Američka radna snaga koja nestaje

Širom Amerike, kompanije i zajednice koje su počele da se oslanjaju na novopristigle imigrante kako bi njihovi poslovni modeli mogli da funkcionišu, očekuje hladan tuš: predsednik SAD Donald Trump namerava da zaustavi taj dotok radne snage. 

Migrantska radna snaga, koja je doprinela u velikoj meri otvaranju novih radnih mesta u SAD od 2020. godine, sada se našla na udaru iz dva pravca: Trump nastoji da ukine pravnu zaštitu i radne dozvole koje idu uz to, stotinama hiljada ljudi koji su već u SAD, dok je pooštrena kontrola granice praktično zaustavila priliv novih migranata. 

Na udaru je pre svega više od 800.000 ljudi, uglavnom s Kube, Haitija, iz Nikaragve i Venecuele, kojima je Bidenova administracija dozvolila ulazak u SAD ili im je dala priliku da ostanu iz humanitarnih razloga i dodelila privremene radne dozvole. Federalni sudovi su zasad blokirali pokušaje da se te zaštite ukinu, ali je Trump jasno predočio svoje namere. U međuvremenu, na južnoj granici, pripadnici granične policije su uhapsili u martu oko 7.000 osoba koje su ilegalno prešle granicu, što je do sada najniži priliv, bar od šezdesetih godina prošlog veka. (Poređenja radi, broj prelazaka bez dokumenata tokom mandata Joea Bidena u proseku je iznosio skoro dva miliona godišnje. Veliki broj tih ljudi uspeo je takođe da dobije privremenu dozvolu za boravak i rad.) 

Kada se sve to sabere, postaje jasno da je zemlja u sve većem riziku da ostane bez ključnog dela radne snage kojim se popunjavaju određena radna mesta i koji ima važnu ulogu u industrijama koje se bore sa nedostatkom radnika. To je dovoljan razlog da se zabrinu preduzeća u svim granama privrede, pri čemu su građevinarstvo, poljoprivreda, industrija mesa i prerade hrane posebno ugroženi. Imigracija je pomogla da se obuzda pritisak na plate u vreme visoke inflacije u SAD, a bez nje bi zaposlenost stagnirala. 

"Ne radi se samo o deportacijama već i o ukidanju statusa", kaže Daniel Costa, rukovodilac istraživanja u oblasti imigracije u Institutu za ekonomsku politiku, levičarski orijentisanom neprofitnom tink-tenk centru. Nelegalni migranti, uključujući one s privremenim radnim dozvolama, čine skoro šest odsto radne snage u SAD, navodi on. "Mnogi poslodavci izgubiće svoje sadašnje radnike i uspaničiće se jer neće znati šta da rade."

Svi na udaru Trumpove represivne politike

Ta pretnja posebno je akutna u mestima gde se lokalne privrede približavaju granici pune zaposlenosti, što otežava zapošljavanje. U Nebraski, na primer, ima oko 50.000 slobodnih radnih mesta, dok je oko 32.000 stanovnika trenutno nezaposleno, a broj domaćeg stanovništva uglavnom stagnira.

"Mi smo u epicentru ovih problema", kaže Bryan Slone, odlazeći izvršni direktor Privredne komore Nebraske. "Naše stope nezaposlenosti su jedne od najnižih u zemlji. Nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli da popune ta radna mesta."

Mnoge od tih pozicija popunili su nedavno pristigli radnici sa dozvolom za rad na osnovu privremene dozvole ulaska dodeljene iz humanitarnih razloga ili na osnovu statusa privremene zaštite (TPS); oba programa sada su direktno na udaru Trumpove represivne politike. Njegova administracija tvrdi da su ove zaštite, koje su prvobitno bile zamišljene kao kratkoročna pomoć za ljude koji beže od prirodnih katastrofa i oružanih sukoba u svojim zemljama, postale način da se u SAD ostane neograničeno. 

