NIS ima zalihe nafte za dva do tri meseca

Posle višemesečnih odlaganja, Sjedinjene Američke Države (SAD) će, prema poslednjim najavama, od 1. oktobra uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), preduzeću koje zapošljava više od 13.000 radnika, što između ostalog stavlja u fokus hitno rešavanje pitanja kako će se ubuduće isplaćivati zarade zaposlenima.

Kao jedino realno rešenje za dalje funkcionisanje novčanih transakcija preduzeća nameće se potpuno prebacivanje novčanih tokova u državnu banku Poštansku štedionicu, napominju stručnjaci, budući da sankcije podrazumevaju da ovdašnje filijale stranih banaka prekinu saradnju sa NIS-om.

"Najverovatnije je da će sav novac i poslovanje da se prebaci u domaće državne banke. Njih nema mnogo, odnosno jedina koja ima takav kapacitet jeste Poštanska banka. Ne verujem da će u tome učestvovati privatne domaće banke, jer svi oni imaju dodira sa Evropskom unijom (EU), to jest evropskim bankarskim sistemom i to može da im oteža poslovanje u drugim segmentima", kaže konsultanat i nekadašnji sekretar Udruženja banka Srbije Vladimir Vasić.

Programski koordinator fondacije BFPE Damir Dizdarević nema sumnji da je okretanje Poštanskoj štedionici jedino rešenje za NIS. "Oni su već krenuli da prebacuju sve na račune Poštanske štedionice, ali ne znam dokle su stigli s tim. To je jedina opcija za funkcionisanje u zemlji."

Prema njegovim saznanjima, situacija za zaposlene NIS-a ostaje neizvesna.

"Ljudi ne dobijaju odgovore šta će biti sa poslovima i slično. Ranije se govorilo da im firma isplaćuje po tri plate unapred, kao vid osiguranja, ali koliko ja znam, ta praksa je letos stopirana. Moguće je da će sada, ponovo, dobiti neke plate unapred", procenjuje Dizdarević.

Kako Vasić dodaje, NIS je tradicionalno značajan igrač u profitima banaka. "Kada u banci držite dnevno po par stotina miliona ili možda milijardu dinara, to bankama znači za likvidnost. Uz to, tu su garancije plaćanja, ino-plaćanja, kartičarski sistemi gde svako dobije po neki dinar, to su značajni prilivi ka bankama, koje će sada ostati bez toga. Nemate ni blizu sličnog igrača koji bi u budućnosti mogao da zameni takvog klijenta."

Ipak, on ističe da to neće ozbiljnije ugroziti bankarski sektor u Srbiji, o čemu je Bloomberg Adria već detaljno pisala, ali će svakako negativno uticati na profitne marže banaka.

Depositphotos

U širem kontekstu potencijalnih finansijskih izazova, sagovornik ističe i pitanje plaćanja karticama na NIS-ovim pumpama. "Da li to znači da ćemo svi imati kartice Poštanske štedionice da bismo mogli da platimo? Ne znam, ostaje da se vidi kakve tačno posledice sankcije imaju po različite domene - od uvoza nafte do plaćanja dobavljača, isplate zarada i drugog, ali pretpostavljam da neko u resornom ministarstvu i NIS-u već razmišlja o tome kako bi to moglo da se odigra."

Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je za RTS da ne očekuje da će postojati mogućnost plaćanja karticama na pumpama NIS-a, jer će banke verovatno izbeći saradnju sa preduzećem iz straha od sekundarnih sankcija.

"Transakcije sa stranim bankama ostaju jako problematično pitanje za NIS-ovo poslovanje sa inostranstvom. Te sekundarne sankcije zapravo su i gore za samo poslovanje nego ove primarne. Ne znam kako će se izboriti sa tim", dodaje Dizdarević.

Vasić podseća da tako veliki poslovni sistemi kao što je NIS uvek gledaju nekoliko koraka ispred. "Verujem da ima dosta stvari koje mediji i javnost ne vide. Sigurno ni država ni NIS nisu sedeli skrštenih ruku, već su razrađivali scenarije, mi sad samo čekamo rasplet. Banke su takođe svesne situacije. Jednostavno, odlaganje sankcija dalo je svima jasnu sliku o tome u kom pravcu će se ići, a dalo je i vreme akterima da se prilagode."

 

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je za Euronews da građanima može da garantuje da država neće dozvoliti da se bilo ko igra sa energetskom stabilnošću Srbije i da će dati sve od sebe da se problem reši. "Kao što smo to uradili 2022. godine, kada je postojala zabrinutost za snabdevanje gasom i strujom. Bićemo posvećeni očuvanju stabilnosti i energetskog sistema naše zemlje."

Dodao je da je Srbija sve pokušala, da se razgovaralo sa američkom i sa ruskom stranom, da je iznosila predloge i tražila rešenja, ali da, kako je rekao, nije do nas, jer je zemlja mala i ne može postavljati uslove.

Depositphotos

Iz Poštanske štedionice, kao ni iz samog NIS-a, nisu odmah odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije o aktivnostima povezanim s bankovnim računima i prebacivanjem novca.

NIS saopštio da ima zalihe sirove nafte

Ranije u toku dana, iz naftne kompanije oglasili su se saopštenjem u kom su naveli da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu posebnu licencu kojom se preduzeću omogućava obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 1. oktobra 2025. godine. "NIS je 14. marta podneo Ministarstvu finansija SAD i zahtev za uklanjanje kompanije sa SDN liste (Specially Designated Nationals), što je dugotrajan i kompleksan proces", podsetili su.

 "Kompanija je obezbedila dovoljno zaliha sirove nafte za preradu, kao i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku. Benzinske stanice kompanije su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata i spremne da zadovolje potrebe potrošača."

Prema Markovićevim rečima, "zalihe koje je Srbija pripremila za scenario u kojem bi sankcije stupile na snagu bile bi dovoljne za otprilike dva do tri meseca".

Bloomberg

NIS je, inače, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa. Kao glavni igrač na domaćem tržištu nafte i gasa, upravlja jedinom rafinerijom u zemlji, u Pančevu, koja snabdeva oko 80 odsto srpskog veleprodajnog tržišta. Gazprom drži oko 45 odsto rafinerije.

Iz NIS-a su u petak još jednom naglasili da poštuju zakone Republike Srbije i drugih država na čijim tržištima posluju i da svojim poslovanjem nisu doprineli uvođenju sankcija koje ugrožavaju rad firme i socijalnu stabilnost zaposlenih. "NIS će nastaviti da prati promene i redovno obaveštava javnost i svoje zaposlene o svim bitnim izmenama. Takođe, NIS nastavlja saradnju sa Ministarstvom finansija SAD na zahtevu za uklanjanje sa liste sankcija i produženja licence, kao i saradnju sa akcionarima na rešavanju novonastale situacije", zaključili su.

Promene u vlasništvu

Podsetimo, pre samo nekoliko dana, dogodila se i promena u vlasničkoj strukturi NIS-a, koja je otvorila eventualnu mogućnost da ruski udeo koji je odnedavno pod upravom Gazpromove firme Intelligence bude prodat trećoj strani.

"Meni to jedino ima smisla, jer je Intelligence deo Gazpromove grupacije. Već se pominjao Mol u tom kontekstu, kao jedan jak igrač u Mađarskoj, pominjali su se i neki ljudi koji su povezani sa JANAF-om, ali geopolitički bi i neka kineska firma mogla da bude smislen izbor. To je veliko pitanje sada, jer Rusi ne žele da prodaju i izgube većinski udeo", kaže Dizdarević.

Prema navodima iz podnesaka Beogradskoj berzi, akcionarsko društvo Intelligence preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista najveća tri akcionara srpske naftne kompanije izmenjena, pa nju trenutno čine: PJSC Gazprom Neft (Gazpromova ćerka firma, koja je pod direktnim sankcijama Amerike i drugih zapadnih zemalja i koja je i dosad bila najveći vlasnik NIS-a, sa 44,85 odsto), Republika Srbija (čiji se udeo takođe nije sada menjao i iznosi 29,87 odsto) i pomenuti JSC Intelligence (sa 11,3 odsto).

U javno dostupnim dokumentima nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, kojom je Intelligence (koji, inače, ranije nije posedovao akcije u NIS-u) prešao prag značajnog učešća u preduzeću.

Bez zvaničnog objašnjenja ostala je i prethodna promena u pogledu Gazpromovog vlasništva, koje se desila krajem februara ove godine. Kako je Bloomberg Adria već pisala, sankcionisani Gazprom Neft je dotad imao 50 odsto udela u NIS-u, a Gazprom (koji nije direktno pogođen američkim sankcijama koje ciljaju ruski energetski sektor) 6,15 odsto, pa je Gazprom Neft preneo svojih 5,15 odsto na Gazprom. Tako je matična kompanija i došla do 11,3 odsto vlasništva, a ta izmena tada se tumačila kao način da Gazprom Neft izgubi većinsku kontrolu, dok firme vlasnice istovremeno pokušavaju da dobiju izuzeće od sankcija ili da se formalno umilostive američkoj strani.

NIS je bio u većinskom državnom vlasništvu do 2008, kada je Srbija prodala 51 odsto udela NIS-a Gazprom Neftu za 400 miliona evra.

Dizdarević podseća na slučaj bosanske naftne rafinerije Brod, koju takođe drže Rusi, a koja već godinama posluje u minusu. "To je jednostavno deo strategije držanja ključnih postrojenja, bez obzira na minus ili plus, i to je jedno legitimno poslovno razmišljanje. Ako se bude išlo na varijantu da, recimo, Mol preuzme udeo u NIS-u, ne verujem da će to biti preuzimanje u pravom smislu, verovatno će biti reč o nekoj, uslovno rečeno, sumnjivoj akviziciji preko ljudi povezanih sa Molom ili već pomenutim JANAF-om. Pitanje je da li će to biti prihvatljivo za američku administraciju."

Kako je sve počelo

Sankcije su prvobitno najavljene sredinom decembra, a potvrđene mesec kasnije, kada je precizirano da SAD traže potpuno ukidanje ruskog vlasništva u NIS-u. One su objavljene u sklopu širih mera protiv ruskog energetskog sektora.

Pomenuti 1. oktobar je, kao datum stupanja sankcija na snagu, došao nakon što je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za sedmo odlaganje mera (poslednji dotad važeći rok za odlaganje bio je 26. septembar). Prema rečima Markovića, sadašnje odbijanje da se sankcije ponovo odlože ukazuje na čvrst stav američke strane i pomeranje za četiri dana predstavlja upozorenje. "SAD očekuju konkretne korake u transformaciji vlasničke strukture, inače će sankcije biti puno primenjene."

Depositphotos

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović ocenjuje da nije baš do kraja jasno kako se došlo do 1. oktobra kao roka, jer "tržište motornih goriva ima obim od 2,9 miliona tona, od čega je 66 odsto, to jest 1,9 miliona tona NIS-ovo (već redukovano sa 81 odsto)". "Dakle, u najgorem slučaju imaćemo potrebu za dodatnih 1,9 miliona tona - ta se količina lako može nadomestiti iz okolnih rafinerija od kojih nijedna nije na 100 odsto kapaciteta".

I Pavlović naglašava da prvo treba sačekati da se vidi forma sankcija, ako budu primenjene, i da se onda traže modaliteti rešenja, imajući u vidu da postojeće zalihe pokrivaju barem dva meseca.

"Treba videti da li se poslovanje može nastaviti preko posrednika i u kom formatu. Ako to nije moguće, ostaje alternativa izdvajanja maloprodajne mreže kojom bi upravljala, recimo, država ili dogovor sa ruskom stranom da ipak prodaju udeo, s obzirom na to da bi svakako dobili nefunkcionlanu kompaniju koja ne bi mogla da posluje", kaže analitičar.

Podsećanja radi, kompanija je, prema navodima iz julskog izveštaja, na kraju prvog polugodišta poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30 miliona evra), između ostalog, zbog sankcija SAD, ali i pada cene nafte na svetskom tržištu.

Komentarišući najnoviji postavljeni rok, Dizdarević priču vraća na teren promena u vlasništvu NIS-a. "Potez sa Intelligenceom bi mogao da ukazuje na to da su uključene strane možda dogovorile nešto sa čime javnost još nije upoznata. Ne zaboravite da nam od situacije sa NIS-om u određenoj meri zavisi i gasni sporazum sa Rusima."

U međuvremenu, prekid trgovanja akcijama te firme na Beogradskoj berzi ostaje na snazi do daljeg i male su šanse za skoriji povratak preduzeća na berzu. Naime, zbog očekivanog uticaja sankcija na cenu deonica i uslove trgovanja, izvršni direktor domaće berze Lazo Ostojić je 14. januara uveo dvonedeljni prekid trgovanja. Mera je potom produžena do, kako je rečeno u zvaničnom saopštenju, "prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja".

Svoja detaljnija razmatranja o situaciji u kojoj se NIS našao, analitičar Pavlović podelio je u intervjuu za Bloomberg Adria TV. - Kako razumete trenutni momenat, devet meseci nakon što je najavljeno da će prvi put biti uvedene sankcije? Za razliku od ranijih odlaganja, činjenica da je sada rok samo četiri dana i da se povećala šansa da odlaganja neće biti. Treba sačekati 1. oktobar i videti ako bude sankcija, koja je to forma. Najverovatnije je da je to za početak blokada prometa, banke će da prestanu da vrše transakciju sa NIS-om i neće biti moguće nikakvo plaćanje. - Ono što je NIS saopštio 12 sati nakon što je objavljeno da će biti sankcija, to je da će biti obezbeđeno redovno snabdevanje tržišta. Za koliko je uopšte moguće snabdevanje tržišta, ako je kompanija pod sankcijama? Podatak o rezervama i skladišnim kapacitetima se vodi kao državna tajna, čak ni NIS ne želi da otkrije te brojeve. Međutim, može se proceniti koliko NIS ima rezervi, što se vidi iz poslednjih izveštaja koji su se završavali na 31. jun, jasno je navedeno koje su zalihe sirove nafte i derivata. Zalihe sirove nafte su 32 milijarde dinara, što kad podelimo sa cenom po barelu i po toni dođemo do 800 hiljada tona. Ovo je dovoljno za nešto manje od tri meseca. Stanje sa zalihama derivata je upola manje, njih ima za mesec i po dana. U ovo treba uključiti maloprodavce i veletrgovce, što znači da za tri meseca tržište može da funkcioniše. NIS je već izgubio deo veleprodajnog tržišta sa 81 odsto na 66 odsto, što znači da se oko 35 odsto već uvozi derivata. Ovo je tržište koje je sigurno i nema nikakve veze sa NIS-om. - S jedne strane je redovno snabdevanje tržišta, a s druge strane i finansiranje. Kako posmatrati sankcije kroz prizmu finansija? Banke ne sarađuju sa kompanijama koje su pod sankcijama - koliko NIS može finansijski opstati? Oko 13.000 ljudi je zaposleno u kompaniji. Ukupan dug prema bankama je 600 milijardi dinara. Od toga je dospeće 178 miliona evra, što je ono što mora da se vrati bez obzira na sankcije. Domaće banke su većinski u stranom vlasništvu, osim Poštanske i Alte. Teorijski, NIS može to da vrati i ima gotovine dovoljno, nekih 150 miliona evra čiste gotovine i 350 u plasmanima. Nakon toga ne bi mogao da vrši neka druga plaćanja, što znači da to poslovanje neće biti održivo. Jedino ako Poštanska izađe u susret, onda je i ona u riziku od sankcija. - Ono što svakako jeste još sistem spojenih sudova je položaj JANAF-a, čiji je najveći klijent NIS. Oni su se odmah oglasili i tražili odlaganje sankcija posle 1. oktobra, traže i pomoć Vlade Hrvatske. Koliko mislite da će ovo imati uticaja na potencijalno odlaganje sankcija? Pošto im je NIS najveći klijent, sigurno se bore za sebe. Paralelno moramo ispratiti da padaju akcije Mola, nekih 15 odsto su izgubili u poslednjih 15-20 dana. Mađarska i Slovačka su pod pritiskom da se odreknu ruske nafte potpuno i da pređu na drugog snabdevača. Alternativa za Mol je jedino JANAF, koji ima kapacitet da pokrije i isporuči naftu. Ova nafta je skuplja, razlika je četiri-pet dolara za barel, a Molova rafinerijska marža je već na četiri, što je javno dostupan podatak. Mol trenutno tvrdi da JANAF nema kapacitete i tehničke mogućnosti da isporuči kontinuirano naftu, jer nema odgovarajuće pumpe, pritisak. S druge strane, JANAF kaže da su oni spremni na to. U jednom momentu je verovatno da će se oni snabdevati preko JANAF-a i za njih se ne bih mnogo brinuo. - Vidimo domino efekat. Koliko je bitna diverzifikacija snabdevanja naftom? NIS sad uveliko uvozi naftu iz Iraka i smanjuje uvoz iz Rusije. Da li je to jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem? Pa jeste, mi više nemamo nikakve veze sa ruskom naftom. Mi alternativni izvor snabdevanja nemamo, osim preko JANAFA-a. Jeste, taj jedan deo cevovoda se vodi da je ta trans-nafta naša - od granice pa do Pančeva, ali drugih izvora nema, sem možda preko Duvana, što ne znam kako bi išlo. Govori se o "Družbi", ali je to proces, za koji je pitanje da li će uopšte biti realan. - Ono što se takođe dešavalo ovih devet meseci jeste i promena vlasničke strukture unutar NIS-a. Da li verujete da bi u tom pravcu moglo da ide rešenje za odlaganje ili izbegavanje sankcija? Koji je momenat za koji mislite da će biti odlučujući? U narednih par dana ćemo videti koja je svrha bila da se jedan deo vlasništva prebaci. To je potez koji ima cilj da se taj deo proda najverovatnije nama, nekoj našoj kompaniji. U tom slučaju se zadovoljava formalni uslov da ruska strana više nije dominantni većinski vlasnik koji može sam da odluči. To bi onda bilo oko 41 odsto i Gazprom bi bio blizu 45 odsto, u ovom slučaju bi odluka morala da se donese konsenzusom. Postavlja se pitanje da li bi takva struktura vlasništva sada bila dovoljna ili bi se insistiralo da se potpuno skloni rusko vlasništvo. Mi nećemo rusku imovinu otimati, niti treba to da radimo. Videćemo za par dana da li je ovaj tok prepakivanja u stvari namera da se tih 11 odsto sada proda i da se na taj način zaobiđu sankcije. - Može li se reći da je NIS bio kolateralna šteta rata u Ukrajini? Ovo je sada više nego očigledno, uz razliku da uslovi za mir u Ukrajini nisu baš najbolji i tok događaja nije onakav kakvim smo se nadali, u smislu da će doći do nekog pregovora i primirja. Kompletan televizijski prilog pogledajte u videu na početku članka.

(Dopunjeno kroz tekst.)