Novi test tržišta - Srbija izdaje obveznice u evrima i dinarima

Pred Srbijom je novi talas zaduživanja, kroz dve emisije državnih obveznica: u petak i ponedeljak. S obzirom na to da su poslednje aukcije pokazale narušeno raspoloženje investitora, ovo će biti prilika da se ono dodatno ispita.

Za petak je najavljeno izdanje hartija u evrima, pri čemu je planirani obim prodaje 150 miliona evra. Reč je o 12-godišnjim državnim obveznicama, sa kuponskom stopom od pet odsto (godišnja isplata kupona). Prvi radni dan sledeće nedelje doneće dinarsku emisiju petogodišnjih obveznica, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto (takođe godišnja isplata kupona), a planirani prodajni obim ovde iznosi 35 milijardi dinara.

Kako primećuje analitičar Bloomberg Adrije Matej Vujanić, kuponska stopa petogodišnje dinarske obveznice znatno je viša u odnosu na trenutnu šestogodišnju obveznicu čiji je prinos 3,2 odsto. U slučaju obveznica u evrima, dodaje on, kuponska stopa od pet odsto je nešto veća od trenutnog tržišnog prinosa od srpske 11-godišnje evroobveznice, koji iznosi 4,8 odsto.

"S obzirom na to da je kurs evra nezvanično fiksiran godinama, emisiju u dinarima možete na isti način posmatrati kao i onu u evrima. U tom svetlu je atraktivnija ona u evrima, imajući u vidu da daje bolju stopu", ocenjuje Vladan Pavlović iz Ipopema Securitiesa.

Depositphotos

Potezi države stižu nakon što su u tekućoj godini već održane tri aukcije dinarskih obveznica u kojima je prikupljeno više od 150 milijardi dinara, a posle julskih emisija u planu su još tri aukcije do kraja 2025. Inače, prema podacima Uprave za javni dug, preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 24. jul 2025. godine iznosilo je 4,51 bilion dinara.

Međutim, Vujanić napominje da su dosadašnje aukcije pokazale "određeni pad tržišnog interesovanja". Naime, dok je januarska emisija imala snažnu potražnju, pa je tada realizovano čak 93 odsto ponude, reotvaranja ponude u martu i maju očitala su slabiju tražnju i realizovani su skomniji iznosi (37 i 34 odsto), iako su prinosi ostali stabilni (oko 5,2 odsto). "Poređenja radi, američke 10-godišnje obveznice u domaćoj valuti imaju prinos od oko 4,3 odsto", navodi on.

Prinos od predstojećih emisija u petak i ponedeljak zavisiće od postignutih cena, podseća Pavlović, dodajući da veruje da će pre svega domaće banke iskazati interesovanje za državne hartije jer im je potreban materijal u koji mogu da plasiraju sredstva sada kada padaju kamatne stope, posebno one na depozite centralnih banaka.

 

"Za investitore van Srbije nisam siguran da će u ovom trenutku pohrliti u obveznice, zbog očito i dalje nestabilnog političkog okruženja", smatra analitičar Ipopeme.

Na apetit ulagača po pravilu veoma utiču ocene vodećih rejting agencija, pa treba reći da je prošle godine S&P Global podigao kreditni rejting Srbije na investicioni nivo, ocenom BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga. Kako Vujanić naglašava, iz agencije su se tom prilikom pozvali na napredak u fiskalnim pokazateljima i makroekonomsku stabilnost.

Depositphotos

"Ipak, iako se to očekivalo i od ostalih kreditnih agencija, Fitch je u februaru 2025. zadržao rejting na nivou BB+, odlučivši da ne prati S&P zbog političke neizvesnosti, kontinuiranih protesta i ograničene institucionalne transparentnosti", kaže analitičar Bloomberg Adrije.

Prema rečima stručnjaka, nova izdanja državnih obveznica ne dolaze zbog nekakvih vanredno dobrih prilika za to na tržištu, već zbog manjka opcija u pogledu kanala finansiranja.

"Kada je u pitanju tajming emisije, on je verovatno diktiran potrebama vezanim za budžet i servisiranje ranijih dugova, tako da na tom polju nema mnogo izbora", kaže Pavlović.

 

Slično ističe i Vujanić. "Generalno gledajući, s obzirom na to da je Evropa blizu kraja ciklusa spuštanja kamatnih stopa, sada je relativno povoljan trenutak za zaduživanje u Evropi. Ali imajući na umu da Narodna banka Srbije (NBS) ima još dosta prostora za rezanje kamatnih stopa i gledajući rast prinosa od obveznica od početka godine, razlog za nove emisije više leži u tome što Srbija trenutno nema previše značajnih alternativnih izvora finansiranja."

NBS je, inače, i ovog meseca zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Na nepromenjenim nivoima takođe su ostale kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto). Poslednji put centralna banka je snizila troškove zaduživanja u septembru prošle godine, i to za 25 baznih poena.