U jednom velikom proizvodnom pogonu u Nebraski, takve vrste zaštite uživa gotovo 30 odsto radne snage koja broji više hiljade radnika, rekao je upravnik fabrike koji nije želeo da bude imenovan kako ne bi privukao pažnju imigracionih vlasti. Fabrici trenutno ne nedostaje radnika, ali bi gubitak radnika sa statusom zaštite bio katastrofalan. "Bez tih ljudi bili bismo u ozbiljnom problemu", kaže on. 

Slična dinamika postoji i u drugim zajednicama širom zemlje. U Springfildu, u saveznoj državi Ohajo, čak 15.000 Haićana, od kojih mnogi sada imaju status privremene zaštite, došlo je u to područje tokom proteklih nekoliko godina, pomogavši da se popune radna mesta u proizvodnji i logistici. Međutim, ta zajednica je postala predmet žestokih rasprava nakon što su Trump i drugi proširili lažne tvrdnje da migranti jedu lokalne kućne ljubimce, što je doprinelo da pitanje imigracije još više dođe do izražaja kao vodeća tema u predizbornoj kampanji prošle godine. 

Plan za otvaranje više legalnih puteva za radnu imigraciju

Trump je do sada više slao poruke nego što je sprovodio obimne akcije na ovom planu. Tokom proteklih meseci, zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost su objavili niz profesionalno produciranih video-snimaka koji prikazuju spektakularne racije i deportacije navodnih članova bandi u zatvore u Centralnoj Americi. Ipak, ukupan broj deportacija je relativno skroman u poređenju sa ranijim periodima (oko 65.000 u prvih 100 dana Trumpovog mandata), i daleko se sporije odvija nego što bi trebalo da bi se ostvario cilj administracije da u ovoj godini bude deportovano milion ili više ljudi. Uticaj na tržište rada zasada je ograničen i pogađa samo specifičan deo radnika koji nemaju dokumenta. 

Ova situacija bi uskoro mogla da se promeni. Trump je predložio da se  budžet Ministarstva za unutrašnju bezbednost poveća na 107 milijardi dolara u 2026. godini, što je 65 odsto više nego sada. Taj novac  sredbi omogućiola  njegovoj administraciji, ako ih Kongres odobri, da brzo poveća kapacitete. Trump je svoj pristup imigraciji predstavio kao pitanje obnove javne bezbednosti, zaštite radnih mesta i stavljanja Amerikanaca na prvo mesto. Obezbeđivanje granice je, kako tvrdi njegova administracija, opšteprihvaćen cilj, cilj oko koga se većina slaže bez obzira na političko opredeljenje, a ovo pitanje je i pomoglo Trumpu da pobedi. 

Bloomberg

 

Predsednik je nagovestio, ali bez konkretnih detalja, planove administracije da otvori više legalnih puteva za radnu imigraciju. U aprilu je izneo ideju o uspostavljanju programa koji bi omogućio radnicima bez dokumenata u sektorima poljoprivrede i ugostiteljstva da privremeno napuste SAD i potom se legalno vrate. 

Pojedine kompanije pokušavaju da pronađu put kroz zahtevni i neizvesni proces dobijanja viza kako bi zadržale svoje radnike. Laura Bloniarz, advokat za pitanja imigracije iz Santa Monike, u Kaliforniji, kaže da je primetila da raste broj firmi koje razmatraju mogućnost da sponzorišu sadašnje zaposlene čiji je status zaštite iz humanitarnih razloga ugrožen, tako što bi podneli zahteve za radne vize sa oznakom H-1B koje su inače namenjene visokokvalifikovanim stranim radnicima. Bloniarz navodi da su kompanije koje zastupa ove godine imale dosta sreće, s obzirom na to da je 40 odsto prijava za H-1B vize koje su podneli izvučeno da uđe u proceduru i za koje se nadaju da će na kraju biti odobrene. (H-1B vize se obično izdaju na tri godine, uz mogućnost produženja do najviše šest godina; pošto je broj viza ograničen na oko 85.000 godišnje, a zahteva je obično više, koristi se lutrija za nasumičan odabir kandidata koji će imati pravo da nastave proces dobijanja vize, prim. prev.).

