.webp){kind=icon}
Iz banke Morgan Stanley su prošlog meseca saopštili da Srbija zaslužuje investicioni rang kreditnog rejtinga, a zvaničnici Federalnih rezervi odlučili su da ne menjaju svoju monetarnu politiku. Takođe nisu promenjene projekcije kretanja kamatnih stopa centralnih bankara.
O ovim temama govorio je Nikola Dragašević, viceguverner NBS, u emisiji Bloomberg Adria Sedam.
U intervjuu guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković za Bloomberg u kome je izjavila da je Srbija više nego ikada fokusirana na investicioni rejting, guverner ističe i da se Srbija ističe u poređenju sa parnjacima koji imaju investicioni rejting BB+, a prinosi na srpske obveznice mogu se porediti sa prinosima u susednim članicama EU, Mađarskoj ili Rumuniji.
Opširnije
Fitch potvrdio kreditni rejting Srbije na nivou BB+
Rast izvoza i manji uvoz energenata poboljšaće spoljnu poziciju zemlje, navode iz agencije.
11.02.2024
Italija na korak do investicionog smeća
Kreditna agencija Moody's stavila se u nezgodnu poziciju time što je Italiju smestila na korak do toga da njen rejting proglasi smećem (junk), ističe jedan od vodećih bivših analitičara za kreditne agencije.
15.11.2023
Ljulja se i poslednji najviši kreditni rejting SAD
Rejting agencija je promenila ocenu izgleda sa stabilne na negativnu, ali je kreditni rejting i dalje ostao na Aaa, što je ujedno i najviši nivo investicionog ranga.
12.11.2023
Štednja u Srbiji veća od 15 milijardi evra, kamate ne prate inflaciju
Za protekle četiri godine broj građana Srbije koji praktikuju neki vid štednje ili investiranja povećao se za 12 odsto.
31.10.2023
- Da li se slažete sa stavovima međunarodnih investitora?
To je nešto što mi od 2019. godine konstantno komuniciramo. Mislimo da Srbija zaslužuje kreditni rejting investicionog ranga. Smatramo da bi to prva mogla da bude S&P agencija koja početkom aprila ima reviziju kreditnog rejtinga Srbije. Mi ćemo svakako imati razgovore sa njima. Razgovarali smo i sa međunarodnim investitorima i sa međunarodnim finansijskim institucijama i sve one su i uverene i vrednuju srpske hartije na nivou pojedinih zemalja kakve su Rumunija ili Mađarska, koje već imaju investicioni rang kreditnog rejtinga, čak su i zemlje EU.
- Zašto bi S&P bila prva kredit rejting agencija koja bi unapredila izglede kreditnog rejtinga Srbije?
Mislimo to iz nekoliko razloga. Prvo, S&P je već dva puta davao pozitivne prognoze za povećanje kreditnog rejtinga na taj investicioni rang Srbije.
Bloomberg Adria
Druga stvar, nakon određenog perioda pauze, kada određenim zemljama nisu menjani rejtinzi, S&P je za veći broj zemalja sada imao pozitivne aktivnosti i svakako ono što je osnovno jeste da su makropokazatelji sada bolji i u odnosu na 2019. i u odnosu na 2021. Dakle, imamo fundamentalno sve osnove za povećanje kreditnog rejtinga.
Fitch Ratings je u februaru potvrdio kreditni rejting Srbije BB+, a kada je ocena kreditnog rejtinga od strane S&P u aprilu u pitanju, bilo bi realno očekivati promenu izgleda za povećanje kreditnog rejtinga. Ukoliko to sada bude slučaj, u narednih 12 meseci bismo mogli da očekujemo i povećanje kreditnog rejtinga.
- Koji rizici i dalje doprinose tome da nemamo investicioni rejting i kako je moguće raditi na eliminisanju tih rizika?
Mi imamo planski pristup u rešavanju svih onih pokazatelja za koje su im rejting agencije ukazivale da je potrebno popraviti. U nadležnosti NBS je dinarizacija. Mi ukazujemo na to da od četiri merila dinarizacije (dinarizacija stanovništva i privrede, kao i dinarizacija plasmana stanovništvu i privredi), tri pokazuju snažan napredak u proteklim godinama. To su dinarazicija depozita privrede i stanovništva i dinarizacija plasmana stanovništvu.
Kada je reč o dinarizaciji plasmana, odnosno kredita privredi, NBS je donela meru kojom se dodatnim stavljanjem tereta na adekvatnost kapitala banaka pospešuje dinarizacija, odnosno više kreditiranja u lokalnoj valuti domaće privrede i to je ono na čemu konstantno radimo. Takođe, radimo i na nekim dodatnim merama koje bi mogle da budu u sferi monetarnog i segmenta finansijskih tržišta, a kako bi dodatno pospešile i dinarske depozite kao izvore finansiranja i dinarsko kreditiranje.
- U ovoj nedelji je Fed ponovo odlučio da ne menja kamatne stope. Kako gledate na situaciju u SAD?
Ako pogledamo početak godine, sam januar tržište je očekivalo čitav procentni poen više smanjenja u odnosu na ono što je Fed komunicirao, Fed nije menjao svoju komunikaciju kada je reč o "dot-plotu" zadržali su se na ta tri smanjenja, odnosno ukupno 75 baznih poena dok se tržište kretalo u tom segmentu od čak 150 do 170 baznih poena.
Ono se sada prilagodilo i onda se postavlja pitanje da li tržište isporučuje svoje želje Fedu i ko bi u toj igri centralne banke i tržišta trebalo da vodi. Naše mišljenje je, da zbog kredibiliteta i podataka koje imaju, da su upravo centralne banke one koje treba da vode, odnosno usmeravaju tržište u smeru relaksacije ili pooštravanja monetarnih uslova.
- Kakva je situacija u evrozoni, šta očekujete za ECB?
Zasedanje ECB u junu je pre zasedanja Feda. Smatram da ove dve centralne banke ne bi trebalo da prate jedna drugu kada je u pitanju početak smanjenja kamatne stope. Prvo, njihovi mandati su različiti: ECB targetira samo inflaciju, a Fed pored toga ima i nezaposlenost. Drugi jako važan faktor je situacija u ekonomiji i situacija sa inflacijom, inflacija je negde benignija u Evropi, ali je takav i rast. Svakako zbog kursa evra prema dolaru, biće određene sinhronosti, ali ECB ne bi sa početkom trebalo da sačeka sam Fed, nego da sama unapred odluči.
Ceo intervju poslušajte u videu.
