Život na Siciliji - dolce vita ili vita amara?

Najveće ostrvo na Mediteranu okruženo je, logično, vodom, ali gorući problem je upravo nestašica vode.  

Najveći aktivni vulkan u Evropi, sedam Uneskovih lokaliteta, "Kum" i Koza Nostra. Spisak autentičnih sicilijanskih karakteristika se proteže unedogled. Jednom prilikom je Gabriel García Márquez rekao da je odlazak na Siciliju bolji od odlaska na Mesec. Iako nikad nisam bila na Mesecu, ipak bih uvek odabrala Siciliju. 

U avgustu prošle godine je Mike Lynch - poznat kao britanski Bill Gates - stradao kada je u snažnoj oluji potopljena luksuzna jahta u blizini obale Sicilije. Malo pre toga, krajem jula, superjahte i helikopteri tradicionalno preplave jugozapad ostrva: Google tamo pravi svoj tajni "kamp" za bogate i poznate (ili, bolje rečeno, superbogate i superpoznate) kao što su princ Harry, Naomi Campbell, Harry Styles i Bradley Cooper. 

Ako ste gledali drugu sezonu serije "The White Lotus" koja je snimana u hotelu grupacije Four Seasons, koji se zove "San Domenico Palace", shvatate koliko Sicilija može da bude luksuzna. Pogled na Jonsko more i Etnu, antički amfiteatar, ali i sam hotel koji je u prošlosti bio manastir, popeli su cenu od 3.000 do 10.000 evra po noći. Ako to nije dovoljno da dokaže koliko je hotel ekskluzivan, možda će biti činjenica da su Audrey Hepburn, Elizabeth Taylor, Oscar Wilde i Sophia Loren odsedali tamo. 

I kako je serija "The White Lotus" učinila Siciliju još popularnijom 2022. godine, a posebno Taorminu i barokni gradić Noto, to se nadovezalo na popularnost koju Sicilija uživa odavno. Proslavio ju je film "Kum", čiji je deo sniman u selima Savoka nadomak Taormine i Korleone blizu Palerma, ali i vrlo popularne italijanske serije "Inspector Montalbano". 

Pogled iz Taormine/Depositphotos

 

Taormina odaje utisak izolovanog balončića u relativno siromašnom okruženju. Grad se, zbog visokih cena hotela i restorana, ističe kao najskuplja destinacija na ostrvu. Dok je jedan deo Sicilije pun milionera, drugi deo se više uklapa u širu sliku siromašne južne Italije. Prema tome, Taormina je pre izuzetak nego pravilo.  

Na Siciliji su, sem velikih gradova koji su i strateški važni, Palerma i Katanije, popularni uglavnom barokni gradovi sa antičkom prošlosti, kao što su Sirakuza, Raguza, Modika ili Noto, uz naravno, već pomenutu Taorminu. Ipak, i pored njih, na Siciliji ima mnogo autentičnih, malih zajednica koje imaju svoju hranu, običaje, slave svoje festivale i žive van lupe turističkih organizacija. 

Autentično sicilijanski 

Na jugu Italije lepota je u jednostavnosti. Najlakše je to uvideti kroz hranu, koja je generalno veliki deo italijanske kulture. 

Za mene, hrana na Siciliji bila je odličan pokazatelj kulture i duha ljudi koji tamo žive. Jednostavniji način pripreme hrane, korišćenje lokalnih, dostupnih sastojaka, ili kako to Italijani zovu "cucina povera" (kuhinja za siromašne) u srcu čuva filozofiju da treba bacati što manje. Nema bacanja hrane - stari hleb postaće brusketi. Jede se puno paste, pirinča, generalno ugljenih hidrata, ali su recepti jednostavni, a sastojci malobrojni i lokalni. Sicilijanci koriste dosta povrća u svojoj kuhinji. Iz Katanije je potekla pasta Norma, nazvana po operi čuvenog kompozitora Vincenza Bellinija i najpoznatijeg stanovnika tog grada. Neizostavni sicilijanski specijaliteti su slatkiši, čuveni kolači kanoli i najzad brioš sa đelatom (it. brioche con gelato - vazdušaste zemičke punjene sladoledom koje Sicilijanci jedu za doručak). Na kraju, njihova hrana je preukusna jer je stvar u kvalitetu, a ne u kvantitetu.  

Najveće ostrvo na Mediteranu ima kulturu oblikovanu brojnim civilizacijama koje su tamo ostavile svoj trag: Feničani, Grci, Rimljani, Arapi, Normani i Španci - svi su ostavili nasleđe u drevnim hramovima, pozorištima, mozaicima i katedralama, ali i kulturi i hrani. To nije ni čudo - nijedan grad na svetu nije bio osvajan onoliko puta kao Palermo. 

