Poštanska štedionica slamka spasa za NIS i njihove zaposlene

Posle višemesečnih odlaganja, Sjedinjene Američke Države (SAD) će, prema poslednjim najavama, od 1. oktobra uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), preduzeću koje zapošljava više od 13.000 radnika, što između ostalog stavlja u fokus hitno rešavanje pitanja kako će se ubuduće isplaćivati zarade zaposlenima.

Kao jedino realno rešenje za dalje funkcionisanje novčanih transakcija preduzeća nameće se potpuno prebacivanje novčanih tokova u državnu banku Poštansku štedionicu, napominju stručnjaci, budući da sankcije podrazumevaju da ovdašnje filijale stranih banaka prekinu saradnju sa NIS-om.

"Najverovatnije je da će sav novac i poslovanje da se prebaci u domaće državne banke. Njih nema mnogo, odnosno jedina koja ima takav kapacitet jeste Poštanska banka. Ne verujem da će u tome učestvovati privatne domaće banke, jer svi oni imaju dodira sa Evropskom unijom (EU), to jest evropskim bankarskim sistemom i to može da im oteža poslovanje u drugim segmentima", kaže konsultanat i nekadašnji sekretar Udruženja banka Srbije Vladimir Vasić.

Programski koordinator fondacije BFPE Damir Dizdarević nema sumnji da je okretanje Poštanskoj štedionici jedino rešenje za NIS. "Oni su već krenuli da prebacuju sve na račune Poštanske štedionice, ali ne znam dokle su stigli s tim. To je jedina opcija za funkcionisanje u zemlji."

Kako Vasić dodaje, NIS je tradicionalno značajan igrač u profitima banaka. "Kada u banci držite dnevno po par stotina miliona ili možda milijardu dinara, to bankama znači za likvidnost. Uz to, tu su garancije plaćanja, ino-plaćanja, kartičarski sistemi gde svako dobije po neki dinar, to su značajni prilivi ka bankama, koje će sada ostati bez toga. Nemate ni blizu sličnog igrača koji bi u budućnosti mogao da zameni takvog klijenta."

Ipak, Vasić ističe da to neće ozbiljnije ugroziti bankarski sektor u Srbiji, o čemu je Bloomberg Adria već detaljno pisala, ali će svakako negativno uticati na profitne marže banaka.

U širem kontekstu potencijalnih finansijskih izazova, sagovornik ističe i pitanje plaćanja karticama na NIS-ovim pumpama. "Da li to znači da ćemo svi imati kartice Poštanske štedionice da bismo mogli da platimo? Ne znam, ostaje da se vidi kakve tačno posledice sankcije imaju po različite domene - od uvoza nafte do plaćanja dobavljača, isplate zarada i drugog, ali pretpostavljam da neko u resornom ministarstvu i NIS-u već razmišlja o tome kako bi to moglo da se odigra."

Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je za RTS da ne očekuje da će postojati mogućnost plaćanja karticama na pumpama NIS-a, jer će banke verovatno izbeći saradnju sa preduzećem iz straha od sekundarnih sankcija.

"Transakcije sa stranim bankama ostaju jako problematično pitanje za NIS-ovo poslovanje sa inostranstvom. Te sekundarne sankcije zapravo su i gore za samo poslovanje, nego ove primarne. Ne znam kako će se izboriti sa tim", dodaje Dizdarević.

Vasić podseća da tako veliki poslovni sistemi kao što je NIS uvek gledaju nekoliko koraka ispred. "Verujem da ima dosta stvari koje mediji i javnost ne vide. Sigurno ni država ni NIS nisu sedeli skrštenih ruku, već su razrađivali scenarije, mi sad samo čekamo rasplet. Banke su takođe svesne situacije. Jednostavno, odlaganje sankcija dalo je svima jasnu sliku o tome u kom pravcu će se ići, a dalo je i vreme akterima da se prilagode."

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je za Euronews da građanima može da garantuje da će država neće dozvoliti da se bilo ko igra sa energetskom stabilnošću Srbije i da će dati sve od sebe da se problem reši. "Kao što smo to uradili 2022. godine, kada je postojala zabrinutost za snabdevanje gasom i strujom. Bićemo posvećeni očuvanju stabilnosti i energetskog sistema naše zemlje."

Dodao je da je Srbija sve pokušala, da je razgovarano sa američkom i sa ruskom stranom, da je iznosila predloge i tražila rešenja, ali da, kako je rekao, nije do nas, jer je zemlja mala i ne može postavljati uslove.

Iz Poštanske štedionice, kao ni iz samog NIS-a, nisu odmah odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije o prebacivanju bankovnih računa.

Depositphotos

NIS saopštio da ima zalihe nafte

Ranije u toku dana, iz naftne kompanije oglasili su se saopštenjem u kom su naveli da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu posebnu licencu kojom se preduzeću omogućava obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 1. oktobra 2025. godine. "NIS je 14. marta podneo Ministarstvu finansija SAD i zahtev za uklanjanje kompanije sa SDN liste (Specially Designated Nationals), što je dugotrajan i kompleksan proces", podsetili su.

U takvim uslovima, firma nastoji da prilagodi poslovanje novonastalim okolnostima i prioriteti ostaju očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata, kao i očuvanje socijalne stabilnosti zaposlenih, dodaje se u zvaničnoj objavi. "Kompanija je obezbedila dovoljno zaliha sirove nafte za preradu, kao i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku. Benzinske stanice kompanije su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata i spremne da zadovolje potrebe potrošača."

Prema Markovićevim rečima, "zalihe koje je Srbija pripremila za scenario u kojem bi sankcije stupile na snagu bile bi dovoljne za otprilike dva do tri meseca".

NIS je, inače, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa. Kao glavni igrač na domaćem tržištu nafte i gasa, upravlja jedinom rafinerijom u zemlji, u Pančevu, koja snabdeva oko 80 odsto srpskog veleprodajnog tržišta. Gazprom drži oko 45 odsto rafinerije.

Iz NIS-a su u petak još jednom naglasili da poštuju zakone Republike Srbije i drugih država na čijim tržištima posluju i da svojim poslovanjem nisu doprineli uvođenju sankcija koje ugrožavaju rad firme i socijalnu stabilnost zaposlenih. "NIS će nastaviti da prati promene i redovno obaveštava javnost i svoje zaposlene o svim bitnim izmenama. Takođe, NIS nastavlja saradnju sa Ministarstvom finansija SAD na zahtevu za uklanjanje sa liste sankcija i produženja licence, kao i saradnju sa akcionarima na rešavanju novonastale situacije", zaključili su.

Promene u vlasništvu

Podsetimo, pre samo nekoliko dana, dogodila se i promena u vlasničkoj strukturi NIS-a, koja je otvorila eventualnu mogućnost da ruski udeo koji je odnedavno pod upravom Gazpromove firme Intelligence bude prodat trećoj strani.

"Meni to jedino ima smisla, jer je Intelligence deo Gazpromove grupacije. Već se pominjao Mol u tom kontekstu, kao jedan jak igrač u Mađarskoj, pominjali su se i neki ljudi koji su povezani sa JANAF-om, ali geopolitički bi i neka kineska firma mogla da bude smislen izbor. To je veliko pitanje sada, jer Rusi ne žele da prodaju i izgube većinski udeo", kaže Dizdarević.

Prema navodima iz podnesaka Beogradskoj berzi, akcionarsko društvo Intelligence preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista najveća tri akcionara srpske naftne kompanije izmenjena, pa nju trenutno čine: PJSC Gazprom Neft (Gazpromova ćerka firma, koja je pod direktnim sankcijama Amerike i drugih zapadnih zemalja i koja je i dosad bila najveći vlasnik NIS-a, sa 44,85 odsto), Republika Srbija (čiji se udeo takođe nije sada menjao i iznosi 29,87 odsto) i pomenuti JSC Intelligence (sa 11,3 odsto).

U javno dostupnim dokumentima nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, kojom je Intelligence (koji, inače, ranije nije posedovao akcije u NIS-u) prešao prag značajnog učešća u preduzeću.

Podsetimo, bez zvaničnog objašnjenja ostala je i prethodna promena u pogledu Gazpromovog vlasništva, koje se desila krajem februara ove godine. Kako je Bloomberg Adria već pisala, sankcionisani Gazprom Neft je dotad imao 50 odsto udela u NIS-u, a Gazprom (koji nije direktno pogođen američkim sankcijama koje ciljaju ruski energetski sektor) 6,15 odsto, pa je Gazprom Neft preneo svojih 5,15 odsto na Gazprom. Tako je matična kompanija i došla do 11,3 odsto vlasništva, a ta izmena tada se tumačila kao način da Gazprom Neft izgubi većinsku kontrolu, dok firme vlasnice istovremeno pokušavaju da dobiju izuzeće od sankcija ili da se formalno umilostive američkoj strani.

Naftno preduzeće bilo je u većinskom državnom vlasništvu do 2008. kada je Srbija prodala 51 odsto udela NIS-a Gazprom Neftu za 400 miliona evra.

Dizdarević podseća na slučaj bosanske naftne rafinerije Brod, koju takođe drže Rusi, a koja već godinama posluje u minusu. "To je jednostavno deo strategije držanja ključnih postrojenja, bez obzira na minus ili plus, i to je jedno legitimno poslovno razmišljanje. Ako se bude išlo na varijantu da, recimo, Mol preuzme udeo u NIS-u, ne verujem da će to biti preuzimanje u pravom smislu, verovatno će biti reč o nekoj, uslovno rečeno, sumnjivoj akviziciji preko ljudi povezanih sa Molom ili već pomenutim JANAF-om. Pitanje je da li će to biti prihvatljivo za američku administraciju."

Kako je sve počelo

Sankcije su prvobitno najavljene sredinom decembra, a potvrđene mesec dana kasnije, kada je precizirano da SAD traže potpuno ukidanje ruskog vlasništva u NIS-u. One su objavljene u sklopu širih mera protiv ruskog energetskog sektora.

Pomenuti 1. oktobar je, kao datum stupanja na snagu sankcija, došao nakon što je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za sedmo odlaganje mera (poslednji dotad važeći rok za odlaganje bio je 26. septembar). Prema rečima Markovića, sadašnje odbijanje da se sankcije ponovo odlože ukazuje na čvrst stav američke strane i pomeranje za četiri dana predstavlja upozorenje. "SAD očekuju konkretne korake u transformaciji vlasničke strukture, inače će sankcije biti puno primenjene."

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović ocenjuje da nije baš do kraja jasno kako se došlo do 1. oktobra kao roka, jer "tržište motornih goriva ima obim od 2,9 miliona tona, od čega je 66 odsto, to jest 1,9 miliona tona NIS-ovo (već redukovano sa 81 odsto)". "Dakle, u najgorem slučaju imaćemo potrebu za dodatnih 1,9 miliona tona - ta se količina lako može nadomestiti iz okolnih rafinerija od kojih nijedna nije na 100 odsto kapaciteta".

I Pavlović naglašava da prvo treba sačekati da se vidi forma sankcija, ako budu primenjene, i da se onda traže modaliteti rešenja, imajući u vidu da postojeće zalihe pokrivaju barem dva meseca.

"Treba videti da li se poslovanje može nastaviti preko posrednika i u kom formatu. Ako to nije moguće, ostaje alternativa izdvajanja maloprodajne mreže kojom bi upravljala, recimo, država ili dogovor sa ruskom stranom da ipak prodaju udeo, s obzirom na to da bi svakako dobili nefunkcionlanu kompaniju koja ne bi mogla da posluje", kaže analitičar.

Podsećanja radi, kompanija je, prema navodima iz julskog izveštaja, na kraju prvog polugodišta poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30 miliona evra), između ostalog, zbog sankcija SAD, ali i pada cene nafte na svetskom tržištu.

Komentarišući najnoviji postavljeni rok, Dizdarević priču vraća na teren promena u vlasništvu NIS-a. "Potez sa Intelligenceom bi mogao da ukazuje na to da su uključene strane možda dogovorile nešto sa čime javnost još nije upoznata. Ne zaboravite da nam od situacije sa NIS-om u određenoj meri zavisi i gasni sporazum sa Rusima."

U međuvremenu, prekid trgovanja akcijama te firme na Beogradskoj berzi ostaje na snazi do daljeg i male su šanse za povratak preduzeća na berzu u skorije vreme. Naime, zbog očekivanog uticaja sankcija na cenu deonica i uslove trgovanja, izvršni direktor domaće berze Lazo Ostojić je 14. januara uveo dvonedeljni prekid trgovanja. Mera je potom produžena do, kako je rečeno u zvaničnom saopštenju, "prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja".

(Dopunjeno kroz tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar