Srbija u tranziciji - od uglja ka OIE i možda nuklearnoj energiji

Dok većina evropskih zemalja ubrzano zatvara termoelektrane i ulaže u vetar, sunce i nuklearnu energiju, Srbija više od 60 odsto električne energije proizvodi iz uglja, a posledica toga su ogromne emisije ugljen-dioksida.

Podaci organizacije Ember za 2024. godinu pokazuju da svaki proizvedeni kilovat-sat struje u Srbiji emituje u proseku oko 670 grama ugljen-dioksida, što je skoro tri puta više od proseka Evropske unije. Srbija, prema podacima, danas proizvodi "prljaviju" struju i od Poljske, koja je donedavno važila za najvećeg zagađivača u Evropi. Pored Srbije, od zemlja u regionu na vrhu po količini emisije CO₂ se nalaze i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.

Za razliku od Srbije, zemlje Evropske unije su poslednjih godina napravile drastičan zaokret ka niskougljeničnoj energiji. Udeo obnovljivih izvora u EU porastao je sa 34 odsto 2019. godine na 47 odsto u 2024, dok su emisije po kilovat-satu pale na oko 240 grama CO₂, navodi Ember. Solarne i vetroelektrane prvi put su prošle godine proizvele više struje od uglja, čime je Evropa zakoračila u novu eru proizvodnje energije.

Među zemljama sa najčistijom proizvodnjom posebno se ističu Francuska, gde oko 95 odsto struje dolazi iz nuklearnih i obnovljivih izvora, zatim Norveška i Švedska, koje gotovo potpuno koriste hidroenergiju, kao i Island, čija proizvodnja počiva na geotermalnim potencijalima.

Najveći deo OIE dolazi iz hidroelektrana

Srpski energetski miks decenijama je građen na uglju, najjeftinijem, ali i najprljavijem obliku proizvodnje energije. Termoelektrane su i dalje stub elektroenergetskog sistema, iako je država poslednjih godina napravila veliki iskorak ka ulaganju i promovisanju obnovljvih izvora energije (OIE).

Srbija ima cilj da do 2030. proizvodi 45 odsto struje iz OIE. Trenutno Srbija u 2025. godini raspolaže instalisanom snagom na OIE od 3.505,2 MW, od toga je snaga vetroelektrana 642 MW, solarnih elektrana 188,2 MW, solarne elektrane kupci proizvođači 116,9 MW, hidroelektrana 2507 MW. Iz biomase dobija se 2,4 MW, dok iz biogasa 48,7 MW, pokazuju podaci sa sajta Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Najveći deo OIE u Srbiji dolazi iz hidroelektrana, koje čine preko 95 odsto proizvodnje struje iz obnovljivih izvora. Energija iz vetra i sunca tek u poslednjih nekoliko godina počinje da dobija na značaju. Plan da Srbija poveća udeo OIE u proizvodnji električne energije do 2030. godine, deo je Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP). NECP je strateški dokument koji svaka država mora da izradi kao deo svojih obaveza prema Evropskoj uniji i međunarodnim ugovorima o smanjenju emisije gasova staklene bašte. U njemu se definišu ciljevi, politike i mere koje zemlja planira da preduzme u oblasti energetske efikasnosti, proizvodnje energije i smanjenja emisije CO₂.

 

Jedno od rešenja - upotreba nuklearne energije

Prema rečima energetskog stručnjaka Željka Markovića, Srbija je trebalo mnogo ranije da krene sa energetskom tranzicijom i moraće postepeno da menja proizvodni energetski miks.

"Mora da se vodi računa o tome koliko bazne energije možemo da proizvedemo iz obnovljivih izvora. Da bi se ugalj u potpunosti izbacio u budućnosti neophodno je puno obnovljivih izvora energije i  jako veliki kapaciteti za skladištenje energije dobijene tim putem", navodi Marković.

Depositphotos

 

Kao jedno od rešenje na putu energetske tranzicije i potpunog izbacivanja uglja Marković, pored OIE, predlaže i korišćenje nuklearne energije.

"Korišćenjem nuklearne tehnologije nema emisije gasova, jer ih nuklearno gorivo sagorevanjem ne ispušta. Kada se nuklearno gorivo istroši, ono se skladišti, a radi se na tome i da se to istrošeno gorivo u budućnosti nekim postupkom reciklira kako bi moglo ponovo da se koristi. Zato bi jedno do rešenja za budućnost bila izgradnja nuklearne elektrane, a ta energija bi u kombinaciji sa onom iz OIE dovela do toga da se praktično rešimo uglja", objašnjava on.

Izgradnja nuklearke u planu

Srbija je već započela put ka izgradnji nuklearne elektrane. Preliminarna tehnička studija radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji završena je sredinom ove godine, a prvi rezultati dali su jasniju sliku o potencijalima i potrebnim koracima za eventualnu realizaciju tog strateškog projekta za državu. Za početak, procenjeno je da će za realizaciju prve dve faze projekta Srbiji trebati pet do sedam godina. U ovom trenutku zemlja se praktično nalazi u prvoj fazi, nakon koje će biti doneta konačna odluka o tome da li će se nuklearna energija koristiti.

Sve faze u studiji definisane su u skladu sa pristupom koji propisuje Međunarodna agencija za atomsku energiju. Druga faza je faza razvoja projekta, procenjeno je da bi trebalo da traje pet godina. Kako se navodi u studiji, realizacija prve dve faze mogla bi da košta do 30 miliona evra. Treća faza, tj. faza sprovođenja Programa nuklearne energije, podrazumeva aktivnosti na izgradnji i puštanju u pogon prve nuklearne elektrane. Za realizaciju sve tri faze trebaće 15 godina, a u jednom od scenarija nakon 2045. uz nuklearnu energiju Srbija može biti i neto izvoznik električne energije.