Ključ kuhinje je u kvalitetu namirnica i jednostavnosti/Depositphotos

 

Grčki uticaj se vidi u maslinovom ulju, siru i vinu, a arapski u začinima, šećeru, citrusima. Paradajz je uveden u sicilijansku kuhinju u toku španske kolonizacije u 16. veku, što ju je značajno promenilo. Španci su odgovorni i za popularnost čokolade, posebno u gradiću Modika, koji je poznat po svojoj vrsti čokolade koja se pravi po receptu drevnih Asteka. Ta čokolada ima drugačiju strukturu - zrnasta je i mrvičasta. Ako se nađete na tamo u novembru (iako je to malo verovatno), možete da posetite festival posvećen čokoladi "ČokoModika". 

To je još jedna stvar po kojoj je Sicilija poznata - specifični rituali, praznici, ili kako oni kažu, feste. Obično se održavaju van turističke sezone, pa možda nisu toliko poznati strancima. Recimo, festival rikote i sira se svake godine održava u selu Vicini, a u februaru u Kataniji se slavi zaštitnik grada festivalom folklora i religije. Tu su i festival cvetanja badema u Agriđentu u februaru, festival meda u Sortinu u oktobru, festival pistaća u Bronteu krajem septembra i početkom oktobra, kao i mnogi drugi, posvećeni muzici, pozorištu, religiji i hrani. Takođe, u novembru se na Siciliji održava praznik u čast preminulima koji potiče iz 10. veka, a legenda kaže da su u prošlosti mrtvi posetili svoje rođake i deci ostavljali poklone tokom noći. 

Katedrala u kasnobaroknom gradu Noto/Depositphotos

 

Još jedna stvar koju možete da uvidite kroz hranu jeste odnos istoka i zapada Sicilije, iliti Katanije i Palerma, kao najvećih gradova ostrva. Da sumiramo razliku: Palermo je veći, ima više turističkih atrakcija, a Katanija je na istoku, blizu vulkana Etne i smatra se da ima bolju hranu i vino.  

Ako ovo niste znali pre, verovatno ne biste pogodili, ali glavna rasprava dva grada je oko roda najpoznatijeg sicilijanskog jela. U Palermu ga zovu aranćina (u ženskom rodu), u Kataniji aranćino (u muškom rodu).  

Rasprava i dalje traje - čak se i poznata influenserka Chiara Ferragni našla u centru napada pre nekoliko godina jer je objavila sliku sa prženim pirinčanim lopticama i u opisu napisala da jede "arancini". Aranćini su pirinčane kuglice koje se pune mocarelom, nadevom od ragua ili povrćem i na kraju pohuju. Mogu biti u obliku lopte i kupe iz praktičnih razloga, jer se na osnovu oblika se raspoznaje čime su punjene. 

Često se čuje da je Sicilija ostrvo suprotnosti - od vulkana do mora, prljavih ulica Palerma i Katanije do čistih ćoškova Taormine, od siromaštva do luksuza, od mafije do porodičnih vrednosti, modernih građevina pa sve do antičke prošlosti, Sicilija zaista ima od svega po malo. Plaže, istorija, hrana, ljudi... da ne pominjem Etnu, čije kratere leti možete obići, a zimi možete tamo i skijati. Ako ste dovoljno blizu, možete videti i njenu erupciju, a ako imate sreće - kao što sam se ja nadala pri kraju svog putovanja - ako je erupcija dovoljno snažna, možda zatvore aerodrom u Kataniji i odlože vam let. Bar na jedan dan. U vreme erupcije Taormina i Etna su prekriveni sivim pepelom. 

Testa di Moro su autentični keramički ukrasi karakteristični za Siciliju. Krase trgove, zidove, restorane.../Depositphotos

 

Dolce vita 

Italijani, a naročito oni sa juga, poznati su po ležernosti, šarmu i specifičnom životnom stilu. Poznata fraza "dolce vita" znači život pun lepote, zadovoljstva, svakodnevnih događaja, muzike, ljubavi, hrane i čulnih zadovoljstava.  

Italijani znaju da podele radost sa drugima i da vas uvuku u njihov "dolce vita". Vole da pričaju, da saznaju da li vam se sviđa njihov grad ili da vam daju par preporuka šta treba da obiđete. 

Engleski im možda nije jača strana, ali gestikulacija jeste - iako ih ne razumete, objasniće vam rukama, nogama i Google Translateom. Drugo, (važno!) ne sedajte sa njima u kola - ako baš ne morate. Treće, ne brinite, kao ni na Balkanu, na Siciliji definitivno nećete ostati gladni. Gostoprimstvo i porodične vrednosti su važan deo njihove kulture. 

Pogled na Sirakuzu, rodno mesto Arhimeda/Depositphotos

 

Italijani nisu poznati po tome da imaju strukturiran život - spontanost je još jedna stvar koja nas vezuje. Ipak, njihov dan izgleda drugačije, pošto prave pauzu za sijestu po podne. Oko 12 zatvore radnje, pa od 4-5 po podne otvaraju ponovo.  

U jednom danu ima vremena za sve - za dugu kafu, razgovor sa poznanikom ili malo duži ručak. Ipak, u životu treba uživati. To me podseća na još jednu italijansku frazu - "dolce far niente" - ili, u prevodu, slatkoća nerada. Fraza se, naravno, ne suprotstavlja radu kao takvom, već se radi o filozofiji koja ističe uživanje u slobodnom vremenu, uživanje u trenutku i svakodnevnom životu, suprotno kapitalističkom stavu o konstantnom radu i napretku. 

Gorak život iliti vita amara 

Iako znaju da žive, nije sve bajno. Ima puno problema sa kojima se regija suočava. Recimo, Sicilija se sada suočava sa jednom od najgorih nestašica vode u istoriji, pošto su veoma male količine padavina drastično smanjile rezerve. U praksi, svako domaćinstvo ima ograničenje koliko vode može da troši, a ako prekoračite granicu, isključe vam vodu, pa ste prinuđeni da štedite. Voda sa česme nije za piće. Stotine građana Agriđenta, područja koje ima velike probleme sa vodom, gde slavine rade prema rasporedu, a vode preko noći nema na većini mesta, protestovali su u avgustu prošle godine zbog načina na koji se upravlja resursima. 

Voda, odnosno njen nedostatak muči meštane, a klima pravi problem i poljoprivrednicima. Poslednjih godina, tlo i klima su se promenili, a ekstremni vremenski uslovi u Italiji doveli su do pada proizvodnje maslinovog ulja, grožđe su oštetili suša i požari, a neke kulture koje su ranije uspevale, više se ne gaje. 

 Detalj baroknog balkona iz 1750. godine iz gradića Noto koji je pod zaštitom UNESCO-a/Depositphotos

 

Na kraju sve to utiče i na demografiju, što stvara probleme sa naseljavanjem određenih delova ostrva. Procenjuje se da je broj stanovnika Sicilije opao za 200.888 od 2011. godine, što je pad od skoro četiri odsto. Problemi su slični kao kod nas: starenje stanovništva, niska stopa nataliteta, mladi koji se sele na bogatiji sever i u inostranstvo. Oni koji ostanu rizikuju da budu deo 37,5 odsto mladih Sicilijanaca koji nisu zaposleni, u sistemu obrazovanja ili na nekoj vrsti obuke.  

Demografska predviđanja su da će se broj veoma mladih (11-19) u celoj Italiji smanjiti u narednim decenijama. Svako treće dete izjavljuje da se plaši budućnosti, a 34 odsto njih bi volelo da živi u inostranstvu kada poraste, dok 21 odsto nije sigurno. 

Rešenja su kreativna. Recimo, mali grad u unutrašnjosti ostrva Musomeli nudi ljudima kuće po ceni od jednog evra boreći se da naseli prazna mesta. U praksi, kuća vas košta mnogo više, jer se ugovorom obavezujete da uložite novac u nju i renovirate je do određenog roka (oko tri godine), što košta i desetine hiljada evra.  

Inicijativa je donela Musomeliju poslove i blagi rast populacije, nove poslove i pogurala je turizam, kažu zvaničnici. Prema rečima zamenika gradonačelnika Totija Nigrellija, od 2017. godine oko 450 nekretnina je prodato strancima, uglavnom Britancima, čime je generisan novčani tok od 50 miliona evra kroz troškove restauracije i prenosa vlasništva, od čega su koristi imala lokalna preduzeća, prenosi časopis "Fortune". To je uticalo i na turizam jer je hotelski sektor zabeležio rast prihoda od oko 11 miliona evra nakon dolaska stotina zainteresovanih kupaca, dok su restorani navodno zaradili 13 miliona evra. Nekoliko kupaca nekretnina je investiralo u nove biznise. 

Palermo/Depositphotos

 

Inicijativa nosi i rizik - nikad ne znate ko će se doseliti u vaš grad i na koji način će na njega uticati. Treba obezbediti i da gomile stranaca ne iskrive autentičnost i način života u malim italijanskim sredinama, koji odiše dugo čuvanom tradicijom.  

Treba imati u vidu da je Sicilija jedna od siromašnijih italijanskih regija. Cela Italija, generalno gledano, ima svoje probleme: rizik od siromaštva veći je nego u EU, BDP po glavi stanovnika je manji, struja skuplja, a sve je to naglašeno na Siciliji. I sve to treba uzeti u obzir. 

S druge strane, autentično italijansko iskustvo nisu samo vespa, espreso, pica, aperol spritz, kanoli i đelato (iako ni njih ne smete zaobići). Ako ikada imate mogućnost, posetite neko manje sicilijansko mesto - kao što je Musomeli - i razgovarajte sa meštanima. Nema ničeg autentičnijeg. Ko zna, možda i vi budete jedan od onih koji kupi kuću za jedan evro i pomognete Siciliji da se izbori sa gorućim demografskim problemom.