Kako će se Trumpova politika odraziti na ekonomiju?

Među njima su i dve osobe sa podnetim zahtevima za azil. Oni koji traže azil obično mogu da podnesu zahtev za radnu dozvolu oko šest meseci nakon što formalno predaju svoj zahtev za azil. Proces dobijanja vize, iako sa slabim izgledima za uspeh, i dalje je znatno brži od višegodišnjeg čekanja na rešavanje slučajeva u preopterećenim imigracionim sudovima u SAD (u okviru pravosudnog sistema SAD postoje posebni sudovi pred kojima se vode postupci u vezi sa imigracijom, prim. prev.). Na lutriji za H-1B bude izabran jedan od četiri zahteva, dok je broj nerešenih predmeta pred federalnim imigracionim sudovima porastao na skoro četiri miliona, a na odluke se često čeka godinama. 

Dok su migrantski radnici i firme koje ih zapošljavaju, trenutno na udaru Trumpove politike, ne treba izgubiti iz vida moguće dugoročne posledice po ekonomiju. Kosta, iz Instituta za ekonomsku politiku, ukazuje na to da bi se radna snaga u SAD svela na nivo od pre 30 godina bez novih doseljenika, što znači i manju populaciju i slabiju ekonomiju. "Nema ekonomskog rasta bez imigranata", kaže on. "To je prosto realnost."

Poslovni krugovi uglavnom podržavaju to stanovište, tvrdeći da legalna imigracija može pomoći u ublažavanju problema sa nedostatkom radne snage i pritiska na plate (nedostatak radne snage može dovesti poslodavce u situaciju da moraju da povećaju plate da bi pronašli ili zadržali radnike, prim. prev.). Sindikalne organizacije protive se predlogu o masovnim deportacijama i ukidanju statusa zaštite za migrantske radnike, dok istovremeno traže reforme, uključujući programe za privremene strane radnike, za koje tvrde da su podložni eksploataciji i da mogu oboriti plate. "Atmosfera straha čini naša radna mesta i zajednice manje bezbednim", saopštila je u decembru Američka federacija rada i Kongres industrijskih organizacija (AFL-CIO, najveća konfederacija sindikata u SAD, prim. prev.). 

U Federalnim rezervama (Fed), američkoj centralnoj banci, kreatori monetarne politike pokušavaju da sagledaju posledice po tržište rada. "Jedan od faktora snažnog ekonomskog rasta poslednjih godina bio je upravo visok priliv imigranata", rekao je predsedavajući Feda Jerome Powell u aprilu. Taj priliv je opao u poslednjim mesecima Bidenove administracije. Međutim, nedavno usporavanje imigracije poklopilo se sa smanjenjem potražnje za radnicima, što je zasad pomoglo da stopa nezaposlenosti bude stabilna, rekao je Powell. 

Naravno, zvaničnike američke centralne banke, kao i firme i domaćinstva širom zemlje, ne drži u neizvesnosti samo promena stava Vašingtona prema imigraciji pod Trumpom. Tu su i stalne nedoumice u vezi sa carinama i trgovinom, kao i pitanja oko toga kada će porezi biti smanjeni i kada će se primeniti druge obećane mere, poput deregulacije. Ipak, postoji ključna razlika između tih nepoznanica i imigracije, kaže Derek Tang, suosnivač i ekonomista u firmi za praćenje monetarnih politika i makroekonomskih pokazatelja LHMeyer/Monetary Policy Analytics.

Mnoge od tih politika se baziraju na očekivanjima, pri čemu ekonomski akteri prilagođavaju svoje ponašanje u skladu s tim kako bi se stvari mogle odvijati u budućnosti. "Efekat imigracije je mnogo konkretniji", kaže Tang. "Ovde imate posla sa opipljivim posledicama, odnosno da li će ljudima biti dozvoljeno da ostanu u ovoj zemlji."

- Tekst napisan u saradnji sa Joshom Eidelsonom. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar