Srbija započela put ka nuklearnoj elektrani - šta je donela studija

Preliminarna tehnička studija radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji nedavno je završena, a prvi rezultati dali su jasniju sliku o potencijalima i potrebnim koracima za eventualnu realizaciju tog strateškog projekta za državu. Za početak, procenjeno je da će za realizaciju prve dve faze projekta Srbiji trebati pet do sedam godina. U ovom trenutku zemlja se praktično nalazi u prvoj fazi, nakon koje će biti doneta konačna odluka o tome da li će se nuklearna energija koristiti.

Prema rečima Dalibora Arbutine, v. d. direktora JP Nuklearni objekti Srbije, studija ima tri velike celine. Prva je tzv. "mapa puta", odnosno pregled institucionalnih i infrastrukturnih pitanja čija rešenja prethode implementaciji nuklearne elektrane i ocena sadašnje pozicije Srbije u tom procesu.

Druga celina studije je analiza tržišno dostupnih tehnologija nuklearnih reaktora, kako velikih klasičnih nuklearnih elektrana (1.000 MW), tako i malih modularnih reaktora (300 MW). Treći deo se odnosi na praktično rešenje priključenja nove elektrane na našu energetsku mrežu.

Prva faza, odnosno pretprojektna faza, u okviru "mape puta", kako se navodi u studiji koju su uradile Elektroprivreda Francuske i firma Egis, trebalo bi da traje dve godine.

"Ona podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije i odnosi se na period pre donošenja odluke o pokretanju nuklearno energetskog programa. Obuhvata aktivnosti na prikupljanju i sistematizovanju informacija i znanja koja su potrebna za objektivnu, racionalno zasnovanu odluku o dugoročnom obavezivanju države za nuklearno energetski program. Na kraju ove faze nalazi se prva prelomna tačka: odluka države u uvođenju nuklearne energetike, ili odustajanju od nje", objašnjava Arbutina.

Prve dve faze koštaće 30 miliona evra

Sve faze definisane su u skladu sa pristupom koji propisuje Međunarodna agencija za atomsku energiju. Druga faza je faza razvoja projekta, procenjeno je da bi trebalo da traje pet godina. Kako se navodi u studiji, realizacija prve dve faze mogla bi da košta do 30 miliona evra.

Dalibor Arbutina/JP Nuklearni objekti Srbije

 

Arbutina navodi da bi u toku druge faze trebalo, između ostalog, usvojiti regulatorni okvir primeren za nuklearnu energetiku, pristupiti podizanju ljudskih kapaciteta relevantnih za nuklearnu energetiku, pokrenuti komunikaciju i dijalog sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, a pre svega javnim mnjenjem.

"Krajem ove faze smatra se trenutak kada država bude spremna za raspisivanje tendera, odnosno pregovaranje o ugovoru za prvu nuklearnu elektranu. Treća faza, tj. faza sprovođenja Programa nuklearne energije, podrazumeva aktivnosti na izgradnji i puštanju u pogon prve nuklearne elektrane."

Za realizaciju sve tri faze trebaće 15 godina, a u jednom od scenarija nakon 2045. uz nuklearnu energiju Srbija može biti i neto izvoznik električne energije.

"Najvažnije je da li i kako naš prenosni sistem može da integriše nuklearno postrojenje. U svakom od scenarija koji studija predlaže uključivanje nuklearnih reaktora ne bi ugrozilo našu prenosnu mrežu, prema preliminarnim procenama, koje je potrebno da potvrde dodatne analize u daljem procesu", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nakon nedavno održanog sastanka sa delegacijom Elektroprivrede Francuske na kojem je predstavljena preliminarna studija.

U okviru Ministarstva rudarstva i energetike u toku je i formiranje međuresorne ekspertske radne grupe za nuklearnu energiju. Nju će, prema rečima ministarke Đedović Handanović, činiti predstavnici relevantnih ministarstava, akademskih institucija, javnih preduzeća koja su uključena u proces. Ta grupa će biti nadležna da prati smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju i da dalje koordinira razvojem programa.

