Klimatske promene već koštaju države milijarde – poljoprivreda prva na udaru

Letnje suše, toplotni talasi i poplave koji su obeležili 2025. godinu doneli su novu potvrdu da je klima u Evropi ušla u fazu nepredvidivosti koja ima visoku cenu. Prema studiji ekonomista sa Univerziteta u Manhajmu i istraživača Evropske centralne banke, ovi ekstremni vremenski događaji naneli su direktne gubitke od čak 43 milijarde evra evropskoj ekonomiji. Ni Srbija nije izuzetak, a suša je ponovo pokazala koliko su domaći usevi ranjivi na promene vremenskih uslova koje su sve učestalije i dugotrajnije.

Zemlje poput Španije, Francuske i Italije beleže pojedinačne gubitke od preko deset milijardi evra, a procene su da će ukupni makroekonomski troškovi nastali usled suša i poplava, kada se uračunaju svi posredni efekti, do 2029. dostići i 126 milijardi evra.

 

Autori studije upozoravaju da posledice ovih događaja traju mnogo duže od samih letnjih meseci. Suše utiču na proizvodnju hrane, energiju, transport i inflaciju, a poremećaji u poljoprivredi često su samo prvi signal da će sledeća faza krize biti ekonomska. "Pravi troškovi ekstremnih događaja protežu se daleko izvan njihovih neposrednih efekata", upozorava glavna autorka studije Sehriš Usman.

Toplo i sušno leto bilo je i u Srbiji, a kako navode iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ove godine je situacija bila specifična i različita od parcele do parcele.

Kukuruz najviše stradao

"Postoje parcele na kojima su usevi potpuno stradali, dok su na drugim postignuti dobri rezultati. Analiza stručnih službi Ministarstva pokazuje da, uprkos lošim uslovima, ukupna situacija nije loša. Proizvodnja suncokreta porasla je za oko šest odsto, šećerne repe za devet, a soje za čak dvadeset odsto. Pšenice ima više nego desetogodišnji prosek, dok je jedini značajniji pad zabeležen kod kukuruza, oko sedam odsto", navode iz ministarstva.

Srbija će, kako navode, imati dovoljno ključnih kultura "čak i za izvoz". Do sada je za podsticaje poljoprivrednicima isplaćeno više od 90 milijardi dinara, što čini više od 80 odsto ovogodišnjeg agrarnog budžeta.

Ana Vuković Vimić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, kaže da su posledice suše najviše vidljive na kukuruzu i soji, dok se efekti osećaju i kod šećerne repe i suncokreta. "Šećerna repa ima veći adaptivni kapacitet jer tom proizvodnjom većinski upravljaju firme koje imaju na raspolaganju inženjere i kapacitete za navodnjavanje. Kukuruz i soja su najranjivije kulture jer se gaje većinom na površinama koje su u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja imaju manje adaptivne kapacitete i mogućnosti da umanje posledice nepovoljnih vremenskih uslova", objašnjava ona.

Uprkos tome što padovi prinosa u odnosu na prošlu godinu nisu drastični, treba imati u vidu da je i prethodna godina bila pogođena sušom. "Ako se porede padovi u prinosu u odnosu na višegodišnji prosek, ili u odnosu na godine kada su pristojni prinosi, na primer preko sedam tona po hektaru, onda je pad drastičan", dodaje profesorka.

Depositphotos

 

Osim letnjih suša, problem su i ekstremi koji dolaze u pogrešno vreme. Mrazevi u vegetaciji, toplotni talasi zimi i duži periodi bez padavina u hladnijem delu godine čine lanac koji u zbiru ostavlja dubok trag.

"Usled klimatskih promena višegodišnje biljke ulaze ranije u period vegetacije, kada je velika verovatnoća da se još uvek može desiti mraz. Usled toga prinosi pojedinih vrsta su pali skoro i 50 odsto. Dakle, nije samo suša problem, a naročito ne samo letnja suša", kaže Vuković Vimić.

Ekonomsku cenu ovih promena teško je precizno izračunati, ali procene su da je Srbija  izgubila više od deset milijardi dolara u toku ovog veka zbog uticaja klimatskih promena, od čega su godine sa primetnom štetom sve učestalije.

"U pojedinim godinama klimatske promene su koštale državu čak i preko dve milijarde dolara", navodi profesorka. Najveći deo tih troškova odnosi se na sušu, koja je, kaže, "najskuplja po nas od svih ekstremnih događaja, jer zahvata najveće oblasti i traje duže u poređenju sa drugim ekstremnim događajima, kao što su oluje, poplave i grad."

