Od moguća tri, Srbija ima jedan investicioni rejting koji joj je pre skoro godinu i po dodelila kreditna agencija Standard & Poor’s. Čitavu prošlu godinu bilo je signala da bi i agencija Fitch mogla da unapredi rejting u investicioni, ali to se nije dogodilo, već je zaključno sa januarom potvrdila dugoročni kreditni rejting Republike Srbije na nivou "BB+", uz pozitivne izglede. Fitch je, dakle, samo jedan od predstavnika takozvane velike trojke među rejting agencijama. Standard & Poor’s je dodelio investicioni rejting Srbiji, dok je Moody’s potvrdio "Ba2" rejting sa pozitivnim izgledima rasta. Kako do investicionog rejtinga, koliko na njega utiču ekonomske performanse, a koliko političke i društvene neizvesnosti, za Bloomberg Adria TV je govorio Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
- Da li ste očekivali da bi moglo da dođe do pomeranja ka investicionom rejtingu, imajući u vidu rezultate iz prošle godine i sve što se tada dešavalo?
Da budem potpuno iskren, nisam očekivao. I reći ću vam zbog čega. Sve tri najveće investicione rejting agencije u suštini se mogu svesti na tri ključna faktora kada donose odluku o dodeli investicionog rejtinga. Prvi faktor je fiskalni, kako stoji budžetski deficit i kakvo je stanje javnog duga. U tom pogledu, Srbija već godinama stoji veoma dobro i s te strane zaslužuje investicioni rejting već duži niz godina, što je Standard & Poor’s i potvrdio pre otprilike godinu i po. Međutim, postoje još dva važna faktora.
Drugi se odnosi na šire makroekonomske pokazatelje, poput stope privrednog rasta i stanja spoljnotrgovinskog deficita. I po tim kriterijumima Srbija je dosad stajala relativno dobro. Međutim, tu već počinju da se pojavljuju prve slabosti, pre svega u kontekstu potencijalne zamke srednje razvijenosti. Stope rasta od četiri ili više od četiri odsto, kakve smo imali prethodnih godina, nije realno očekivati u narednom periodu. Realnije je očekivati stopu potencijalnog rasta između tri i četiri odsto. To predstavlja jedan od ograničavajućih faktora.
Treći faktor, koji je verovatno bio i najproblematičniji iz ugla Fitcha, odnosi se na vladavinu prava. Sve tri rejting agencije posmatraju kako je uređen pravni sistem u Srbiji, da li postoji pravna sigurnost i politička stabilnost. Taj treći faktor je neophodan kako bi zemlja dobila investicioni rejting.
Fiskalni faktor je, manje-više, neosporan, dok su makroekonomski pokazatelji takođe relativno dobri. Međutim, ono što ostaje problematično za Srbiju jeste upravo pitanje vladavine prava.
Treba imati u vidu da ove tri rejting agencije ocenjuju taj aspekt na različite načine. Standard & Poor’s je u tom pogledu možda najfleksibilniji, jer posmatra širu političku stabilnost, odnosno ono što se često naziva stabilokratijom. Na osnovu toga Srbija je mogla da dobije prelaznu ocenu, zbog čega je investicioni rejting i dodeljen u oktobru 2024. godine.
S druge strane, Moody’s je najrigidniji kada je reč o kriterijumima vladavine prava i zbog toga smo kod te agencije trenutno najdalje od investicionog rejtinga, bez jasnih signala pomaka. Fitch se nalazi negde između; postoji mogućnost da prevagne na jednu ili drugu stranu. Međutim, kada se sagledaju aspekti vladavine prava i društveni faktori koje Fitch svakako uzima u obzir, treba imati u vidu da je Srbija već četiri godine praktično zaglavljena na putu evropskih integracija. Dozvolili smo da nas i Crna Gora i Albanija preteknu.
Uz to, iz Evropske unije stižu veoma negativni komentari na najnovije izmene seta pravosudnih zakona, koje evropski zvaničnici ocenjuju kao korak unazad kada je reč o nezavisnosti pravosuđa. U takvim okolnostima, smatram da će analitičarima Fitcha biti izuzetno izazovno da pronađu dovoljno snažno obrazloženje da Srbiji ove godine dodele investicioni rejting.
- Ako krenemo od pozitivnih signala, a to su pokazatelji javnog duga, koji iz godine u godinu ostaje stabilan u odnosu na bruto domaći proizvod, da li tu vidite potencijalne rizike, imajući u vidu da je reč o izbornoj godini, kao i o velikim investicijama vezanim za Expo?
Uprkos svim tim rizicima, fiskalni pokazatelji u Srbiji su prilično čvrsti i to je segment koji mene lično najmanje brine. Budžetski deficit je pod kontrolom, bio je planiran na nivou od tri odsto BDP-a, dok je prošle godine stvarna realizacija bila čak i nešto niža, oko 2,5 odsto. Istina je da postoje značajne investicije povezane sa Expom, ali će se one praktično završiti tokom ove godine, tako da će već od 2027. budžet s te strane biti manje opterećen. Javni dug se smanjuje i trenutno iznosi oko 45 odsto BDP-a, što je znatno niže u poređenju sa mnogim zemljama Evropske unije. Sve se to nalazi u okviru zakonskih okvira, tako da sa fiskalne strane ne vidim razlog za zabrinutost.
Izazovi, međutim, ostaju u domenu drugog faktora, makroekonomskih kretanja. Tu pre svega moramo ozbiljno da razmišljamo o riziku zamke srednje razvijenosti. Načini i izvori rasta koje je Srbija koristila u prethodnom periodu, poput povećanih javnih investicija i priliva stranih direktnih investicija, sada se postepeno iscrpljuju. Strane direktne investicije su tokom prošle godine bile u padu, ne samo u Srbiji, već u celom regionu, ali je taj pad u Srbiji bio naročito izražen. Upravo na to ukazujemo već nekoliko godina, da je neophodno okretanje ka domaćim privatnim investitorima, domaćim izvorima rasta i, pre svega, jačanju vladavine prava.
Svi relevantni ekonomski pokazatelji, uključujući i radove nobelovaca, ukazuju na to da je upravo vladavina prava ključni preduslov za zdraviju poslovnu klimu i dugoročni privredni rast. Time se stvara stabilnost i predvidljivost, što je osnova za održiv razvoj.
- Videli smo da je prošla godina protekla u znaku neizvesnosti, a potom su usledile i sankcije prema NIS-u. Ova godina je počela postizanjem dogovora između ruske strane, Gazproma, i Mol-a. Da li verujete da bi, ukoliko dođe do finalizacije tog dogovora i njegove primene u praksi, to moglo pozitivno da utiče na privredni rast? Trenutne projekcije ukazuju da bi rast ove godine mogao da iznosi oko 3,3 odsto, dok smo prošlu godinu završili na oko dva odsto, u zavisnosti od procena.
Samo da se odmah ogradim, nemam nikakve dodatne informacije u vezi sa NIS-om, osim onoga što je javno dostupno. Svakako bi bila vrlo dobra vest ukoliko se sve završi onako kako je trenutno najavljeno, uključujući i eventualno preuzimanje NIS-a od strane Mola. Međutim, to ne bi moglo da predstavlja dodatni izvor privrednog rasta. Takav rasplet bi pre svega omogućio stabilizaciju, odnosno sprečavanje dodatnog pada. U suštini, to bi značilo povratak na stanje koje smo imali prethodnih godina, ali ne i stvaranje novog impulsa za ubrzanje rasta.
- Opširnije u videu.
.webp){kind=icon}
