Srbija mora biti obazriva ako bude kupovala udeo u mađarskoj nuklearki

Srbija uskoro skida moratorijum na nuklearnu energiju, a ako Mađari prihvate predlog, možda postanemo i vlasnici dela u njihovoj elektrani Pakš. Može li Srbija da izgradi nuklearnu elektranu ili obezbedi sebi ovu energiju iz susedstva? To je pitanje je koje mnogi ovih dana postavljaju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na nedavnom sastanku sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, izrazio želju Srbije da postane vlasnik pet do 10 odsto vlasništva u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš. Mađari su rekli da će razmotriti ovu molbu. Zasada se još uvek ništa više ne zna o ovom predlogu.

Aleksandar Kovačević, energetski stručnjak, kaže za Bloomberg Adriju da bi ugovor o kupovini vlasništva u mađarskoj elektrani bio veoma komplikovan. Navodi da Srbija mora da bude obazriva, s obzirom na to da su ovakvi zajednički ugovori o vlasništvu i poštovanje istih u nekim zemljama doveli do brojnih sporova i problema. Kao primer navodi sporove koji su imale Hrvatska i Slovenija, koje imaju po 50 odsto vlasništva u nuklearnoj elektrani Krško.

"U slučaju da država Srbija kupi deo vlasništva, važno je da ima svoje stručnjake koji imaju dovoljno znanja i iskustva da mogu da prate sve ono što se dešava u toj elektrani. Ugovorom treba urediti kako će se deliti energija, ko snosi rizik u slučaju prekida proizvodnje, ko snosi troškove opreme, održavanja i slično", objašnjava Kovačević.

Bloomberg

 

Važna stavka - fond za dekomisiju nuklearne elektrane

On kao posebno važno pitanje ističe i pitanje fonda za dekomisiju nuklearne elektrane, čiji iznos može biti približno jednak troškovima izgradnje elektrane. Dekomisija nuklearne elektrane podrazumeva proces demontiranja i uklanjanja nuklearnog postrojenja, nakon što ona prestane da radi. Ovo obuhvata i bezbedno uklanjanje goriva i kontaminiranog materijala, na način koji će biti bezbedna za ljude i životnu sredinu.

"Analiza troškova i koristi ulaganja u nuklearnu elektranu van sopstvene teritorije treba da uzme u obzir alternative snabdevanja energijom iz ostalih domaćih izvora ili nuklearne elektrane izgrađene na sopstvenoj teritoriji. U tom smislu treba sagledati uticaj na sposobnost Srbije da ostvaruje prihode od izvoza napredne hidroenergije koju ima, a koja može biti ozbiljno ograničena zavisnošću o stranim izvorima energije, bili oni nuklearna elektrana ili isporuka gasa", navodi Kovačević.

Pored kupovine udela u nuklearnoj elektrani, jedna od ideja je i da se u Srbiji izgrade najmanje četiri mala nuklearna reaktora. Ovo je takođe izjavio predsednik Vučić na nuklearnom samitu u Briselu krajem marta, kako je tada rekao, bez nuklearne energije "Srbija neće uspeti da preživi".

Prema njegovim rečima, zemlji nedostaju tehnologija, stručnost i finansiranje malih modularnih reaktora čiji je procenjeni trošak od 7,5 do osam milijardi evra, za kombinovani kapacitet od 1.200 megavata.

Depositphotos

 

Srbija ima sporazume sa Francuskom i Rusijom

Nuklearna energija u Srbiji dobila je na značaju i nakon predsednikove posete Parizu, gde je potpisan Memorandum Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) o razumevanju za uspostavljanje okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije. Takođe, tokom posete Emmanuela Macrona Srbiji krajem avgusta, potpisano je i pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji u okviru Memoranduma o razumevanju između EDF-a i vlade Srbije.

Inače, Francuska je lider Evrope u proizvodnji struje iz nuklearnih elektrana, trenutno ima 56 nuklearnih reaktora raspoređenih u 18 nuklearnih elektrana širom zemlje.

Srbija sporazume o saradnji na polju nuklearne energije ima i sa Rusijom. U maju 2018. ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je u Sočiju sporazum o saradnji sa državnom korporacijom Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Zatim su u januaru 2019. godine, u okviru posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, vlade Srbije i Rusije potpisale Sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Stručnjak za nuklearnu energiju profesor dr Miodrag Mesarović navodi da bi za Srbiju najbolje rešenje bilo da zakupi desetak odsto kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Pakš i izgradi gasnu elektranu u okolini Niša i tako obezbedi električnu energiju koja nedostaje.

"Nuklearna elektrana bi zamenila termoelektrane u Srbiji na ugalj koje izlaze iz pogona. Zakupom deset odsto kapaciteta mađarske nuklearke značilo bi obezbeđenje novih 240 megavata električne energije, što bi bilo ekvivalentno proizvodnji u jednom bloku u Termoelektrani 'Nikola Tesla' u Obrenovcu", rekao je Mesarović za Betu.

Depositphotos

 

On je za Betu naveo da bi to bio prvi korak, a drugi bi trebalo da bude priprema za gradnju nuklearne elektrane u Srbiji, što će omogućiti zakon kojim se ukida moratorijum na izgradnju. Prema njegovim rečima, kupovina dela vlasništva u mađarskoj nuklearki bi građanima pokazala da je ova energija sigurna. Ovo bi, takođe, bila dobra prilika da se počne obuka domaćih kadrova u toj nuklearki kako bi se pripremili za upravljanje kada se izgradi u Srbiji.

"Za nuklearku Pakš, Rusija je Mađarskoj dala veoma povoljan državni kredit od deset milijardi dolara, a na njega se ne obračunava ni interkalarna kamata (kamata dok traje izgradnja), dok su Mađari obezbedili još 2,5 milijarde dolara. Eventualni dogovor Srbije sa Mađarima ne mora nužno da uključuje i Rusiju, iako je ona obezbedila najveći deo novca za tu elektranu", rekao je Mesarović.

Na pitanje da li će Srbija moći da izgradi nuklearnu elektranu za desetak godina, Mesarović je rekao da će joj za takav objekat trebati 20 - 25 godina, a tada će i nestati uglja i moraće da budu zatvorene stare termoelektrane.

A šta kažu građani Srbije

Podrška građana Srbije za uvođenje nuklearne energije se povećala u poslednjih nekoliko meseci, i to nakon što je aktuelizovana ova tema.

Podaci iz ankete koju je u martu i junu sprovela organizacija "Novi treći put" uz podršku fondacije "Otvoreno društvo", pokazali su da se podrška građana povećala u junu u odnosu na mart kada je reč o izgradnji nuklearne elektrane.

 

 

Ova anketa rađena je na uzorku od 1.200 ljudi iz svih krajeva Srbije. U martu je samo sedam odsto anketiranih građana smatralo da je izgradnja nuklearne elektrane dobro rešenje. Isti procenat građana je smatrao da je nuklearna elektrana dobro rešenje, ali da ima negativne strane. Čak 58 odsto građana je u martu reklo da je bi izgradnja nuklearne elektrane za Srbiju bilo loše rešenje.

 

 

Rezultati u junu su pokazali da je 13 odsto anketiranih građana smatralo da je izgradnja nuklearne energije dobro rešenje, 21 odsto je takođe smatralo da je dobro rešenje, ali da ima negativne strane, dok je 33 odsto smatralo da je to loše rešenje.