Studija je sprovela i preliminarnu tržišnu analizu dostupnih konvencionalnih i malih modularnih tehnologija nuklearnih reaktora. Analizirani su aktuelni proizvođači te energije iz Francuske, SAD, Rusije i Južne Koreje, međutim, u studiji se navodi da je još uvek rano reći koja bi tehnologija bila dobra. Jer se u budućnosti mogu očekivati  i nova tehnološka rešenja, pa je potrebno pratiti promene na tržištu u ovom sektoru.

Za početak najbolje rešenje klasična nuklearka 

Ono što je problem kod malih modularnih reaktora jeste što su oni u razvoju, i još uvek nije počela njihova komercijalna upotreba.

"Postoji stotinak projekata različitih autora koji sada isprobavaju ovu tehnologiju. Takvi mali modularni blokovi su već bili razvijani za nuklearne podmornice, to je vojna tehnologija koja sad prelazi u civilno korišćenje", objašnjava Marković i dodaje da se ove elektrane prvenstveno razvijaju da bi se nuklearni reaktori postavili u nekim dalekim područjima gde nema svrhe praviti velike interkonektivne dalekovode, kao što je Sibir", objasnio je nedavno za Bloomberg Adriju energetski stručnjak Željko Marković.

Depositphotos

 

Ruska državna agencija za nuklearnu energiju Rosatom pre nekoliko meseci je objavila da je spremna da ponudi Srbiji male nuklearne elektrane bazirane na reaktorima RITM-200 i energetske blokove velike snage generacije 3+.

Marković smatra da bi u Srbiji bilo dobro napraviti jednu klasičnu nuklearnu elektranu sa tehnologijom koja je već razvijena, ispitana i koja radi.

"Nakon toga, kada se krene sa gašenjem elektrana na ugalj, onda treba početi sa razmatranjem proširenja kapaciteta upotrebom malih elektrana. One će do tada već biti ispitane, krenuće njihova primena na tržištu pa ćemo moći da odberemo čije se rešenje pokazalo kao najbolje", kaže on.

Da li će Srbija imati stručni kadar

Ono što brine javnosti jeste i pitanje bezbednosti, kao i to da li će Srbija imati dovoljno stručnih kadrova za nuklearnu elektranu. Želju da preuzme vodeću ulogu u obrazovanju za nuklearne tehnologije i da predvodi nuklearni program Srbije izrazio je Institut Vinča.

"Naša ambicija je da postanemo regionalni edukativni centar u oblasti mirnodopske primene nuklearne energije. Takođe, formirali smo i stručnu komisiju pri Institutu koja će okupiti stručnjake iz instituta i van njega, iz različitih oblasti povezanih sa nuklearnom energijom, koji će biti podrška državi u budućem razvoju mirnodopske primene nuklearne energije", rekao je Slavko Dimović, direktor Instituta Vinča, nakon sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike.

Bloomberg Adria je pokušala da od Instituta Vinča dobije dodatno objašnjenje oko toga šta podrazumevaju njihovi planovi kada je obrazovanje kadrova u pitanju i kako će se ono sprovoditi, međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Podsetimo, moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je bio na snazi od černobiljske nuklearne katastrofe, ukinut je krajem novembra prošle godine, kada je Skupština Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se definiše plan razvoja nuklearne energije.

Depositphotos

 

Država već ima sporazume o saradnji sa Rusijom i Francuskom u ovoj oblasti. U maju 2018. ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je u Sočiju sporazum o saradnji sa državnom korporacijom Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Zatim su u januaru 2019. godine, u okviru posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, vlade Srbije i Rusije potpisale Sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Prošle godine potpisan je i Memorandum Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) o razumevanju za uspostavljanje okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije. Takođe, tokom posete Emmanuela Macrona Srbiji krajem avgusta 2024. godine, potpisano je i pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji u okviru Memoranduma o razumevanju između EDF-a i vlade Srbije.

Osim sporazuma, bilo je i najava da država razmatra da postane i vlasnik dela u Mađarskoj elektrani Pakš. Predsednik Aleksandar Vučić je u novembru 2024. na sastanku sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom izrazio želju Srbije da postane vlasnik pet do 10 odsto vlasništva. Mađari su rekli da će razmotriti tu molbu. Zasad se ništa više ne zna o tom predlogu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar