Šta Indijce privlači u Srbiji

U jednoj od ulica koje se slivaju u poznatu beogradsku okretnicu Slavija, već tri godine uspešno radi mali, porodični restoran domaće indijske kuhinje Maikhana. "Kada smo u decembru 2022. godine otvorili restoran, bili smo među malobrojnim Indijcima koji su tada živeli u Beogradu, ali u poslednje vreme ih je sve više među našim gostima", primećuje i vlasnik restorana Samir Sharma, koji se sa suprugom i dvoje dece u jeku pandemije kovida doselio u Srbiju, jednu od malobrojnih zemalja u Evropi čije su granice ostale otvorene dok su države širom sveta uvodile restrikcije u vezi sa putovanjima. Na stolu između nas puši se tanjir palak paneera – vegetarijanskog karija sa sirom i spanaćem, omiljeno jelo njegovog sina Kartikaya Sharme, koji užurbano prima porudžbine dok se mali lokal puni.  

"Lokal nije uvek ovako krcat kao danas, ali nikad nije ni prazan – stekli smo goste koji nam se vraćaju i ja sam veoma srećna zbog toga", dodaje Navita Agrawal, Samirova supruga, dok ređa vruće činije tek skuvane hrane na poslužavnike. Porodica Sharma godinama je živela u zemljama Južne Amerike, gde su uglavnom vodili restorane ili radili u njima. Osamnaestogodišnji sin i šesnaestogodišnja ćerka Mahatmya Sharma su se rodili u Peruu. Porodica je zatim živela na Kajmanskim ostrvima i na Jamajki, a početak pandemije zatekao ih je u Dominikanskoj Republici, gde su takoreći ostali bez posla zbog kovid restrikcija.  

"Tako smo, pomalo neplanirano, završili u Beogradu, gde živimo već četvrtu godinu", kaže  Sharma. Za ulazak u Srbiju, porodici u tom trenutku nije bila potrebna čak ni viza – tada je još uvek važila odluka Vlade Srbije iz 2017. da se indijskim državljanima omogući bezvizni boravak u zemlji do 30 dana. Danas, njihov restoran je jedno od 252 privredna društva u Srbiji, čiji su vlasnici državljani Indije ili kompanije iz te zemlje, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR) za 2024. godinu.  

Privatna arhiva

 

Biznismeni i radnici  

Mnogo toga se promenilo od kada se porodica Sharma doselila u Beograd pre više od tri godine. Indijski državljani ne mogu više da putuju u Srbiju bez viza, ali njihov broj je porastu – dolaze na privremeni rad, mahom kako bi  radili u građevinskoj industriji i uslužnim delatnostima. Paralelno sa tim, širi se i zajednica indijskih biznismena i investitora, koji vide prilike na srpskom tržištu. Iz godine u godinu raste broj indijskih kompanija – od 252 aktivna privredna društva, koliko ih je na evidenciji APR-a bilo krajem prošle godine, 49 se bavi trgovinom na veliko i malo, kao i popravkom motornih vozila, 31 stručnim i tehničkim delatnostima, 29 informisanjem i komunikacijama, 25 uslužnim delatnostima, a ostala drugim delatnostima, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).  

Među novim igračima na srpskom tržištu je indijsko-švajcarska kompanija Fox&Fifth Group, koja je u završnim pripremama da na srpskom tržištu pokrene usluge profesionalnog čišćenja i dezinfekcije. Indijac Hriday Thakker i Švajcarac Michael Alphandery, otvorili su u aprilu prošle godine kompaniju u Srbiji i krenuli u razradu biznis plana.  

"Otvorili smo kancelariju u Beogradu, zaposlili dve Srpkinje koje su nam pomogle da postavimo stvari, a nadamo se da ćemo krajem jula ili početkom avgusta imati prvi kontingent radnika iz Indije koji će obavljati poslove čišćenja i dezinfekcije u privatnim medicinskim ustanovama u Srbiji", priča dvadesetosmogodišnji Thakker, koji živi na relaciji Indija - Ujedinjeno Kraljevstvo. 

Privatna arhiva

 

Partnerstvo sa Alphanderyjem nije slučajnost – osim što su njihove dede pre mnogo godina bili poslovni partneri, Alphandery je vlasnik fabrike koja proizvodi sredstva za čišćenje, koje Fox&Fifth Group u budućnosti planira da uvozi na srpsko tržište. "Pre nego što smo odlučili da pokrenemo biznis u Srbiji, nisam putovao u ovaj deo sveta", priča Thakker.  

"Naša ideja je bila da pronađemo novo tržište na kojem bismo mogli da ponudimo usluge čišćenja i dezinfekcije za medicinske ustanove, a ispostavilo se da na srpskom tržištu postoji neiskorišćen potencijal za tu vrstu biznisa", dodaje. Fox&Fifth je trenutno u procesu dobijanja radnih dozvola za pedesetak radnika iz Indije, koji će u Srbiju doći na privremeni rad. "Proces je dugotrajan, ali se nadamo da će stići u Beograd krajem leta ili početkom jeseni", ističe Thakker.  

Na pitanje zašto su se odlučili za uvoz radne snage, biznismen kaže da je tako bilo isplativije, a omogućava im da u Indiji, gde on već ima razrađen sličan biznis, obučavaju radnike pre nego što ih pošalju u inostranstvo. Samir Sharma, čiji restoran trenutno zapošljava petoro ljudi, takođe se pre nekog vremena odlučio da uveze nove radnike iz Indije – i to za rad u kuhinji. "Podneli smo dokumenta za radne dozvole pre tri meseca, ali čuli smo da je gužva i da se dugo čeka", kaže Sharma, koji je osim plana da poveća broj zaposlenih nedavno uložio i u tandoori peć.  

