Agencija za kreditni rejting S&P Global Ratings podigla je ocenu kreditnog rejtinga Hrvatske s BBB+ na A-, objavljeno je u petak uveče. "Prema našem mišljenju, hrvatski napredak u reformama je dodatno produbio njenu integraciju s evropskim i globalnim partnerima, što rezultira u širem napretku institucija", objašnjavaju u S&P-ju.
Analitičari te kuće dodaju i da "turizam i dalje predvodi hrvatski ekonomski rast" i za period 2024 - 2027. prognoziraju prosečan godišnji porast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto. Zajedno sa značajnim investicijama iz evropskih fondova, državne reforme bi mogle dodatno da povećaju privredni potencijal Hrvatske "proširujući strukturu ekonomije i produktivnost nasuprot negativnih demografskih trendova", dodaju oni.
Pozitivni izgledi za buduću promenu rejtinga znače da bi u S&P-ju mogli dodatno poboljšati ocenu "u iduće dve godine ako se nastavi kontinuirano jačanje hrvatske ekonomske i spoljne otpornosti, uz aktuelnu implementaciju ekonomskih reformi i konsolidaciju budžeta". Analitičari su i precizirali šta time misle, odnosno naveli su da bi se ocena mogla poboljšati ako višak na tekućem računu platnog bilansa postavi ekonomiju u poziciju neto poverioca i ako stanje državnog budžeta "značajno premaši naša sadašnja očekivanja".
Dodatno, rejting bi se mogao poboljšati ako se ekonomija diverzifikuje od turističkog sektora, na primer, kroz reforme koje bi povećale hrvatsku ekonomsku konkurentnost i poboljšale produktivnost, poručuju analitičari S&P-ja.
S druge strane, izgledi bi se mogli pogoršati ako dođe do pogoršanja stanja u budžetu, ekonomiji ili spoljnim odnosima zbog rizika u vezi sa uskom ekonomskom bazom i nedovoljnim političkim naporima u borbi s dugoročnim uskim grlima koja ograničavaju ekonomski rast. Neto emigracija i sve starije stanovništvo predstavljaju dugoročni rizik za hrvatski ekonomski rast i javne finansije, dodaju u S&P-ju.
U društvu Poljske
Novom promenom ocene kreditnog rejtinga Hrvatska se kod S&P-ja nalazi šest razreda ispod najviše ocene AAA koju imaju države poput Kanade, Danske, Švajcarske, Švedske ili Holandije. Društvo Hrvatskoj sada, umesto Bocvane, Filipina, Urugvaja i Tajlanda s ocenama BBB+ prve države poput Malte, Poljske, Malezije i Portugala koji imaju ocenu A-.
Interesantno, Hrvatska je imala istu ocenu kao i Poljska i još 1997. godine kad je prvi put zatražila izradu ocene kreditnog rejtinga. Tada su Poljska i Hrvatska, a i Mađarska te Grčka, imale ocenu BBB- koja je tri nivoa ispod ove najnovije. Mađarska i Grčka i danas imaju ocenu BBB-, kao i Rumunija, dok se od zemalja u regionu u razredu ispod toga s ocenom BB+ nalazi Srbija.
Severna Makedonija ima za još dva nivoa lošiju ocenu BB-, a dodatni nivo ispod toga je i Bosna i Hercegovina s ocenom B+. Nasuprot tome, Slovenija ima ocenu AA-, tri razreda iznad Hrvatske. Društvo joj s tom ocenom prave Francuska i Češka.
Kod druge dve globalne agencije za kreditni rejting Hrvatska ima ocenu BBB+ kod Fitcha te Baa2 kod Moody'sa, i to kod obe s pozitivnim izgledima.