ADNOC sve bliži kupovini NIS-a, preneo FT

Državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ADNOC (engl. Abu Dhabi National Oil Company) nastavlja da se nameće kao vodeći kandidat za kupovinu ruskog kontrolnog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), dok se pregovori sa Moskvom nastavljaju pod američkim sankcijama.

Emiratska firma glavni je pretendent za sticanje vlasništva u naftnoj kompaniji, rekle su četiri osobe upoznate sa predloženim dogovorom za Financial Times (FT). Istovremeno, dve osobe su kazale da srpsko preduzeće i dalje pregovara sa drugim potencijalnim ponuđačima, uključujući mađarsku nacionalnu naftnu grupaciju Mol.

Vrednost dogovora nije poznata, mada list napominje da NIS u svom poslednjem izveštaju za 2024. navodi imovinu od 4,7 milijardi dolara, od čega otprilike 2,6 milijardi dolara odgovara udelu ruskih vlasnika.

Dva izvora bliska kompaniji naglasila su i da su sankcije dovele do povećanih tenzija između vlasnika NIS-a, dok nervoza na srpskoj strani raste jer ruski partneri odlažu prodaju. "Delovali su nevoljno [da pregovaraju] do samog kraja, iako nije bilo nedostatka potencijalnih kupaca i bilo je dovoljno vremena da se dogovor realizuje", rekao je jedan od izvora.

Mada se uočava promena stava po tom pitanju, i dalje se dovodi u pitanje da li je ruska strana zaista spremna da proda svoj udeo, kazali su poznavaoci prilika, a jedan je ocenio i da je uključenost ADNOC-a posledica bliskih odnosa između UAE i Srbije, a ne strateških ili poslovnih razloga.

Šta je ADNOC

Arapska kompanija našla se u centru pažnje srpske javnosti prošlog meseca, posle nezvaničnih navoda da bi ona mogla biti kupac ruskog paketa akcija u NIS-u. Spekulacije pokrenuli nagoveštaji zvaničnika - uključujući direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića - da bi preuzimanje spornog vlasničkog udela mogla da obavi neka arapska firma. Predsednik uprave ADNOC-a je predsednik UAE šeik Mohammed bin Zayed Al Nahyan, koji je u više navrata bio tajni posrednik između Moskve i Vašingtona.

Bloomberg

Sa rafinerijom u Pančevu (jedinom u Srbiji) i značajem za snabdevanje ovog područja, NIS bi mogao da doprinese ADNOC-ovom jačanju prisustva u Evropi i dodatnoj diverzifikaciji njihovog portfolija, na čemu ta firma, koja je u potpunom vlasništvu vlade Abu Dabija, i insistira.

Osnovan 1971, ADNOC sebe predstavlja kao "vodeću, diverzifikovanu energetsku grupu", sa mrežom potpuno integrisanih poslovnih celina koje deluju "duž celokupnog energetskog lanca vrednosti", prema navodima sa sajta kompanije.

Organizacija iz Abu Dabija je jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu i ključni igrač u energetskoj strategiji UAE. Poslovne oblasti kompanije grupisane su u tri kategorije: proizvodnja nafte i gasa; rafinerije, petrohemija, marketing i trgovina; niskougljenične tehnologije i međunarodni razvoj. Grupacija operiše kroz više divizija, uključujući ADNOC Gas (prerađuje gas, proizvodi LNG (engl. liquefied natural gas - tečni prirodni gas), LPG (engl. liquefied petroleum gas - tečni naftni gas, industrijske gasove)), ADNOC Drilling (usluge bušenja, upravljanje platformama i rigovima), ADNOC Refining (rafinerijske aktivnosti) i druge.

Zanimljivo je i da se ADNOC, uz Exxon Mobil, Chevron i Carlyle Group, našao među potencijalnim kupcima međunarodne imovine ruske energetske kompanije Lukoil, čija se prodaja forsira takođe zbog američkih sankcija koje treba da stupe na snagu sledećeg meseca. Lukoil je prethodno pristao da proda ceo svoj međunarodni posao grupi Gunvor, ali su dogovor naknadno blokirale Sjedinjene Američke Države (SAD), čija je administracija Gunvor nazvala "marionetom Kremlja".

Na svetskoj sceni ADNOC poslednjih godina ubrzano širi svoj energetski i petrohemijski portfolio. Tokom prošle godine pokrenuo je međunarodne poslove u vrednosti od oko 40 milijardi dolara preko svoje podružnice XRG, ali bilo koji potez ka NIS-u, ako bude uspešan, išao bi preko glavnog poslovanja, a ne XRG-a, dodao je izvor FT-a.

ADNOC nije odgovorio na zahtev za komentar Bloomberg Adrije o navodnoj kupovini NIS-a.

Vučić: Nadam se da će Rusi prodati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak je izrazio nadu da će sporni paket akcija biti prodat trećoj strani, ne precizirajući ko bi bio kupac. To bi, prema njegovim rečima, bio jedan od moguća tri scenarija za NIS.

"Mogućnost broj jedan je da Amerikanci daju licencu ili povuku sankcije protiv ruskih firmi, što nije verovatno. Verovatnije je da će Rusi prodati svoje deonice nekoj drugoj kompaniji. Ja se nadam da će oni to uraditi. I broj tri - ja se nadam da se to neće desiti - jeste da ćemo morati da delujemo kao država, i to ako se desi desiće se za 37 dana, 15. januar je rok", naglasio je on na forumu GLOBSEC "BELTAKS: Beogradski ekonomski razgovori" i napomenuo da Srbija ne bi nacionalizovala NIS, već bi platila za ruski deo vlasništva.

Istakao je da "ne možemo da preživimo bez rafinerije", da se zemlja suočava i sa sekundarnim sankcijama, te bi da situacija oko naftne kompanije mogla da utiče na kreditni rejting zemlje. "Mi smo jedini koji imamo investicioni rejting u regionu, na korak smo da ga dobijemo i od Moody'sa i Fitcha. Sada je sve ugroženo zbog situacije sa NIS-om."

Podsetimo, sudbina NIS-a je neizvesna od januara, kada joj je američka administracija objavila sankcije, a mere su posle više odlaganja stupile na snagu u oktobru. Preduzeće je prošle nedelje objavilo da je obustavilo rad proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica mera američkog ministarstva finansija. "Obustava rada procesnih postrojenja odvija se po principu koji se primenjuje kada je reč o planskim remontima i izvodi se u skladu sa zakonima Republike Srbije, internim pravilima kompanije i najstrožim ekološkim standardima i pravilima bezbednosti i zdravlja na radu", rekli su i dodali da su aktivnosti u rafineriji u Pančevu tokom procesa obustave rada postrojenja organizovane tako da rafinerijska postrojenja budu spremna za start čim se za to steknu uslovi.

I druge evropske zemlje suočile su se sa sličnim problemima otkako je Vašington u oktobru uveo posebne sankcije ruskim naftnim kompanijama Lukoil i Rosneft. Lukoil, između ostalog, poseduje rafinerije nafte u Bugarskoj i Rumuniji, kao i drugu energetsku infrastrukturu u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

U međuvremenu, kako bi se zaštitila od tržišnih potresa, Srbija je, prema rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, u prvih osam meseci ove godine uvezla više benzina nego u celoj 2023. i 2024. godini. Uvezena je i velika količina dizela, a prostora za povećanje uvoza derivata još ima. On je naglasio da su sve naftne kompanije od januara počele da povećavaju uvoz i da je logistika veći problem od obezbeđivanja dovoljne količine derivata.

Depositphotos

Bilo kako bilo, rešenje za NIS neće biti savršeno, ali mora biti brzo, upozoravaju stručnjaci, jer je ovo jedna od situacija gde je kašnjenje najskuplje. Povećan uvoz skupih derivata već u prvim mesecima 2026. mogao bi, kaže viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu Nikola Avramović, da podigne maloprodajne cene goriva od 15 do 25 odsto, što direktno dodaje jedan do dva procentna poena godišnjoj inflaciji.

"Platni bilans bi se neminovno pogoršao, a dinar bi bio pod pritiskom deprecijacije pet do osam odsto u 2026. godini ako NBS ne bude agresivno intervenisala. Devizne rezerve i dalje su dovoljne za osam do deset meseci pojačanog uvoza energenata, ali svaki mesec odlaganja strukturnog rešenja za NIS troši stotine miliona evra rezervi samo na intervencije", zaključio je.