Da li testiranje mikrobioma creva može da nam poboljša kvalitet života?

Godinama je obećanje personalizovane medicine bilo fokusirano na DNK. Sada sve veći broj startapa veruje da se sledeća granica zdravstvene tehnologije nalazi nešto niže u telu, u crevima.

Kompanije koje razvijaju testove mikrobioma potrošačima predstavljaju provokativnu ideju: da trilioni bakterija koje žive u digestivnom sistemu možda drže ključ ne samo varenja, već i raspoloženja, upala, imuniteta i hroničnih bolesti. Dok se zdravstveni sistemi suočavaju sa naglim porastom autoimunih poremećaja, metaboličkih stanja i bolesti povezanih sa stresom, mikrobiom postaje jedno od najvažnijih i komercijalno najkonkurentnijih polja velnes tehnologije.

 

Taj trenutak nije slučajan. Savremeni način života sve više narušava mikrobiom. Ishrana zasnovana na ultraprerađenoj hrani, hronični stres, loš san, prekomerna upotreba antibiotika i sedentaran način života povezani su sa smanjenjem raznovrsnosti korisnih bakterija u crevima. Istraživači navode da takve promene mogu poremetiti metaboličke i imune funkcije, doprinoseći upalama i rastućem broju hroničnih bolesti koje globalnu ekonomiju već koštaju stotine milijardi dolara godišnje.

"U crevima postoji čitav nervni sistem koji proizvodi mnogo više hormona sreće nego sam mozak", kaže Ena Melvan, osnivačica startupa. "Delovanjem na mikrobiom koji je reverzibilan možemo da se bavimo uzrokom problema, a ne samo posledicama."

Naučna osnova te tvrdnje povezana je sa takozvanom osom creva–mozak, koja je nešto poput komunikacionog sistema koji povezuje digestivni i centralni nervni sistem putem hormona, nervnih signala i imunoloških reakcija. Poznato je da mikroorganizmi u crevima utiču na proizvodnju neurotransmitera povezanih sa raspoloženjem i kognitivnim funkcijama, što dodatno podstiče interes investitora za zdravstvene proizvode zasnovane na mikrobiomu.

Očekuje se da će globalno tržište mikrobioma značajno rasti tokom ove decenije, dok potrošači sve više traže personalizovane zdravstvene uvide van tradicionalnih zdravstvenih sistema. Za razliku od genetskih testova, koji analiziraju relativno nepromenljive biološke informacije, testovi mikrobioma fokusiraju se na stalno promenljiv ekosistem oblikovan ishranom, okruženjem i životnim navikama.

Upravo je ta dinamika u središtu Metabellyjeve strategije. "Većina testova na tržištu pruža samo jedan trenutni presek stanja", kaže Melvan. "Ali bakterije nisu statične, žive, takmiče se, razmnožavaju i umiru. Mi tu statičnu sliku pretvaramo u dinamičku mrežu."

Model kompanije odražava širi trend u zdravstvenoj tehnologiji prelazak sa jednokratne dijagnostike na kontinuiranu optimizaciju zdravlja. Korisnici dobijaju kućni test za uzorak stolice, šalju ga u laboratoriju, a zatim digitalno primaju rezultate zajedno sa preporukama za ishranu i životne navike čiji je cilj poboljšanje balansa mikrobioma tokom perioda od tri do šest meseci.

Komercijalna privlačnost je jasna: potrošači sve više žele visoko individualizovane smernice, posebno u trenutku kada raste skepticizam prema univerzalnim velnes savetima. Studije institucija poput Stanford univerziteta pokazuju da je mikrobiom svake osobe jedinstven poput otiska prsta i relativno stabilan tokom vremena, što dodatno učvršćuje ideju da bi ishrana vrlo brzo mogla postati personalizovana kao preporuke filmova na striming platformama.

Ipak, sektor se suočava i sa ozbiljnim preispitivanjima. Mnogi naučnici upozoravaju da je nauka o mikrobiomu još u ranoj fazi razvoja i da ne postoji jasan konsenzus o tome koje promene u bakterijama direktno izazivaju bolesti, a koje su samo povezane sa njima. Regulatori takođe pažljivo prate tržište dok startapi pokušavaju da balansiraju između velnes proizvoda i medicinskih tvrdnji.

Uprkos tome, investitori nastavljaju da ulažu novac u ovu oblast, verujući da bi budućnost preventivne medicine mogla manje zavisiti od lečenja simptoma, a više od upravljanja mikroskopskim ekosistemima koji žive unutar ljudskog tela.