Srbija plasirala obveznice za 35 milijardi, tražnja investitora skoro dvostruko veća

Celokupna emisija petogodišnjih državnih obveznica u dinarima uspešno je prodata. Uprava za javni dug objavila je da je Republika Srbija u ponedeljak na aukciji prikupila planiranih 35 milijardi dinara.

"Ukupan obim tražnje iznosio je 65 milijardi dinara. Realizovano je 3.500.000 komada državnih obveznica nominalne vrednosti 35 milijardi dinara", navodi Uprava za javni dug.

Obveznice dospevaju 30. jula 2030. godine, a celokupna emisija prodata je po izvršnoj stopi prinosa od 4,49 odsto godišnje, što je neznatno niže od kuponske stope koja iznosi 4,5 odsto. Najviša ponuđena stopa bila je pet odsto, dok je najniža iznosila četiri odsto. Obveznice su prodate po ceni od 10.004,39 dinara, odnosno nešto iznad nominalne vrednosti, što ukazuje na spremnost investitora da plate premiju kako bi obezbedili učešće u ovoj emisiji.

Kupon će se isplaćivati jednom godišnje, svakog 30. jula, do datuma dospeća, odnosno do 30. jula 2030. godine. Na aukciji je učestvovalo devet investitora. Podneto je ukupno 48 ponuda, od kojih su 23 bile prihvaćene.

Prosečna ponderisana ponuđena stopa prihvaćenih ponuda iznosila je 4,25 odsto, dok je prosečna ponderisana ponuđena cena bila 10.109,97 dinara. Najviša ponuđena stopa bila je pet odsto, a najniža četiri odsto, što ukazuje na raspon očekivanja investitora u pogledu prinosa.

Najveći broj prihvaćenih ponuda pristigao je iz bankarskog sektora (pet), zatim od ostalih pravnih lica (11), kastodi klijenata (šest), dok je zabeležena i jedna prihvaćena ponuda fizičkog lica.

Nova aukcija obveznica države stiže nakon što su u tekućoj godini već održane tri aukcije dinarskih obveznica u kojima je prikupljeno više od 150 milijardi dinara, a posle julskih emisija u planu su još tri aukcije do kraja 2025. Inače, prema podacima Uprave za javni dug, preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 28. jul 2025. godine iznosilo je oko 4,51 bilion dinara.

 

 

Podsećamo, u petak, 25.jula, prodata je i celokupna emisija 12-godišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima. Uprava za javni dug objavila je da je interesovanje investitora bilo izuzetno veliko i da je Republika Srbija u petak na aukciji prikupila planiranih 250 miliona evra.

Celokupna emisija od 250 miliona evra realizovana je po izvršnoj stopi prinosa od 4,99 odsto, što je neznatno niže od godišnje kuponske stope koja iznosi pet odsto.

Obveznice su prodate po ceni nešto višoj od nominalne, što ukazuje na to da su ulagači bili spremni da plate i premiju kako bi osigurali učešće u ovoj emisiji.

Vladan Pavlović iz Ipopema Securitiesa očekivao je uoči emisije evroobveznica da će, pre svega, domaće banke iskazati interesovanje za državne hartije, jer im je potreban materijal u koji mogu da plasiraju sredstva sada kada padaju kamatne stope, posebno one na depozite centralnih banaka.

Na apetit ulagača po pravilu veoma utiču ocene vodećih rejting agencija, pa treba reći da je prošle godine S&P Global podigao kreditni rejting Srbije na investicioni nivo, ocenom BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga. Kako analitičar Bloomberg Adrije Matej Vujanić naglašava, iz agencije su se tom prilikom pozvali na napredak u fiskalnim pokazateljima i makroekonomsku stabilnost.

 

 

Prema rečima stručnjaka, nova izdanja državnih obveznica ne dolaze zbog nekakvih vanredno dobrih prilika za to na tržištu, već zbog manjka opcija u pogledu kanala finansiranja.

"Kada je u pitanju tajming emisije, on je verovatno diktiran potrebama vezanim za budžet i servisiranje ranijih dugova, tako da na tom polju nema mnogo izbora", kaže Pavlović.

Slično ističe i Vujanić. "Generalno gledajući, s obzirom na to da je Evropa blizu kraja ciklusa spuštanja kamatnih stopa, sada je relativno povoljan trenutak za zaduživanje u Evropi. Ali imajući na umu da Narodna banka Srbije (NBS) ima još dosta prostora za rezanje kamatnih stopa i gledajući rast prinosa od obveznica od početka godine, razlog za nove emisije više leži u tome što Srbija trenutno nema previše značajnih alternativnih izvora finansiranja."

- Tekst napisan uz pomoć Ane Ristović.