S&P potvrdio investicioni kreditni rejting Srbije na nivou BBB-

Srbija ima jake perspektive privrednog rasta na srednji rok, uprkos trenutnim institucionalnim tenzijama i riziku od sankcija u energetskom sektoru, saopštila je agencija S&P Global Ratings.

Kako se navodi u njihovoj analizi domaće privrede, fiskalne i devizne rezerve pružaju značajan prostor za sprovođenje politika u cilju apsorbovanja šokova, mada će održivost tih rezervi delimično zavisiti od trajnog poverenja investitora. 

Optimizam po pitanju rasta srpske privrede na duže staze stigao je u trenutku objave izveštaja Svetske banke, koja je treći put promenila projekciju rasta za ovu godinu na 2,8 odsto. Ranije tokom godine, revizije naniže napravili su Međunarodni monetarni fond, Narodna banka Srbije i druge institucije.

Ministarstvo finansija u saopštenju je naglasilo da je američka agencija za kreditni rejting objavila "izveštaj o kreditnom rejtingu Republike Srbije, koji je na nivou BBB- sa stabilnim izgledima", s tim da se u izveštaju same agencije precizira da on ne predstavlja ocenu kreditnog rejtinga, već daje pregled institucionalnog i ekonomskog profila zemlje.

S&P Global prethodno je u petak objavio i kratak godišnji pregled za Srbiju, gde je takođe podsetio da je trenutna ocena kreditnog rejtinga države "BBB-/Stable/A-3" (i za izdanja u stranoj i za izdanja u domaćoj valuti), ali je i tu napravio ogradu da ta publikacija nije pokazatelj da li je promena kreditnog rejtinga verovatna u bliskoj budućnosti. Tada je izneo ocene za ključne faktore rejtinga, na skali od 1 (najjače) do 6 (najslabije):

• Institucionalna procena: 4

• Ekonomska procena: 4

• Spoljna procena: 3

• Fiskalna procena: 3

• Procena duga: 2

• Monetarna procena: 4

Podsetimo, S&P Global je pre godinu dana bio prvi koji je Srbiji dodelio investicioni rejting, ocenom BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga. Potez je doveo do velikog interesovanja investitora za srpske državne obveznice početkom 2025, na prvoj emisiji dužničkih hartija posle sticanja investicionog ranga.

U međuvremenu, raspoloženje ulagača je opalo, pa je neizvesno kakav će rezultat državne obveznice postići na poslednjoj aukciji planiranoj za ovu godinu. Kao glavne faktore koji utiču na zainteresovanost ulagača stručnjaci navode trenutni makroekonomski i politički pejzaž Srbije i njihovu međusobnu povezanost, što su aspekti koje ističe i S&P Global.

"Politička nestabilnost je uticala na raspoloženje tržišta, usporavajući potrošnju i investicije u 2025. godini, iako spoljna tražnja i javne investicije delimično ublažavaju ovaj efekat", kaže se u njihovom ovonedeljnom izveštaju.

Vlast, kako se dodaje, ostaje posvećena cilju budžetskog deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2028. godine, u okviru nove fiskalne strategije, a u cilju doprinosa stabilizaciji javnog duga na nivou od oko 38 odsto BDP-a u srednjem roku. Pitanje pristupanja Evropskoj uniji ostaje sporno, ocenjuje S&P Global.

Sem toga, "u energetskom sektoru, kompanija NIS ostaje izložena riziku od eventualnih sankcija zbog ruskog vlasništva. Ipak, u baznom scenariju se očekuje da će Srbija, u saradnji sa partnerima iz SAD i Rusije, obezbediti trajno rešenje koje će garantovati sigurnost snabdevanja energijom", stoji u objavi resornog ministarstva.

Naime, Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogle bi da budu uvedene američke sankcije od 8. oktobra, ako se do tada ne pronađe rešenje koje bi zadovoljilo i američku i rusku stranu, što otvara pitanje njenog daljeg poslovanja, finansiranja i snabdevanja tržišta.

Kompanija je već u prvom polugodištu 2025. poslovala sa slabijim rezultatima, pa je tako zabeležila neto gubitak od 3,6 milijardi dinara, dok analitičari i bankari upozoravaju da bi glavni izazov, pored nestašice derivata, mogao da bude nastavak funkcionisanja platnog prometa i odnos sa poveriocima.

Ipak, stabilni izgledi "odražavaju procenu agencije da će rizici koji proističu iz domaćeg i međunarodnog okruženja biti izbalansirani snažnom domaćom tražnjom, podrškom stranih investicija i daljim jačanjem fiskalnih i eksternih bafera", zaključuju u Ministarstvu finansija.