Svetska banka: 'Fiat grande panda' podiže srpski BDP za jedan procentni poen

Srbija će narednih godina imati rast privrede od oko četiri odsto, procenjuje Svetska banka u redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan. A kada počne proizvodnja električnih vozila u Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu BDP može da bude veći za još jedan procentni poen.

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, kaže za Bloomberg Adriju da ukoliko bi se pokrenula serijska proizvodnja električnih automobila u ovoj fabrici u punom kapacitetu, uticaj na srpsku privredu bio bi ogroman. "Svakako bi uticaj bio veći od jednog procentnog poena na rast BDP-a Srbije u godini u kojoj bi kapacitet proizvodnje automobila bio pun. Dakle, ako se to dogodi u 2025. ili 2026, imali bismo značajan rast privrede samo zbog te jedne fabrike."

 

On naglašava da sada automobilski klaster u Srbiji ima mnogo više članova nego što je to bilo u vreme kada je Fiat započinjao prozvodnju u Kragujevcu.

"Tada je bilo samo možda oko 20 lokalnih proizvođača i dobavljača u automobilskom sektoru, dok ih je sada oko stotinu. To su velike strane kompanije koje su došle u Srbiju, a koje pokrivaju čitav lanac snabdevanja", rekao je Šestović.

Prema njegovim rečima, pored električne "fiat grande pande" u ovoj fabrici se očekuje proizvodnja više različitih modela automobila.

 

 

Sličnu računicu uticaja Stellantisove proizvodnje na izvoz Srbije i njen privredni rast ima i Ivan Nikolić, urednik "Makroekonomskih analiza i trendova" i direktor razvojnih projekata Ekonomskog instituta. Kako je ranije istakao za Bloombreg Adriju, kada se radi o daljem trendu spoljne trgovine, treba uzeti u obzir i pokretanje proizvodnje Stellantisove "grande pande" u Kragujevcu, što je najavljivano da će se desiti krajem 2024. godine.

"Čim se pokrene proizvodnja električnih vozila u Kragujevcu, što se očekuje krajem godine, sav taj izvoz ići će u Italiju, a potom dalje. To će popraviti trgovinsku razmenu sa Italijom, i to značajno. Generalno će povećati izvoz Srbije pa tako dosta uticati i na rast BDP-a", naglasio je Nikolić.

U međuvremenu, kako je Bloomberg Adria nedavno pisala, automobilska kompanija Stellantis počela je da prima porudžbine za električnu "fiat grande pandu" u Francuskoj i Holandiji, zemljama u kojima postoje podsticaji za kupovinu. 

Svetska banka podigla procenu rasta BDP-a Srbije na 3,8 odsto

Svetska banka je u svom izveštaju podigla i procenu rasta privrede Srbije u 2024. godini sa 3,5 na 3,8 odsto, čemu su najviše doprineli sektori građevinarstva i usluga. Šestović je naglasio da bi rast bio i veći da nije bilo nepovoljnih vremenskih prilika.

"Ozbiljna suša, koja je ovog leta pogodila Srbiju, značajno se negativno odrazila na poljoprivredu. Očekujemo veći rast u 2025. jer je procena da ćemo imati bolju poljoprivrednu sezonu."

 

 

Glavni ekonomista Svetske banke objasnio je da su potrošnja i investicije bili glavni pokretači rasta u Srbiji u prvoj polovini 2024. "Potrošnja je počela da se oporavlja zbog neprekidnog povećanja prihoda, kao i silaznog trenda inflacije."

Kako bi se u Srbiji, po oceni Svetske banke, smanjila izrazita varijabilnost rezultata u poljoprivredi i povezanoj prehrambenoj industriji, moraju se usvojiti javne politike i investicione mere za ublažavanje negativnog uticaja sve ozbiljnijih klimatskih šokova i podstakne učešće privatnog sektora.

Depositphotos

 

Inflacija postepeno opada

Stručnjaci Svetske banke ocenili su da će inflacija postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja Narodna banka Srbije, a koji iznosi od 1,5 do 4,5 odsto.

 

 

"Trenutno se predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. u kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture", navela je ta banka.

Kako dodaju, javni dug je zasad stabilan i nalazi se na nivou od oko 50 odsto BDP-a.

Takođe, nivo zaposlenosti u Srbiji se povećao i iznosi 49 odsto. "To je blizu nivoa koji imaju zemlje EU, gde iznosi 54 odsto. U Srbiji je prošle godine otvoreno najviše radnih mesta u regionu - 48.000."

Oporavak EU podstiče izvoz

Svetska banka ocenila je da će ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore, kao i vlada privremenih prištinskih institucija, dostići 3,7 odsto u 2025. godini. "Na to će prvenstveno uticati povećanje potrošnje i investicija, podstaknuti rastom kupovne moći", navedeno je u izveštaju.

Stopa rasta u 2024. u zemljama Zapadnog Balkana iznosiće 3,3 odsto, odnosno 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.

"Domaći činioci i dalje pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji imati ključnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona", rekla je glavna autorka izveštaja Izolina Rosi.

Depositphotos

 

Uprkos pozitivnim izgledima, kako je rekla, region je i dalje osetljiv na više rizika, uključujući usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje.

Direktorka Svetske banke za ovaj region Šaoćing Ju navela je da je za pospešivanje ekonomskog rasta potrebno da države unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa Evropskom unijom, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme. Pored toga, navela je Ju, potrebna je usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala.

Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je, prema njenim rečima, od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka.

Iskoristiti migracije

Kako skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, bolje upravljanje globalnom radnom snagom sa Zapadnog Balkana moglo bi biti ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu, navedeno je u izveštaju.

"Mada emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage, postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti. Uz adekvatno upravljanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja", navedeno je u izveštaju.

Doznake mogu, kako stoji u izveštaju, da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata, a s druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do "priliva mozgova" u zemlje porekla, dok atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.