Broj stranih radnika iz Indije - nepoznanica 

Srbija je 1. januara 2023. godine jedinstvenom odlukom ukinula bezvizni režim sa Indijom, Tunisom i Burundijem, na zahtev Evropske unije (EU) da se zvanični Beograd uskladi sa evropskom viznom politikom prema te tri zemlje. Razlog za insistiranje Brisela na usklađivanju bio je pojačan tok ilegalnih migracija iz te tri zemlje ka Evropi preko Srbije. Međutim, kroz legalne tokove raste broj stranih radnika, između ostalog indijskih državljana. "Stotine, ako ne i hiljade njih, radi na beogradskim gradilištima, a uglavnom zarađuju između 600 i 700 evra i žive u organizovanom smeštaju za radnike", kažu za Bloomberg Businessweek dobro obavešteni izvori iz građevinske industrije, koji su želeli da ostanu anonimni.

Kako dodaju, među njima je najviše muškaraca koji na rad dolaze po ugovorima na godinu dana, koji se po potrebi produžavaju, dok porodice mahom ostaju u Indiji. "Dolazak radnika iz Indije sasvim je normalan proces dalje globalizacije i transformacije, kao i političkog i ekonomskog međunarodnog poretka, čiji je Srbija deo", kaže za Bloomberg Businessweek dr Slobodan Popović, naučni saradnik Centra za studije "Pojasa i puta" pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu. 

Privatna arhiva

 

Međutim, nema preciznih zvaničnih podataka o broju stranih radnika iz Indije, kao ni o broju stranih radnika u Srbiji uopšte. "U poslednjih četiri-pet godina, u Srbiju je ušlo oko 250.000 stranih radnika, koji su došli na privremeni rad", rekao je početkom juna za Bloomberg Adriju Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektor za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS). Stanić se pozvao na podatke o broju izdatih radnih dozvola, koji još nisu zvanično objavljeni. Bloomberg Adria se za podatak o tome koliko je među njima radnika iz Indije i u kojim oblastima se najviše zapošljavaju obratila Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, ali odgovor nismo dobili do objavljivanja teksta. Srbija i Indija od 2008. godine primenjuju sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što balkansku zemlju čini još primamljivijom za radnike iz te zemlje.   

Trgovinske i političke veze   

U Srbiji je registrovano 3.116 kompanija koje uvoze iz Indije, 73 izvoznika u Indiju, kao i 68 firmi koje trguju u oba smera. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Indije takođe raste – ukupna spoljnotrgovinska razmena prošle godine iznosila je 405,6 miliona dolara, u odnosu na 383,7 miliona dolara u 2023. "Sa Indijom postoji potencijal za saradnju u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije, kako u vidu trgovinske saradnje, tako i vidu transfera tehnologije i saradnji naučnih instituta", kažu iz Privredne komore Srbije (PKS) u pisanom odgovoru za Bloomberg Businessweek.

Kako dodaju, radi se na usaglašavanju fitosanitarnih sertifikata kako bi se omogućilo proširenje izvoza srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Predsednica Indije Droupadi Murmum je 2023. godine na najvišem nivou posetila Srbiju, kada je izdvojeno nekoliko ključnih oblasti saradnje. To su, podseća Popović, "odbrana i vojna tehnologija, farmacija, poljoprivreda, informacione tehnologije sa veštačkom inteligencijom, i saradnja u oblasti kulture sa fokusom na film".  

Ukupan izvoz robe u Indiju u 2024. godine iznosio je 25,5 miliona dolara, a Srbija je prošle godine najviše izvozila sveže jabuke  (2,8 miliona dolara), stezaljke za baterije za motorna vozila (2,3 miliona dolara) i fotokatodne cevi za TV kamere i drugu opremu. "Kada je reč o konkurentnosti srpske ekonomije, moramo biti svesni da na indijskom tržištu, veoma dinamičnom, bogatom, prožetom razlikama i protivurečnostima, plasman naših proizvoda zauzima veoma mali udeo", ističe Popović.

Privatna arhiva

 

Prošle godine, iz Indije je uvezena roba u vrednosti od 380,1 milion dolara, najviše sirovi aluminijum (30 miliona dolara), pametni telefoni (26,5 miliona dolara) i nerazvrstana roba. "Međutim, problem je u činjenici da Srbija beleži veliki trgovinski deficit", kaže Popović. Kako smatra, za dalji razvoj saradnje neophodno je najpre da se uspostavi direktna avio-linija između Aerodroma "Nikola Tesla" i ključnih aerodroma u Indiji, budući da su dve zemlje 2018. godine potpisale sporazum o vazdušnom saobraćaju. Zasad ne postoje direktni letovi između Srbije i Indije, a od petnaestak avio-kompanija koje nude letove između dve zemlje, najviše njih sa presedanjem leti za Nju Delhi i Mumbaj. 

Ni Thakker, ni Alphandery, koji se nadaju da će na srpskom tržištu uspešno poslovati u godinama koje dolaze, ne planiraju da se trajno presele u Srbiju. "Obojica imamo druge biznise u Evropi i Indiji, a plan nam je da periodično posećujemo Beograd", kaže Thakker. Za porodicu Sharma, Srbija je u prethodne tri godine postala dom, gde planiraju da ostanu. "Sviđa mi se život u Srbiji, sestra i ja idemo u školu, stekli smo prijatelje, porodični posao za dobro napreduje i apsolutno mogu da zamislim život ovde na duže staze", kaže osamnaestogodišnji Kartikaya Sharma.  

    

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar