Srbija konačno dobila investicioni rejting, šta to znači za privredu?

Nakon što su tri glavne svetske agencije za kreditni rejting ove godine podigle izglede za dobijanje investicionog rejtinga Srbije, privreda zemlje je konačno preskočila ovu prepreku.

Agencija S&P Global, koja je i prva (u aprilu) podigla izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga, sada je Srbiji dala ocenu BBB-, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga.

S&P je takođe podigao projekciju privrednog rasta Srbije na četiri odsto za ovu i narednih nekoliko godina, a kreditna rejting agencija je takođe navela da očekuje da će budžetski deficit porasti sa prošlogodišnjih 2,4 odsto BDP-a na 4,3 odsto zbog većeg ulaganja u odbranu i većih investicija i uvoza.

"Postoje investitori koji već neko vreme žele da ulažu u Srbiju, zbog napretka koji ostvarujemo, ali u njihovim mandatima stoji da mogu da investitaju samo u zemlje investicionog ranga. Sada smo i njima otvorili vrata", saopštio je povodom ocene predsednik Aleksandar Vučić.

"To će dovesti do dodatnih priliva stranih investicija i značajno nižih troškova zaduživanja na tržištu kapitala", rekao je nakon objavljivanja ocene ministar finansija Siniša Mali.

O sticanju kreditnog rejtinga investicionog ranga već mesecima govore zvaničnici Narodne banke Srbije (NBS). Guverner Jorgovanka Tabaković je u intervjuu za Bloomberg rekla da je Srbija više nego ikada ranije fokusirana na dobijanje investicione ocene i da se Srbija ističe u poređenju sa parnjacima koji imaju investicioni rejting BB+. Prinosi na srpske obveznice mogu se porediti sa prinosima u susednim članicama EU, Mađarskoj ili Rumuniji, rekla je tada guverner.

Tabaković je ocenu nazvala istorijskim uspehom i osvrnula se na otpornost privrede zemlje.

"Smatram da nam ovo mesto zasluženo i pripada i da je ovo istorijski iskorak kojim se potvrđuje da je Srbija ušla u red zemalja koje su posebno važne na svetskoj investicionoj mapi. Ova odluka doneta u uslovima povoljnih makroekonomskih izgleda zemlje i povećane otpornosti na spoljne šokove zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, koje se očekuje i u narednim godinama", rekla je Tabaković u izjavi nakon objavljivanja odluke S&P Globala.

Viceguverner NBS Nikola Dragašević u aprilu je za Bloomberg Adriju rekao da Srbija već zaslužuje investicioni kreditni rejting, a on je i predvideo da će agencija S&P pre agencija Fitch i Moody’s dati Srbiji prvu ocenu iznad špekulativne.

"Mi ćemo svakako imati razgovore sa njima. Razgovarali smo i sa međunarodnim investitorima i sa međunarodnim finansijskim institucijama i sve one su i uverene i vrednuju srpske hartije na nivou pojedinih zemalja kakve su Rumunija ili Mađarska, koje već imaju investicioni rang kreditnog rejtinga, čak su i zemlje EU", rekao je Dragašević za Bloomberg Adria TV.

Kao glavni razlog za slične prinose na srpske obveznice i hartije zemalja koje su ranije dobile investicioni rejting može se izdvojiti fiskalna politika, rekao je Nicolaie Alexandru Chidesciuc, vodeći ekonomista J. P. Morgana za tržišta u razvoju (engl. Head of EMEA EM Economics).

"Rumunija već duže ima visok budžetski deficit, a najnoviji podaci za 2023. ukazuju na budžetski deficit od oko šest odsto BDP-a. U Srbiji je to nešto iznad dva odsto BDP-a. Zatim, ako pogledamo nešto što je još važnije, a to je strukturni budžetski bilans prilagođen različitim jednokratnim merama koje vlasti sprovode i prilagođen je i ekonomskom ciklusu, pozicija u kojoj je Rumunija je opet na oko šest odsto BDP-a, a Srbija je blizu nule, dakle ima gotovo uravnotežen bilans. To znači da, ako Srbija želi, ona može da spusti budžetski deficit blizu nule za godinu dana. Dakle, i sa te tačke gledišta, strukturno, Srbija je mnogo jača", rekao je ekonomista pre prvog podizanja izgleda kreditnog rejtinga Srbije.

Vodeći ekonomista J. P. Morgana za tržišta u razvoju tada je dodao da se obveznicama Srbije već trguje kao da imaju investicioni rejting i spomenuo šta Srbija može da uradi da bi do tog rejtinga i stigla.

"Ako pogledate izveštaje rejting agencija, one spominju različite faktore. Jedan se odnosi na geopolitički rizik, drugi se odnosi na upravljanje (engl. governance), treći je jasan napredak ka članstvu u EU. Takođe, spominje se značajno smanjenje javnog duga prema BDP-u, koji jeste u opadanju, ali rejting agencije verovatno žele da vide još veći pad. Takođe se spominje i evroizacija, kako u bankarskom sektoru, što utiče na mehanizam monetarne transmisije Narodne banke Srbije, ali i evroizacija na strani javnog duga. Da li Srbija treba da ostvari napredak u svim oblastima da bi dobila IG (engl. investment grade) status? Rekao bih - ne, ali u nekim oblastima verovatno treba ostvariti značajan napredak", zaključio je za Bloomberg Adria TV.

Jedan od onih koji je pogodio da bi Srbija kreditni rejting mogla da dobije do kraja 2024. bio je Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

On je pravilno predvideo i dobijanje pozitivnih izgleda pozivajući se na "bolji ekonomski rast, inflaciju koja usporava i industriju koja se budi".

"To se može desiti možda već krajem ove godine, ako ekonomski rast bude blizu četiri odsto, ako priča oko EXPO uhvati zamajac, ako se napravi neki pomak u EU integracijama, ako se poboljša stanje u dijalogu sa Prištinom", rekao je Jovanović u svom intervjuu za Bloomberg Adriju.

Projekcije BBA analitičara tačne

Analitičari Bloomberg Adrije su krajem prošle godine uradili detaljan izveštaj o projekcijama kreditnog rejtinga za Adria region, prema kom bi Srbija već do jeseni mogla da dobije investicioni rang kreditnog rejtinga.

"Očekujemo da kreditne agencije podignu kreditni rejting Srbije i Hrvatske, i to za po jedan podeljak, u sledećih 12 meseci, dok će ostale zemlje Adria regiona zadržati svoje trenutne ocene. Teorijski posmatrano, viši kreditni rejtinzi vode do povoljnijih uslova zaduživanja, što se preliva na uslove na domaćem finansijskom tržištu. Međutim, ovo je za Hrvatsku u dobroj meri uračunato", ocenili su analitičari u svojoj Adria Insights analizi.

Oni su nakon toga rekli da bi investicioni rejting kreditni rejting koji bi S&P dao Srbiji bio dodatni ohrabrujući znak i za Srbiju i za one koji žele da u njoj ulažu. Kako su upozorili, to bi bio tek prvi korak u dobrom smeru koji treba da se napravi i da treba da se cilja da barem još jedna od druge dve velike rejting agencije - Fitch ili Moody's - povisi svoju ocenu u investicionu kategoriju.

"Razlog za prioritizovanje dobijanja investicionog rejtinga od barem još jedne agencije nalazimo u čestoj praksi kod mnogih finansijskih institucija, a naročito banaka pod okriljem regulative Evropske unije - da se izloženost u finansijsku imovinu penalizuje dokle god prosek najviših rejtinga od barem dve agencije nije u investicionoj kategoriji", rekli su analitičari.

Uticaj na privredu osetan, ne i presudan

Da Srbija pripada onim zemljama koje treba da imaju investicioni rejting, smatra i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

"Očekujem da pređemo prag investicionog rejtinga. Srbija prema objektivnim performansama to zaslužuje", rekao je Arsić za Bloomberg Adriju u avgustu.

U Evropi investicioni rejting nemaju samo zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i nekoliko zemalja Zapadnog Balkana. Pored Srbije, ovaj rejting nemaju ni BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija. "U okviru te grupe Srbija svakako ima najbolje ekonomske performanse."

Prema rečima Arsića, investicioni rejting može pozitivno da utiče na privredu Srbije, na visinu kamatnih stopa, odnosno na marginu između euribora i kamatnih stopa po kojima se zadužuju preduzeća i država.

"Ipak, prilikom formiranja kamatnih stopa na svetskom tržištu, osim rejtinga zemlje, posmatraju se i makroekonomske performanse pa ponekad države koje već imaju investicioni rejting plaćaju zajmove po sličnim kamatnim stopama kao Srbija jer imaju veliki javni dug ili fiskalni deficit."

Svakako je bolje, kaže Arsić, da imamo investicioni rejting, ali to nije nešto što je posebno značajno i ključno za srpsku privredu i njeno poslovanje.

Sledeći rang još bitniji

Pored investicione ocene, investitori posebnu pažnju pridaju i rangovima u okviru nešpekulativnih kreditnih rejtinga, rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments.

Ocene u okviru investicionog rejtinga se dele u tri kategorije, a Kratky je tačno predvideo da će Srbija relativno brzo ući u treću kategoriju investicionog rejtinga. Međutim, on je tada dodao da će stvari posle toga ići nešto sporije.

"Lično sam blagi optimista i očekujem podizanje kreditnog rejtinga u narednih 12 meseci. Međutim, drugi po redu najbolji rejting, koji je nekim investitorima i najbitniji, neće doći u tom vremenskom roku", rekao je Kratky za Bloomberg Adriju ranije.

On je upozorio i da će rejting agencije verovatno postepeno podizati kreditni rejting jer neka pitanja, poput evropskih integracija i geopolitike, ostaju nerešena.

Uticaj na privrednike

Investicioni rejting utiče i na privrednike koji posluju u zemlji, mada je ovaj uticaj posredan.

"Jako je dobro da Srbija dobije taj rang jer to može stvoriti i privući nove investitore, a oni opet utiču na veći broj radnih mesta, na povećanje standarda i kupovne moći građana. Indirektno to ima posledice i na naše poslovanje, kao i svake druge kompanije u zemlji", rekao je za Bloomberg Adriju predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović.

Sličan stav ima i Nebojša Matić, vlasnik i direktor Mikroelektronike. Kako je rekao za Bloomberg Adriju, investicioni rejting donosi "jeftiniji novac", ino-zaduživanje će biti povoljnije, a Srbija će kao država privlačiti više investicija.

"Ako je novac koji dolazi u Srbiju jeftiniji, onda će ga i moja kompanija ovde dobiti od finansijskih institucija po povoljnijoj ceni", rekao je Matić za Bloomberg Adriju.

(Dopunjeno izjavom guvernera NBS u sedmom i osmom pasusu.)

- U pisanju teksta pomogle Jelisaveta Lazarević i Slađana Gavrić.