Svetska banka snizila projekciju privrednog rasta Srbije na 2,8 odsto

Svetska banka je revidirala procenu privrednog rasta Srbije nadole, kao što su to pre nje uradili Međunarodni monetarni fond i Narodna banka Srbije. Privreda Srbije zabeležiće rast od 2,8 odsto ove godine, što je usporavanje u odnosu na prethodnu godinu, navedeno je u jesenjem izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan objavljenom u utorak. Nakon solidnih rezultata iz 2024. godine, ekonomska aktivnost je izgubila zamajac usled nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva stranih direktnih investicija (SDI), u kontekstu pojačane globalne neizvesnosti.

Prema projekcijama Svetske banke iz aprila, očekivalo se da privredni rast u Srbiji bude 3,5 odsto, a da sledeće godine  bude 3,9 odsto, što se podudara sa projekcijom Međunarodnog monetarnog fonda. Ta procena je nešto niža od one koju je ta institucija ranije dala, a koja je bila 4,2 odsto. 

U prvoj polovini 2025. rast je procenjen na svega dva odsto, usled pada građevinske aktivnosti i slabijeg učinka poljoprivrede pogođene nepovoljnim klimatskim šokovima. Ipak, ključni makroekonomski indikatori ostali su stabilni.

 

Tako je fiskalni deficit zadržan na svega 0,2 odsto BDP-a, dok je javni dug nastavio da opada i dostigao 45 odsto BDP-a. S druge strane, deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto na 2,3 odsto BDP-a, zbog rasta uvoza i smanjenja neto priliva doznaka.

 

Na tržištu rada, stopa nezaposlenosti dodatno je smanjena i u proseku iznosi 8,8 odsto, dok je stopa zaposlenosti ostala na rekordnih 51,6 odsto.

Inovacije, produktivnost i integracije

"Srbija je ostvarila dobre makroekonomske rezultate, ali njen privredni rast treba da se ubrza. Izlazak iz 'zamke srednjeg dohotka' zahteva prelazak na ekonomiju zasnovanu na inovacijama, produktivnosti i integraciji domaćih firmi u evropske i globalne lance vrednosti", izjavio je Nicola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Prema njegovim rečima, Srbija bi u narednim godinama trebalo da beleži rast između tri i četiri odsto godišnje, ali rizici ostaju prisutni – pre svega zbog mogućih fiskalnih pritisaka povezanih sa državnim preduzećima, kao i zbog slabije spoljne tražnje i mogućih ekstremnih vremenskih događaja.

 

Svetska banka očekuje da će se inflacija do 2027. godine vratiti u središte ciljanog raspona Narodne banke Srbije (NBS), dok održiv rast i bolje usmerena socijalna politika ostaju ključni za dalji pad siromaštva.

Zapadnom Balkanu potrebna nova radna mesta

Prema Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, kombinovani rast šest ekonomija regiona - Albanije, Bosne i Hercegovine, *Kosova (samoproglašena država), Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore - iznosiće tri odsto u 2025. godini, što je 0,2 procentna poena manje nego u prolećnim projekcijama. Očekuje se da će se rast ubrzati na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,6 odsto u 2027.

Uprkos solidnom rastu zarada i kredita, region je u 2025. zabeležio usporavanje ekonomske aktivnosti, jer je inflacija ograničila potrošnju, dok je neizvesnost negativno uticala na trgovinu i investicije. Ipak, fiskalna politika ostala je disciplinovana, prosečan deficit ispod tri odsto BDP-a, uz nastavak smanjenja javnog duga.

Depositphotos

 

"Zapadni Balkan ostvaruje napredak i smanjuje zaostajanje u razvoju u odnosu na EU, ali privredni rast je i dalje nedovoljan da bi zadovoljio ambicije građana", poručila je Xiaoqing Yu, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Ona ističe da region mora da reformiše tržište rada i da stvori više kvalitetnih radnih mesta, kroz veće učešće radne snage, razvoj veština i jačanje digitalne transformacije preduzeća.

Svetska banka upozorava da se region suočava sa "paradoksom" - istovremenim nedostatkom radne snage u pojedinim sektorima i dvocifrenim stopama nezaposlenosti (preko 10 odsto), uz nisko učešće radne snage od svega oko 55 odsto, posebno među ženama i mladima.

Demografski trendovi dodatno otežavaju situaciju: broj radno sposobnih građana već je znatno smanjen, a do 2050. godine mogao bi da se smanji za skoro 20 odsto. Ukoliko se sadašnji trendovi nastave, region bi u narednih pet godina mogao da se suoči sa manjkom od oko 190.000 radnika.

Da bi podstakao rast, Zapadni Balkan mora da ulaže u osnovnu infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo, kao i u ekološke i energetske projekte koji povećavaju produktivnost, poručuju iz Svetske banke.

Reforma državnih preduzeća, pojednostavljivanje propisa i podrška inovativnim startapovima trebalo bi da doprinesu većoj konkurentnosti, dok bi aktiviranje privatnog kapitala moglo da obezbedi nova sredstva za finansiranje i zelenu i digitalnu tranziciju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar