost ostati visoka dok se konflikt ne razreši. "Za dugoročne investitore, sa horizontom od nekoliko godina, trenutna situacija može predstavljati priliku za kupovinu akcija, bilo kroz rebalans portfolija ili ulaganje slobodnog kapitala. Dugoročno gledano, ovaj konflikt mora dobiti epilog, jer bi njegovo produžavanje vodilo globalnoj recesiji. Kada dođe do rešenja, tržišta akcija mogu se oporaviti veoma brzo." Takođe naglašava da je Ormuz, pre svega, transportni problem - nafta postoji, ali ne može da stigne do tržišta. "Čim brodovi ponovo steknu sigurnost da mogu bezbedno da prolaze, cene nafte bi mogle relativno brzo da padnu. Drugi, ozbiljniji rizik odnosi se na uništavanje proizvodne infrastrukture. Ukoliko dođe do oštećenja kapaciteta za proizvodnju, to direktno ograničava globalnu ponudu i može dugoročnije podići cene. Zato je ključno da proizvodnja ne bude trajno ugrožena. Otvaranje Ormuskog moreuza rešava logistiku, ali očuvanje infrastrukture određuje koliko će nafte uopšte biti dostupno na tržištu", zaključuje Rathbun.

  

Dugoročno gledano, teško je videti kraj evropske izloženosti posledicama američkih vojnih avantura bez odlučnog kretanja prema energetskoj nezavisnosti. To je "jedini put do sigurnosti", kako je prošle nedelje rekao predsednik Evropskog saveta Antonio Costa. Prelazak na obnovljive izvore i nuklearnu energiju, po ugledu na Španiju i Francusku, nameće se kao logičan izlaz iz zavisnosti od fosilnih goriva. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen tvrdi da je evropsko odustajanje od nuklearne energije bila "strateška greška". Njena domovina Nemačka je po tom pitanju napravila najveći propust.

Ipak, sve to zahteva vođstvo, hrabrost, vreme i novac. Jedna stvar koja uliva nadu je rast popularnosti političara koji su odbacili Trumpove uobičajene taktike zastrašivanja i odbili da se pridruže njegovom ratu. Svestan toga koliko su energetika i bezbednost povezane, francuski predsednik Emmanuel Macron zalaže se za izgradnju koalicije za  obezbeđivanje Ormuskog moreuza nakon što se postigne primirje. Međutim, taj plan se na kraju i dalje oslanja na nepouzdanog američkog saveznika.

S druge strane, čini se da je Kina u dobroj poziciji zahvaljujući svojim velikim energetskim rezervama i prednosti u obnovljivim izvorima energije. Brisel čak mora paziti da ne zameeni jednu energetsku zavisnost drugom dok se okreće zelenim tehnologijama kojima dominira Peking. Više od svih ostalih manjkavosti, Evropu danas najviše koči to što ne uspeva da pronađe sopstveni put.

 

(Tekst dopunjen komentarima Ane Rathbun.)