Dijaspora jača od investicija - iz inostranstva poslato 4,34 milijarde evra u Srbiju

Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje. To potvrđuju i najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS) koji pokazuju da je za 10 meseci 2025. godine po ovom osnovu stiglo 4,34 milijarde evra, što je za 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra.

Poređenja radi, priliv stranih investicija u prvih devet meseci bio je u bruto iznosu 2,5 milijardi evra ili 1,5 milijardi evra neto.

U centralnoj banci ocenjuju da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili, te da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.

 

"Istovremeno, sa jačanjem makroekonomske stabilnosti, ubrzavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda i porastom zaposlenosti i životnog standarda, menja se i način na koji se doznake koriste", kažu za Bloomberg Adriju u NBS.

Tako građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju.

 

Podaci o geografskoj strukturi doznaka tokom 2025. godine pokazuju da se ona gotovo nije menjala u odnosu na raniji period. Najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, sa udelom od 24,6 odsto, navodi NBS. S obzirom na to da je do kraja oktobra stiglo 4,34 milijarde evra, samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka.

Druga po redu je Švajcarska (11,7 odsto), zatim Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto), a to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.

 

Kretanja u Srbiji uklapaju se u širu sliku tokova novca između Evropske unije i drugih zemalja Evrope. Prema najnovijim podacima Eurostata, domaćinstva sa prebivalištem u EU su tokom 2024. godine domaćinstvima van Unije poslala ukupno 52,1 milijardu evra ličnih transfera, što je za šest odsto više nego godinu ranije. Istovremeno, prilivi ličnih transfera ka domaćinstvima u EU iznosili su 14,8 milijardi evra, uz godišnji rast od sedam procenata.

Sezonci šalju najviše novca

U poslednjih pet godina zabeležen je snažan rast neto odliva novca iz EU. Odlivi ličnih transfera porasli su za 51 odsto, dok su prilivi rasli znatno sporije – za 26 odsto. Zbog toga je negativan saldo EU prema zemljama van Unije u 2024. godini dostigao 37,3 milijarde evra, što ukazuje da je EU postala sve veći neto izvor doznaka za ostatak sveta.

 

Posmatrano u apsolutnim iznosima, najveće ekonomije koje su u 2024. godini doprinele odlivima ličnih transfera i naknada zaposlenima, unutar EU i prema zemljama van EU, bile su Nemačka (13 odsto ukupnih odliva svih zemalja EU), Francuska (11 odsto), kao i Luksemburg i Holandija (obe sa po 10 odsto).

"Odlivni tokovi iz Nemačke, Luksemburga i Holandije pretežno su poticali od prihoda ostvarenih kroz prekogranični, sezonski ili kratkoročni rad u tim zemljama, dok su odlivi iz Francuske uglavnom proizlazili iz ličnih transfera koji se šalju u inostranstvo", navodi se u izveštaju Eurostata.

 

Zanimljivo je da su među zemljama EU, Hrvatska, Letonija i Luksemburg bile najzavisnije od priliva ličnih transfera i naknada zaposlenima u 2024. godini. Stepen zavisnosti meri se udelom priliva po osnovu ličnih transfera i naknada zaposlenima u odnosu na BDP određene zemlje. Prema tom pokazatelju, navodi Eurostat, najviši stepen zavisnosti u EU u 2024. zabeležen je u Hrvatskoj (7,2 odsto BDP-a), Letoniji (3,1 odsto BDP-a) i Luksemburgu (2,7 odsto BDP-a). Najmanje zavisne bile su Irska (0,1 odsto BDP-a), Grčka (0,2 odsto BDP-a) i Finska (0,3 odsto BDP-a).

Poređenja radi, zemlje jugoistočne Evrope koje nisu članice EU pokazale su znatno veću zavisnost od ovog izvora prihoda, pa je tako u Bosnu i Hercegovinu priliv ličnih transfera i naknada zaposlenima iznosio 11 odsto BDP-a, u Crnu Goru 10,3 odsto BDP-a), Albaniju 8,4 odsto, a u Srbiju 6,4 odsto BDP-a.

 

Inače, lični transferi su u suficitu u devet zemalja EU, a najveći relativni značaj imaju u Hrvatskoj, gde suficit iznosi 2,6 odsto BDP-a, Bugarskoj (1,3 odsto) i Portugaliji (1,2 odsto). S druge strane, najveće deficite u odnosu na veličinu ekonomije beleže Malta, Kipar, Belgija, kao i Grčka, Španija i Francuska, navodi Eurostat.

Šta utiče na iznos doznaka

Što se tiče Srbije, NBS naglašava da je deo prethodnog rasta doznaka bio povezan sa globalno visokim stopama inflacije, koje su uticale na nominalni iznos doznaka, dok se sa njenim snižavanjem u zemljama iz kojih novac najviše stiže realno mogla očekivati i stabilizacija priliva.

Na kretanje doznaka, kako navode u NBS, mogu dodatno uticati i usporavanje globalnog ekonomskog ciklusa, povećana neizvesnost i jačanje geopolitičkih tenzija, što sve utiče na prihode i zapošljavanje dijaspore.

Narodna banka Srbije podseća da se u skladu sa metodologijom platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), doznake evidentiraju u okviru stavke "lični transferi", koja obuhvata doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva upućene fizičkim licima rezidentima Srbije.