Najrazornija sezona požara u Evropi u poslednjih 20 godina

Ovog leta, Evropu su pogodila četiri toplotna talasa, suša i jaki vetrovi, što je postavilo temelje za najsmrtonosniju sezonu požara u skoro dve decenije.

Plamenovi su progutali procenjenih 8.948 kvadratnih kilometara širom Evropske unije 2025. godine, više nego u bilo kojoj godini od 2006. godine, pokazuju novi satelitski podaci iz evropskog svemirskog programa Kopernikus.

Aktivnost požara naglo se povećala poslednjih nedelja, nakon još jednog talasa neobične toplote koji je iscrpeo poslednju vlagu iz evropskih polja i šuma, ostavljajući ih zrelim za paljenje. Smrtonosni požari izazvani vetrom izbili su od Portugala i Španije do Grčke i Albanije. Naučnici upozoravaju da klimatske promene čine evropska leta toplijim, suvljim i opasnijim, i da se kontinent zagreva brže nego bilo koji drugi u svetu.

Iako se najnoviji toplotni talas povlači, vatrogasci u Španiji i dalje bore sa skoro 40 aktivnih požara. Više od 31.000 ljudi je primorano da se evakuiše poslednjih dana, dok su požari do sada opustošili 3.482 kvadratna kilometra zemlje, najviše od 2006. godine, prema procenama satelita. Tokom istrage o uzrocima požara, Španska civilna garda i Nacionalna policija uhapsile su 31 osobu, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova zemlje.

U zemljama Evropske unije 2025. požari su spalili oko 8,948 četvornih kilometara/Bloomberg

Premijer Pedro Sánchez trebalo bi da poseti pokrajine Cáceres i Zamora, gde vlasti kažu da je vanredno stanje izazvalo najveći talas međunarodne pomoći za gašenje požara u španskoj istoriji. Avioni i posade stižu čak iz Finske i Slovačke.

Za Španiju se prognozira hladnije vreme, čime će se okončati šesnaestodnevni toplotni talas za koji je vladina meteorološka agencija AEMET rekla da je verovatno treći najduži u više od tri decenije. Ali uprkos nižim temperaturama, polovina zemlje se i dalje suočava sa izuzetno opasnim uslovima za šumske požare.

U susednom Portugalu se takođe očekuje pad temperature, ali veći deo severa, centra i Algarvea ostaje u stanju visoke pripravnosti. Četiri velika požara su i dalje aktivna. Jedan u oblasti Trankoso gori više od nedelju dana i mogao bi postati najveći ikada zabeležen u zemlji. Drugi se i dalje širi, a skoro 1.500 vatrogasaca pokušava da ga stavi pod kontrolu.

Premijer Luis Montenegro, koji je pozvao na smirenost i nacionalno jedinstvo, obećao je podršku pogođenim regionima, ali još nije posetio teško pogođeni sever.

Španija se bori sa 40 aktivnih požara/Bloomberg

 

"U ratu smo i moramo da dobijemo ovaj rat", rekao je on na konferenciji za novinare u blizini Lisabona u ponedeljak. Do sada je izgorelo 2.162 kvadratna kilometra zemlje, što ovu godinu čini najgorom od 2006. godine.

 

Požari su postali goruća politička tema. Montenegro je otkazao svoj letnji odmor tek nakon što je prisustvovao stranačkom skupu u Algarveu, potez zbog kojeg je naišao na kritike iz celog političkog spektra. Kritičari mu zameraju i kašnjenje u aktiviranju Mehanizma civilne zaštite EU, dok je lider krajnje desnice André Ventura otišao korak dalje i zatražio ostavku ministarke unutarašnjih poslova Marie Lúcije Amaral.

Požari su osetljivo pitanje u Portugalu, posebno nakon 2017. godine, kada je više od stotinu ljudi izgubilo život u najtragičnijem talasu požara. Mnogi su poginuli u automobilima nakon što su dobili pogrešna uputstva za evakuaciju. Tragedija je dovela do ostavke tadašnje ministarke unutrašnjih poslova. Neki od najgorih požara ove godine ponovo besne upravo u tim oblastima koje još uvek nose ožiljke prošlosti.