"Kako bi se imao bolji uvid u štete i gubitke usled klimatskih promena, razvijaju se sistemi za praćenje šteta i gubitaka, što i mi treba da uradimo i uskladimo sa metodologijom koja se razvija za ceo region, odnosno Evropu. na taj način dobija se bolji uvid u prioritete, usmeravanje fondova i preduzimanje mera kako bi se hitno ublažili najveće štete i gubici", objašnjava profesorka.

Zbog suše opala i proizvodnja hidroelektrana

Evropska istraživanja potvrđuju tezu da se dugoročni efekti letnjih suša ne svode samo na gubitke useva i oštećenja infrastrukture već i na rast cena hrane, poremećaje u lancima snabdevanja i smanjenje produktivnosti u energetici. Niska vodostaja reka usporavaju transport, toplotni talasi smanjuju radnu efikasnost u industriji, a troškovi hlađenja u elektranama i trošenja vode rastu.

Zbog suše je proizvodnja hidroelektrana u Srbiji dodatno opala i u junu, i u julu, i u avgustu, te je kumulativni pad u proizvodnji hidroelektrana za prvih osam meseci ove godine međugodišnje iznosio 21,4 odsto, navodi se u najnovijem biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

"U avgustu, izolovano posmatrano, proizvodnja hidroelektrana je bila za 2,7 niža u odnosu na avgust prethodne godine, ali je sada već poznato da nam je septembar doneo dodatne probleme s obzirom na činjenicu da je proizvodnja u odnosu na isti mesec lane redukovana za 23,7 odsto. Oktobar je započeo konačno sa ozbiljnijim padavinama, ali je pitanje da li će to biti dovoljno da se popuni nizak nivo akumulacija hidroelektrana", piše u analizi.

Za Srbiju, gde je poljoprivreda i dalje među ključnim granama, to znači da svaka suša ne pogađa samo seljaka nego i potrošača. Dok cene hrane rastu, a troškovi proizvodnje skaču, država pokušava da održi balans, a Ministarstvo poljoprivrede ističe da kontinuirano apeluje na proizvođače da koriste subvencije i osiguraju svoje useve i zasade. Ali profesorka Vuković Vimić upozorava da problem nije samo u novcu već i u sistemu prenosa znanja.

Depositphotos

 

"Potrebno je da profunkcioniše ceo sistem za prilagođavanje u našoj zemlji. Problem klimatskih promena je veoma komplikovan, a proizvodnja hrane složena privredna grana", kaže ona. Predlog koji se, kako ističe, godinama provlači kroz naučnu zajednicu jeste da mora postojati centralizovani portal za poljoprivredu i prilagođavanje, gde bi proizvođači mogli da pristupe novim informacijama, preporukama i rezultatima istraživanja.

"Postoji veoma puno procena i rešenja koji nikako ne mogu doći do samih proizvođača, jer nauka više nema na raspolaganju načine da raširi svoje znanje", objašnjava profesorka.

Akcioni plan za prilagođavanje klimatskim promena

Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Republike Srbije za period 2023–2030. godine i prateći Akcioni plan za 2024–2026. godinu nude smernice kako država treba da se prilagodi klimatskim promenama. Međutim, njihovo sprovođenje zahteva funkcionalan sistem: od bržih meteoroloških upozorenja RHMZ-a, preko rejonizacija za različite vrste proizvodnje, do bolje komunikacije nauke i proizvođača. 

 

"Neophodno je unapređenje sistema za najave i upozorenja RHMZ-a, kao i jačanje kapaciteta ove državne ustanove koja je ključna za bezbednost ljudi u državi, naročito usled jačanja vremenskih ekstremnih uslova", kaže profesorka.

Još jedan problem koji postaje sistemski jeste nedostatak stručnih kadrova. "Kako sve manje mladih upisuje poljoprivredne fakultete, možemo očekivati da će nam slabiti kapaciteti za prilagođavanje, zbog čega nam raste rizik od klimatskih promena. Ozbiljnost nedostatka stručnih kapaciteta u oblasti proizvodnje hrane je nedovoljno shvaćena kod nas", upozorava ona.

Dok Evropa računa štete u desetinama milijardi evra, globalni trend pokazuje da su suše postale učestalije i intenzivnije nego pre dve decenije. Prema procenama OECD-a i Svetske meteorološke organizacije, troškovi ekstremnih suša višestruko su veći nego ranije. UN-ova kancelarija za smanjenje rizika od katastrofa procenjuje da se godišnje štete od suša i povezanih događaja u svetu već mere stotinama milijardi dolara, a taj iznos iz godine u godinu raste.

Za Srbiju, to znači da će pitanje prilagođavanja klimi postati jedna od ključnih ekonomskih tema naredne decenije. Suše, koje su nekada bile izuzetak, sada su gotovo svake godine prisutne u nekom obliku, dok su vremenski ekstremi postali novi standard.