Jedrilicom od Grčke do Kipra - kako izgleda ruta kad ne juriš vreme

Plovidba jedrilicom od Grčke do Kipra može da zvuči kao izazov rezervisan za iskusne moreplovce, ali uz profesionalnog skipera i dobru organizaciju, ovo putovanje lako postaje spoj avanture, odmora i rada na daljinu. Tako smo nas dve, bez preciznog datuma povratka, ali sa računarima i stabilnim internetom, za 30 dana prešle 610 nautičkih milja i obišle 10 mediteranskih ostrva.  

Okvirni plan je postojao - da na putu do Limasola obiđemo nekoliko destinacija van glavnih turističkih pravaca koje smo dugo priželjkivale - ali i da se ne držimo slepo zacrtanog puta. To je, možda, bila i najbolja odluka koju smo donele. Jer, kada su vetar i raspoloženje ti koji kroje rutu, najbolji plan je onaj koji se lako menja.  

Ostrvo Kastelorizo, najbliže je turskoj obali. Na njemu se snimao italijanski film "Mediteraneo", dobitnik Oskara za najbolji strani film 1992. godine. Foto: Tamara Kostić

 

Priprema i polazak 

Na put smo krenule sredinom septembra, kada gužve jenjavaju, ali je vreme i dalje lepo i stabilno. Polazna tačka bila je marina u Lavriju, udaljena od Atine 60 kilometara ka jugu, sa direktnim izlazom na Egejsko more i dobro opremljena svim neophodnim za pripremu dugog putovanja: tu su prodavnice opreme, mini-marketi, uslužni servisi, a služi i kao odlična čarter baza. Cena najma jedrilice dužine 49 fita (14,9 metara) sa tri kabine, dva kupatila i salonom, a na kakvoj smo mi plovile, kreće se od 2.500 do 4.000 evra nedeljno, u zavisnosti od sezone, godine proizvodnje i dodatne opreme. 

Za angažovanje profesionalnog skipera treba izdvojiti oko 150 evra dnevno, uključujući obroke i zasebnu kabinu. Skipere je moguće pronaći putem specijalizovanih platformi kao što su Crewbay i Find a Crew, ali preporuke su dragocene - naročito ako vam je važno da poznaje lokalne marine, skrivene uvale, grčki jezik i ritam ostrva.   

Promenljiv vetar, fleksibilna ruta 

Naša ruta krenula je ka ostrvu Kea, dovoljno udaljenom od kopna da pruži osećaj polaska, a dovoljno blizu za postepeno i glatko prilagođavanje ritmu mora. Kitnos, malo ali šarmantno ostrvo, dočekalo nas je sa najlepšim zalaskom sunca, ali i severnim vetrom. Tako je prvobitni plan da plovimo ka Serifosu i Sifnosu, pa dalje do Milosa i Folegandrosa, postao neizvestan, te smo kurs korigovale ka Sirosu i otvorile vrata jednog potpuno drugačijeg pejzaža. Ovakva improvizacija u plovidbi nije izuzetak jer Egej zna da bude nepredvidiv, posebno u letnjim mesecima kada duva meltemi. 

Jedna od brojnih uvala na ostrvu Simi, nadomak Rodosa. Idelano za obilazak van sezone, jer je zbog blizine Rodosa i izletničkih brodova iz Turske pod pritiskom u jeku sezone. Foto: Tamara Kostić

 

Na Sirosu smo provele nekoliko dana, usidrene u dobro zaštićenoj uvali i marini Foinikas. Ovo ostrvo nije često u turističkim brošurama, ali njegovo bogato kulturno nasleđe, prirodne lepote i raznolike plaže čine ga jednom od najbolje čuvanih tajni Grčke. Ermupoli, administrativni i pomorski centar Kiklada, živopisna je prestonica neoklasične arhitekture. Dovoljno je da prošetate popločanim ulicama između elegantnih građevina i završite u taverni sa tek nekoliko stolova tik uz more - i već ste osvojeni šarmom ovog grada. 

Kako izgleda rad sa jedrilice 

Dok smo se kretale između uvala i ostrva, uspevale smo da pratimo poslovne obaveze, prisustvujemo onlajn sastancima, radimo i, što je najvažnije, zadržimo ritam koji nije iscrpljujući. Na našoj jedrilici „Le Momon” imale smo sve što nam je bilo neophodno: dobar vaj-faj zahvaljujući ruteru i lokalnoj SIM kartici (27 evra za mesec dana neograničenog interneta), kao i dovoljno tišine za fokus. Odraditi "zoom call" sa palube, pa uskočiti u more, pokazalo se kao neočekivano dobra kombinacija. Zato i ne čudi što ovakav način putovanja, koji kombinuje slobodu i jednostavnost, postaje sve popularniji među digitalnim nomadima, ali i savremeni odgovor na "burnout". Za mnoge, ovo je i nova definicija luksuza: biti tamo gde želiš, a raditi ono što voliš - sa signalom, ali bez stresa. 

Ermoupoli, prestonica ostrva Siros, koja je ujedno i administrativni centar Kiklada. Iako prelepo i blizu Atine, nije često u turističkim ponudama, pa se može reći da je retki dragulj te grupe ostrva. Foto: Tamara Kostić

 

Dobri vezovi, manje ljudi, niže cene 

Ruta nas je dalje vodila na Amorgos, ostrvo gde se nebo spušta nisko i gde su mirisi začinskog bilja intenzivniji, dok more ima onu nestvarnu nijansu plave koja vam zauvek ostane u pamćenju. Baš takvo i nimalo slučajno, bilo je idealna scenografija za kultni film Luka Bessona "Veliko plavetnilo" (engl. The Big blue). Astipalea - u obliku leptira i pomalo geografski izolovana -  donela je drugačiji ritam i šarm netaknute Grčke. Uspon ka staroj hori, sa vetrenjačama na vidiku i belim kućama koje se terasasto spuštaju ka moru, bio je kao povratak u neko sporije, tiše vreme. Ovde smo otkrile i sjajnu lokalnu kuhinju - jednostavne tanjire punih ukusa, sveže ulovljenu ribu i tradicionalne dezerte. Bilo je to mesto gde se jede polako, uživa dugo i ćuti sa osmehom. 

Krajem septembra i početkom oktobra, ostrva Kiklada i Dodekaneza funkcionišu sporije i intimnije, a u marinama nema gužve. Grčka logistika jeste jednostavna, ali na nekim mestima slabije organizovana od Hrvatske, pa ne treba računati na sve što ste navikli. Nećete svuda naći organizovane marine - često su to samo vezovi na molu sa osnovnim sadržajem, ali uz puno lokalnog šarma, gde plaćate samo utrošenu struju i vodu. Inače, cene se kreću od simboličnih 20 do 30 evra, pa do 130 evra u većim marinama i u visokoj sezoni. Uštede su moguće ako se koristi sidrenje van marina, što često i jeste najlepša opcija - plivanje direktno s broda, mir i večera pod zvezdama. Cena goriva zavisi od toga koliko se prelazi, kada se i koliko jedri, ali je obično jedan rezervoar (300 evra) dovoljan za nedelju dana. Naši glavni troškovi išli su ka dobroj hrani u lokalnim tavernama i restoranima, kvalitetnim vezovima i logistici i nijednog trenutka nismo zažalile. 

Najlepši su zalasci sa jedrilice. Foto: Tamara Kostić

 

Kvarovi se dešavaju, a lako i rešavaju 

Kalimnos, nekada poznat po lovcima sunđera, a danas raj za penjače, bio je naša sledeća stanica, pa Halki i Simi, biseri Dodekaneza, te Rodos, gde nas je dočekala nova, savremena marina sa odličnom infrastrukturom i restoranima u neposrednoj blizini. Na svakom grčkom ostrvu moguće je iznajmiti motor ili auto, ali tokom visoke sezone broj vozila zna da bude ograničen, te je rezervacija preporučljiva. Cena skutera kreće se oko 25 evra po danu, a auta oko 40 do 50 evra u zavisnosti od ostrva, broja dana ali i veštine pregovaranja.  

Kao navigacioni i kulturni vodič koristile smo knjigu "Greek Waters Pilot" - Roda i Lucinde Heikell (izdavač Imray), nezaobilazno štivo čije su mape, opisi i praktični saveti korisni do poslednjeg detalja. Ažuran i sa korisnim informacijama je i sajt Navily. Uz to, aplikacije kao što su Windy i Wind finder pružaju precizne dnevne vremenske prognoze i sigurnost u planiranju. 

Bezbednost na brodu se podrazumeva, a jedrilica je opremljena svim neophodnim u slučaju nezgoda poput radio-stanice, pojaseva za spasavanje, baklji… Kvarovi su retki, ali mogući. U marinama i lukama uvek možete da dobijete informacije o lokalnim serviserima, kao i prodavnicama opreme i rezervnih delova. Većina problema rešava se brzo i efikasno, ali van sezone može da potraje dok majstori dođu. 

Poslednja grčka stanica pred otvoreno more 

Plovidba od Rodosa do Kasteloriza na krajnjem jugoistoku Grčke traje nešto više od osam sati. Ovo autentično ostrvo šarenih fasada i nalik filmskom setu, udaljeno je tek nekoliko kilometara od turske obale, a ujedno je i mesto izlaska iz šengenske zone te obavezna stanica za sve koji nastavljaju ka Kipru, Turskoj ili Libanu. Mali ali funkcionalan mol nudi nekoliko vezova, opuštenu atmosferu i iznenađujuće dobre restorane pune turista čak i van sezone. Na ostrvu se završavaju i carinske formalnosti - pasoška kontrola i papirologija - uz susret sa pomalo arhaičnim administrativnim ritmom koji vas još više uvodi u logiku mora. 

Foto: Tamara Kostić

 

Plovidba od skoro 30 sati do Limasola, bez stajanja, kroz noć i dobar deo sledećeg dana, bila je kruna ove rute - duga, mirna i dovoljno tiha da sabiramo utiske. Vetar je bio povoljan, more mirno, a smene dežurstva na palubi precizno ugovorene. Pristajanje u Limasol donosi kontrast: moderna marina, staklo i beton, ali i efikasna prijava za šta su potrebni pasoši i dokumentacija plovila. Ceo proces traje oko sat vremena, uz prijatnu, ali formalnu kontrolu. 

Za koga je ova ruta

Ako ste već jedrili Jadranom, grčkim Sporadima ili jonskim ostrvima, ruta do Kipra nameće se kao logičan i uzbudljiv sledeći korak: povezuje ostrva do kojih trajekti retko dolaze, otkriva autentičnu lokalnu kulturu kao i skrivene uvale u kojima često ostajete jedina jedrilica na horizontu. Istovremeno, uključuje i duže prelaske koje testiraju snalažljivost, koncentraciju i sposobnost prilagođavanja. Ovo nije klasičan odmor sa pet zvezdica, ali njegova istinska vrednost leži u osećaju slobode i danima bez žurbe i stresa. Za poslovne ljude naviknute da planiraju svaki minut, ovo može da bude iskustvo koje menja perspektivu, ali i redak poziv na prepuštanje - vetru, talasima i trenutku. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar