Turska je i dalje atraktivna destinacija za investiranje u nekretnine. Iako je broj investicija u blagom padu u odnosu na prethodnu godinu, ta zemlja u poređenju sa Italijom ima slične bruto prinose od izdavanja nekretnine, ali i značajne razlike u cenama kvadrata.
Srbi su među onima koji rado kupuju nekretnine u toj zemlji, najčešće u Istanbulu, Antaliji, Bodrumu, Izmiru... Ono što Tursku čini atraktivnom za ulaganje, pored prirodnih lepota i povoljnih cena, jeste i to što je poreski povoljnija od većine zemalja u Evropskoj uniji.
Srbija je nedavno dobila rezultate preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije. Studiju su radili Francuzi, a njihove procene su da bi nuklearna elektrana mogla da se izgradi za 15 godina. Država bi u naredne dve godine trebalo da donese odluku da li će se takva elektrana graditi.
U nastavku pročitajte pet stvari koje treba da znate danas.
Koliki prinos možete da očekujete ako uložite novac u stan u Turskoj
Depositphotos
Turska, očaravajuća zemlja oslikana kontrastima, smeštena na raskršću Evrope i Azije, godinama unazad privlači pažnju stranih investitora kao jedno od najdinamičnijih tržišta nekretnina. Zahvaljujući povoljnim cenama, prirodnim lepotama, dobroj povezanosti i liberalnom zakonodavstvu prema stranim državljanima, broj kupaca koji ulažu u stanove, vile i komercijalne prostore konstantno je rastao, međutim, taj trend je blago preokrenut.
Ipak, za investitore iz Srbije i regiona, Turska ostaje jedna od najdostupnijih i najisplativijih destinacija za ulaganje u nekretnine, bilo da je cilj kratkoročni prihod od najma, diverzifikacija portfolija ili, čak, preseljenje i sticanje državljanstva. Ako tu zemlju uporedimo s Italijom, primetićemo slične bruto prinose od izdavanja nekretnine, ali i značajne razlike u cenama kvadrata.
Srbija započela put ka nuklearnoj elektrani - šta je donela studija
Preliminarna tehnička studija radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji nedavno je završena, a prvi rezultati dali su jasniju sliku o potencijalima i potrebnim koracima za eventualnu realizaciju tog strateškog projekta za državu. Za početak, procenjeno je da će za realizaciju prve dve faze projekta Srbiji trebati pet do sedam godina. U ovom trenutku zemlja se praktično nalazi u prvoj fazi, nakon koje će biti doneta konačna odluka o tome da li će se nuklearna energija koristiti.
Prema rečima Dalibora Arbutine, v. d. direktora JP Nuklearni objekti Srbije, studija ima tri velike celine. Prva je tzv. mapa puta, odnosno pregled institucionalnih i infrastrukturnih pitanja čija rešenja prethode implementaciji nuklearne elektrane i ocena sadašnje pozicije Srbije u tom procesu.
Evropljani besni na Ursulu von der Leyen
Bloomberg
Uzalud su u nedelju uveče evropski zvaničnici bezmalo papagajski ponavljali istu rečenicu da trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država "stvara sigurnost u neizvesnim vremenima" te da "pruža stabilnost i predvidljivost trgovinskih odnosa". To je prvo ustvrdila predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen, a potom ponovili predsednik Evropskog saveta Antonio Costa, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola i nemački kancelar Friedrich Merz, ali to nije sprečilo pravu poplavu negativnih komentara i kritika, kako političara i stručne javnosti, tako i takozvanih običnih građana.
Sudeći prema komentarima na društvenim mrežama i u medijima u kojima odzvanjaju ocene da je posredi "poniženje", "kapitulacija" i "vazalizacija", Evropljani su dominantno besni na šeficu EK, smatrajući da se u pregovorima sa predsednikom SAD Donaldom Trumpom nije dovoljno borila ili da nije imala dobru pregovaračku strategiju. Štaviše, kako ironično ocenjuju pojedini komentatori, Evropska komisija je postigla nezamislivo: da konačno ujedini celu Evropsku uniju te da "danas svaki Evropljanin kritikuje trgovinski sporazum EU i SAD kao najgori (za Evropu) u istoriji".
Srbija plasirala obveznice za 35 milijardi
Celokupna emisija petogodišnjih državnih obveznica u dinarima uspešno je prodata. Uprava za javni dug objavila je da je Republika Srbija u ponedeljak na aukciji prikupila planiranih 35 milijardi dinara. "Ukupan obim tražnje iznosio je 65 milijardi dinara. Realizovano je 3.500.000 komada državnih obveznica nominalne vrednosti 35 milijardi dinara", navodi Uprava za javni dug.
Obveznice dospevaju 30. jula 2030. godine, a celokupna emisija prodata je po izvršnoj stopi prinosa od 4,49 odsto godišnje, što je neznatno niže od kuponske stope koja iznosi 4,5 odsto. Najviša ponuđena stopa bila je pet odsto, dok je najniža iznosila četiri odsto. Obveznice su prodate po ceni od 10.004,39 dinara, odnosno nešto iznad nominalne vrednosti, što ukazuje na spremnost investitora da plate premiju kako bi obezbedili učešće u toj emisiji.
Sledi...
U SAD će biti objavljeni podaci o radnim mestima JOLTS, robno-trgovinskom bilansu i poverenju potrošača.
U Španiji će biti objavljeni podaci o BDP-u.
Podatke o poslovanju će objaviti Visa, Spotify, Booking, Boeing i L'Oreal.
Međunarodni monetarni fond objaviće ažurirani godišnji izveštaj o stanju svetske ekonomije.
Danas na portalu Bloomberg Adrije pročitajte o planu Nelta da uloži 400 miliona evra u rast do 2030. godine, o tome šta se dešava na tržištu stanova u Srbiji, a saznajte i nešto više o luksuznom automobilu Lamborghini Temerario.
.webp){kind=icon}
