Olimpijske igre delimično krive za pojavu sportskog događaja na kome je doping dozvoljen

Doping uništava telo, um i reputaciju sportista. Ipak, grupa investitora, uključujući biznismena i milijardera Petera Thiela i Donalda Trumpa Jr, vidi poslovnu priliku. Nedavno su najavili da će se prvo izdanje Unapređenih igara (engl. Enhanced Games) održati u Las Vegasu u maju naredne godine. Reč je o svojevrsnim olimpijskim igrama sa dopingom na kojima je sportistima dozvoljeno, čak i poželjno, da uzimaju sredstva za poboljšanje performansi. 

To je izopačen koncept, ali to nije sprečilo četvoro olimpijaca da se već prijave. Verovatno će im se pridružiti i drugi sportisti, privučeni milionima dolara u nagradama i honorarima za učešće. 

Prave Olimpijske igre nemaju nikakve veze s ovim, ali ovaj najpopularniji sportski događaj na svetu nije sasvim bez krivice. Njegov poslovni model u okviru koga su sportisti plaćeni malo, ako uopšte dobiju nešto, otvara prostor za pojavu nečeg tako uvrnutog kao što je sportski događaj koji podstiče doping. 

Razmislite o dilemi s kojom se suočava Kristian Golomeev, uspešni 31-godišnji plivač koji je četiri puta uzastopno učestvovao kao predstavnik Grčke na Letnjim olimpijskim igrama, uključujući prošlogodišnje Igre u Parizu. Kako je i sam priznao, to nije bio baš finansijski unosan način života. Grčka vlada je, na primer, 2016. godine nekima od svojih najboljih olimpijaca dodeljivala mesečne stipendije manje od 1.000 dolara. Sada, kao i tada, osvajači medalja dobijaju izdašne bonuse, ali Golomeev, kao i većina učesnika Olimpijskih igara, nikada nije osvojio nijednu. 

Tu na scenu stupaju Unapređene igre. U pokušaju da izazovu interesovanje za događaj, organizatori su prošle godine ponudili nagradu od milion dolara za obaranje muškog rekorda u plivanju slobodnim stilom na 100 metara. Golomeev se prijavio, "napumpao se" i u februaru, naravno, "oborio" rekord, što je izraz koji treba shvatiti sasvim uslovno kada je u pitanju upotreba steroida. Krajem maja, prilikom najavljivanja Unapređenih igara, nije pokazivao kajanje kada je rekao novinarima: "U jednoj uspešnoj godini na Unapređenim igrama mogu da zaradim više nego tokom 10 običnih karijera". 

Depositphotos

 

To je tužan pogleda na trenutno stanje olimpijskih sportova kao što je plivanje. Uostalom, nije da Međunarodni olimpijski komitet (MOK) oskudeva. Unosni ugovori o pravima na prenos i sponzorstva omogućili su organizaciji da zaradi 7,6 milijardi dolara između 2021. i 2024. godine. Šta se dešava s tim novcem? MOK kaže da se 90 odsto raspodeljuje organizacijama unutar olimpijskog pokreta, od nacionalnih olimpijskih komiteta do gradova domaćina. 

Nažalost, većina tog novca ne stiže do takmičara. Umesto toga, troši se na stvari poput objekata za treniranje, stadiona u gradovima zemlje domaćina i plate rukovodilaca. Prema izveštaju organizacije za prava sportista Global Athlete iz 2020. godine, između 2013. i 2016. samo 4,1 odsto sredstava MOK-a i nacionalnih olimpijskih komiteta otišlo je takmičarima. 

Čini se da se situacija nije popravila u protekloj deceniji. Prošle godine, izveštaj čiju je izradu naložio američki Kongres, pokazao je da oko 26 odsto američkih sportista koji učestvuju u pripremama i izboru za olimpijske i paraolimpijske igre zarađuje manje od 15.000 dolara godišnje. Sportisti u zemljama u razvoju često su u još goroj situaciji. U Keniji, na primer, neki sportisti koji su se pripremali za Olimpijske igre 2024. dobijali su dnevnice od oko 7,50 dolara. Bonusi za osvojene medalje mogu donekle da poprave finansijsko stanje. Kenija je za zlatnu medalju na igrama 2024. nagrađivala sportiste sa oko 23.000 dolara; u SAD je zlatna medalja donosila osvajaču 37.500 dolara. 

To jeste lepa suma, ali kada je sportista raspodeli na četiri godine (ili više) i uzme u obzir intenzivne, često i celodnevne treninge, deluje mnogo manje impresivno. Američki olimpijci, na primer, navode da u proseku troše 21.700 dolara godišnje samo na kotizacije za takmičenja i članarine. 

Takva struktura nadoknada i troškova nije rezultat slučajnosti ili previda. Savremene olimpijske igre pokrenuo je jedan evropski aristokrata koji je očekivao da se sportisti takmiče zbog zadovoljstva koje pruža sport, a ne zbog novca. Taj stav se tvrdoglavo održao čak i kada su se igre pretvorile u  platformu za oglašavanje najvećih svetskih brendova, vrednu više milijardi dolara. 

MOK je, na primer, prošle godine, burno reagovao kada je Svetska atletika, organizacija za atletske sportove (nekadašnja Međunarodna atletska federacija (IAAF), koja je 2019. zvanično promenila ime u World Athletics, prim. prev.) najavila da planira da plati po 50.000 dolara osvajačima zlatnih medalja u atletskim disciplinama. Iz perspektive MOK-a, takve naknade samo dodatno produbljuju jaz između više i manje privilegovanih zemalja i takmičara. To odsustvo sluha pokazuje koliko Olimpijske igre nisu u dodiru, i možda ambivalentne u tom pogledu, sa stvarnim životom sportista koji im donose prihode. 

Unapređene igre su stvorene da iskoriste taj propust. "Jedan od naših osnovnih principa jeste da želimo da naše sportiste učinimo što bogatijim", objasnio je Aron D’Souza, predsednik tog sportskog događaja, u intervjuu za časopis "Men’s Health" u maju. 

Biće dovoljno prilika za to u Las Vegasu. Unapređene igre planiraju da organizuju takmičenja u tri kategorije: plivanje, atletika i dizanje tegova. Svaki događaj imaće nagradni fond od 500.000 dolara, pri čemu pobednik dobija 250.000 dolara. Pored toga, svi takmičari dobiće honorar za učešće i mogu osvojiti bonuse za navodno obaranje svetskih rekorda (kao što je to učinio Golomeev). 

To je potencijalno mnogo novca, mada verovatno neće biti dovoljno za najbolje svetske olimpijce - one koji bi mogli da osvoje olimpijsko zlato. Oni bi time izgubili ugled i šanse da sklope sponzorske ugovore. 

Međutim, Unapređenim igrama takvi takmičari nisu ni potrebni. Uostalom, stvar je upravo u tome da se neko ko ne može da pobedi u trci ili postavi rekord, pretvori u sportistu koji to može. Mnogi koji nikada neće stupiti na podijum za medalje biće pogodni za tu ulogu. 

Ovo je tragičan ishod za svakoga kome je stalo do integriteta sporta. I neće biti jedini takav slučaj. Sve dok Olimpijske igre i druga elitna sportska takmičenja drže do zastarelih shvatanja o novčanim nagradama, postojaće prostor za eksploataciju. S vremenom će svaki takav slučaj samo dodatno potkopati poverenje javnosti u pravičnost takmičenja. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar